Претражи Живе Речи Утехе

Kako je raketa 5V75D oborila avion generala Goldfejna U izradi teksta i njegovog ilustrovanja korištena je uz pismenu i usmenu dozvolu autora knjiga Pad noćnog skolola pukovnika VS Slaviše Golubovića čiji je izdavač MC Odbrana. Andrej Mlakar/ FOTO: MC „Odbrana“/ Slaviša Golubović Na današnji dan pre tačno 20 godina borbena posluga 3. Raketnog diviziona, 250 raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije zabeležila je drugu pobedu u okršaju sa vazduhoplovnim jednicama NATO pakta kada je oboren američki F-16 CG za čijim komandama je bio sadašnji komandat američkog ratnog vazduhoplovstva general Dejvid Godfejn. Iz baze Avijano 2. maja 1999. godine u vazdušni prostor SRJ ušla je grupa od četiri aviona F-16CG u lovačko bombarderskoj varijanti, naoružani laserskim vođenim bombama GBU -12, raketama vazduh-vazduh AIM -120 i AIM -9. Avioni su posedovali uređaje za dejstvo u noćnim uslovima LANTRIN i bili su opremljeni kontejnerima sa jednim ili više vučenih mamaca AN/ALE -50. Grupu je predvodio komandant skvadorna tada potpukovnik Dejvid Goldfejn koji je imao pozivni znak Hammer -34. Iz baza u Nemačkoj ušla je grupa aviona, za koju se na osnovu načina dejstva pretpostavljalo da je reč o SEAD grupi. Avioni koji su poleteli sa više aerodroma formirali su dinamički borbeni raspored više grupa aviona, tako da prostorno i vremenski mogu ostvariti sadejstvo u rejonu objekta dejstva. Zadatak neprijatelja može se pretpostaviti da je te noći bio da avioni F -16CG demonstrativnim ulascima do ivice zone uništenja isprovociraju zračenje stanice za vođenje raketa i stvore priliku SEAD grupi za dejstvo jednom ili više protivradarskih raketa. Nakon uspešnog dejstva SEAD grupe protivradarskim raketama zadatak grupe F-16CG bio bi dejstvo vođenim bombama po obeleženom vatrenom položaju i uništenje ratne tehnike. Sam čin obaranja lovca F-16CG do detalja uz sve šeme i izjave učesnika i očevidaca opisao je tadašnji pripadnik 3. raketnog diviziona PVO pukovnik Slaviša Golubović u svojoj knjizi Pad noćnog sokola Te noći borbenu poslugu 3. Raketnog diviziona PVO, koja je oborila F -16CG činili su: major Boško Dotlić, rukovalac gađanja, potporučnik Miodrag Stojanović, pomoćnik rukovaoca gađanja, major Milorad Roksandić, komandir raketne baterije, potporučnik Tiosav Janković, oficir za vođenje raketa, vodnik Igor Radivojević, operator prađenja po F -1, zastavnik Dragan Matić, operator praćenja po F 2, vojnik Dejan Đorđević, poslužilac planšete situacije u vazduhu, vojnik Sead Ljajić, poslužilac u Odeljenju izvora za napajanje, vojnik Slobodan Pavićević, poslužilac u odeljenju izvora napajanja, vodnik I klase Vladimir Ljubenković, poslužilac OAST, vojnik Vladimir Radovanović, poslužilac OAST i vodnik Milan Panić poslužilac na IRZ. Obaranje F -16CG U kratkoj razmeni informacija od prethodne smene dobili su značajni podatak da je, oko pola sata pre ponoći, divizion pokušao da traži na daljini oko 10 km, da je zračio stanicom za vođenje raketa oko desetak sekundi i da je cilj otkriven…, piše pukovnik Golubović u svojoj knjizi Značajno mesto u knjizi Pad noćnog sokola zauzimaju i svedočenja članova borbene posluge koja je oborila F -16CG i izjave očevidaca. Ovde prenosimo najzanimljivije detalje o obaranju Goldfejna. Oko 2 časa na VIKO primećujem šest do osam ciljeva nepravilno grupisanih severozapadno od nas, na