Претражи Живе Речи Утехе

Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji. U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC". Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera. FOTO: ANADOLIJA Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi: "Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina". U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve. Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji. FOTO: ANADOLIJA - Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji". - Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor. FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu. - Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić. Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015. Željka JEVTIĆ, BLIC