azimutu oko 300 stepeni i daljini od oko 80 do 100 km. Otprilike u rejonu Bačke Palanke. Verovatno su na tu poziciju stigli preko Hrvatske. Jedna slična, ali manja grupa bila je na prostoru iznad Valjeva, prema Drini. Na većoj daljini zapadno takođe jedna grupa. U jednom trenutku deo grupe koja je bila severozapadno nestaje sa pokazivača, a nedugo zatim jedan od njih se pojavljuje na azimutu 310 stepeni i daljini oko 30 km. Naređujem usmeravanje antena komandom “ usmeri na 310”. Posluga je mirna, oseća da je nešto blizu, ali ne zna situaciju jer ne dozvoljavam da gledaju u moj ekran. Posle nekoliko narednih okretaja antena osmatračkog radara vidim da je avion zauzeo stabilan kurs sa relativno malim parametrima ka nama. Popravljam uglovnu poziciju komandujući nekoliko puta novi azimut 2-5 stepeni levo-desno od već zadatog….. A kad je došao na daljinu 17 do 18 km komandujem : “ Lansiraj”. Okrećem se ka operatoru F 2 i gledam praćenje na njegovom pokazivaču: U trenutku susreta rakete sa ciljem vidim levkasti oblak koji prekriva cilj, što govori o eksploziji bojeve glave rakete u njegovoj blizini. Od oficira za vođenje raketa dobijam izveštaj: “ Cilj uništen, daljina 12…. Izveštavam da je cilj sigurno pogođen jer sam video školski primer eksplozije bojeve glave i oblak koji u tom trenutku nastaje. U međuvremenu dobijamo informacije da je, iako oštećen, napravio zaokret i da leti u pravcu Bosne. Bilo nam je jasno da želi da napusti vazdušni prostor SRJ. Sve vreme očekujemo šta će se desiti i da li će uspeti da ode ili će pasti na našu teritoriju. Ako padne kod nas, imaćemo još jednu potvrdu uspešnosti dejstva našeg diviziona. Pet minuta nakon toga Stanković me obaveštava rečima: “ Bole, pao je”. Nedugo zatim potvrđuje da je pao na našoj teritoriji, negde u rejonu Šapca, na padinama Cera., svedoči Boško Dotlić, pukovnik u penziji u knjizi Pad noćnog sokola. Svoje svedočenje o obaranju budućeg komandanta američkog ratnog vazduhoplovstva izneo je i Miodrag Stojanović rezervni poručnik. „Te noći sam drugi put bio u sastavu borbene posluge.. Osećam se mnogo sigurnije i samopouzdanije. Ista ekipa je na svojim radnim mestima.. Sedim na pomoćnoj stolici iza rukovaoca gađanja…Sa komandom “ antena” otpočeo je i rad imitatora. Nakon par komandi i izveštaja čuje se prasak i tutnjava lansiranih raketa. Let jedne od njih završio se pogotkom… Vlada potpuni muk. Kao da ne čujemo buku ventilatora i elektronike, očekujemo već poznati zvuk eksplozije PSR. Volimo da ga čujemo u daljini, jer nas je sigurno promašio. Kad čujemo, nastaje oduševljenje. Opet smo ih nadmudrili. Osećaj zadovoljstva je nezaboravan. Deo sam tima koji pobeđuje, svedoči Miodrag Stojanović rezervni poručnik u knjizi Pad noćnog sokola. Svoje svedočenje o obaranju F -16CG izneo je tadašnji pukovnik Tiosav Janković koji je u trenutku obaranja bio potporučnik. „Pomeram antene malo udesno. U momentu kada je prvi odraz počeo da nestaje sa ekrana, nešto bliže, desno od vertikalnog markera, pojavljuje se novi, manji, kao i kod MiG -29. Shvatam da su oba odraza na istom kursu i visini i da je ovaj drugi bliži i pomišljam da je onaj prvi samo mamac. Brzo dovodim drugi odraz u presek markera i predajem ga na praćenje.. Bacam pogled na instrumente, brzina je na oko 250 m/s parametar oko 4 km. Ne stižem ni da izgovorim, a Dotlić viče “ Lansiraj”. Pritiskam PUSK. Daljina do cilja je 14 do 15 km. Poleće prva, zahvata se, kreće i druga, prva se pravilno privodi na putanju…. Raketa dolazi blizu cilja, ulazi u tačnu bazu i eksplodira na daljini oko 11 km. Veliki odraz eksplozije prekriva cilj. Azimut pogotka je 320 stepeni…. Pogodak je po našoj proceni je bio u širem reonu sela Brestač, avion je nakon toga nastavio let u pravcu Batajnice. Potom nas obaveštavaju da vrši zaokret i da se usmerava ka Tuzli, gubeći visinu. Plašeći se da ipak ne preleti granicu, sa zebnjom čekamo sledeću vest. Posle nekog vremena javljaju na da je avion F-16CG pao na Ceru, ispričao je detaljno detalje obaranja Goldfejnovog aviona pukovnik, a sad brigadni general i komandant 250. raketne brigade PVD Tiosav Janković. Spasavanje oborenog Goldfejna Let oštećenog F -16CG nije trajao dugo. Ostavljajući dimni trag on je neprekidno gubio visinu, a iznad šabačkog sela Varna se pretvara u vatreno dimnu kuglu. Nakon toga se pilot na kritično maloj visini, katapultiranjem napušta avion i prizmeljuje se u selu Sinoševi. Nedaleko odatle, u zaseoku sela nakučani avion završava let, rušeći pred sobom drveće. Aktivnosti NATO avijacije su prekinute i počinje akcija spasavanja pilota koja će trajati neuporedivo kraće nego u slučaju oborenog F -117 zbog manje dubine teritorije. Ubrzo je formirana grupa za spasavanje koju je činilo: 10 lovačkih aviona F -16, 16 aviona F-16CJ za dejstvo po sistemima PVO, 10 aviona EA-6B za elektronsku podršku, 4 aviona A -10 i 8 helikoptera AH-64 Apač za neposrednu vatrenu podršku, 11 avio cisterni, 2 helikoptera za spasavanje MH -53J i 1 transportni MC -130 H/P. Pilot je lociran i dientifkovan u 3.55 časova, a odmah potom helikopteri spasilačkog tima MH -53J ulaze u vazdušni prostor SRJ. U .4.40 sati uspostavljaju radio-kontakt sa pilotom ukrcavaju ga u jedan od helikoptera već u 4.45 časova ga prevoze do aerodroma Tuzla. „Nešto posle pola pet pojavila su se tri helikoptera. Kretali su se kratko vreme levo-desno koristeći uvale i vodoslivnice. Došli su potom iznad mesta pada aviona, a onda su izronili baš iznad naših kuća. Bili su toliko nisko da sam video lica komandosa koji su stajali na otvorenim vratima helikoptera. Na ulici ispred kuće mnogo ljudi. Sin i njegovi drugari ispaljuju nekoliko metaka iz pištolja. Po nekoliko metaka ispaljuju i vojnici koji su se tu zatekli. Upozoravam ih da to ne čine, jer će nas komandosi sa svojim naoružanjem bukvalno sravniti. Komandosi uzvraćaju vatrom, ali srećom nikog ne pogađaju. Na zidovima kuća i drugim objektima vidljivi su tragovi mitraljeskih zrna, a u travi na tom mestu ostalo je 200 čaura. Nakon kraće pucnjave helikopteri odleću ka selu Sinošević, gde na njivi porodice Makević pronalaze i ukrcavaju pilota i odvoze ga ka Bosni, ispričao je očevidac priče Milorad Marjanović. F -16CG je bio drugi oboreni avion koji je pao na teritoriju Srbije. Oborio ga je 3. Rd. PVO 250. Rbr PVO naoružan raketnim sistemom S -125 M Neva. F -16CG gađan je sa vatrenog položaja Karlovčić raketom 5V27D pod imenom Natalija lanisrane sa rampe 5P73 serijski broj 13013. Na isti avion isplajena je i raketa pod imneom “ Živadinka“ . Pogođen je jednom raketom na visini oko 6.000 metara i na daljini 11 km od diviziona. Deo ostataka aviona se danas nalazi u Muzeju jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u Surčinu i Spomen sobi 250. Rbr PVO. Povodom tog događaja jedan broj pripadnika 3 rd PVO je odlikovan i unapređen. https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2019/05/01/drugo-znacajno-obaranje-posle-f-117a-ovako-je-pre-20-godina-3-raketni-divizion-250-rbr-pvo-oborio-americki-lovac-f-16cg-na-nebu-srbije-u-kome-je-bio-sadasnji-komandant-americke-avijacije/

Na Kosovo je stigao kao komandant 79. pešadijske brigade Nacionalne garde Kalifornije i danas preuzeo dužnost od dosadašnjeg komandanta Istočnog sektora pukovnika Majkla Spraginsa Foto: Wikipedia/Public Affairs Office/Facebook Pukovnik Nik Dučić, Amerikanac srpskog porekla, novi je komandant baze Bondstil kod Uroševca i Multinacionalne brigade KFOR-a Istok, javljaju kosovski mediji. Priština od siromašnih srpskih mladića pravi JANJIČARE: Prljava igra Albanaca oko formiranja "Vojske Kosova" - Prvi sam američki oficir srpskog porekla koji komanduje Multinacionalnom borbenom grupom istok - rekao je pukovnik Dučić, navodeći da će trupe pod njegovom komandom nastaviti da pomažu razvoj stabilnog Kosova. Na Kosovo je stigao kao komandant 79. pešadijske brigade Nacionalne garde Kalifornije i danas preuzeo dužnost od dosadašnjeg komandanta Istočnog sektora pukovnika Majkla Spraginsa. Nik Dučić je završio je ratni koledž 2014. godine, a magistrirao je na Univerzitetu Merilend kao nuklearni inženjer. Visoko školovanje počeo je na Kalifornijskom politehničkom univerzitetu. Foto: Facebook/Nick Duchic Bio je angažovan i na projektu obuke ukrajinske vojske, smišljene kako bi oružane snage te države do 2020. godine bile u skladu sa NATO standardima, navodi se na njegovom Linkedin profilu. Po fotografijma na internetu vidi se da je boravio i u Iraku 2011. i 2012. godine. Foto: Facebook/Nick Duchic Na Fejsbuk profilu pukovnik Dučić je, između ostalog, lajkovao stranice srpske crkve svetog Đorđa u San Dijegu i srpski klub Oplenac iz Toronta. http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2944410-srbin-komandant-bondstila-ratovao-u-iraku-obucavao-ukrajince-a-na-kosovo-je-stigao-iz-kalifornije

Vojni magazin ,,Odbrana’’ u svom najnovijem broju donosi intervju sa komandantom 204. vazduhoplovne brigade pukovnikom Željkom Bilićem a u svetlu očekivanja poboljšanja situacije u RV i PVO samim tim i u jedinici kojom komanduje pukovnik Bilić. Potreban je veći broj dostupnih vazduhoplova, naročito dvoseda / Foto: Dragan Trifunović Prvi čovek brigade odgovarao je na pitanja o tome dokle se stiglo sa opremanjem, obnovom i modernizacijom vojnog vazduhoplovstva, o rizicima profesije vojnog pilota, zadacima koje izvršava brigada, obuci, kadrovskim problemima, dežurstvu u sistemu PVO, lovačkoj i transportnoj avijaciji, vojnim vežbama. “Potrebno je više aviona u klasi Utve-75“ / Foto: Dragan Trifunović Prenosimo vam najinteresantnije delove intervjua koji je doneo neke nove informacije o tome šta u bliskoj budućnosti mogu očekivati pripadnici RV i PVO a na osnovu kojih se može zaključiti kakav će biti dalji razvoj ovog vida Vojske Srbije. Dolazak MiG-ova 29 i pripreme za njihovu upotrebu – Ono što je trenutno svakako u žiži javnosti i da kažemo tema broj jedan, ne samo među pilotima i vazduhoplovcima, jeste zanavljanje lovačke avijacije, čija nabavka nije vršena decenijama. Sa sigurnošću mogu reći da je realizacija projekta u završnoj fazi i kao što je, boraveći na aerodromu batajnica povodom proslave Dana avijacije, izjavio ministar odbrane Aleksandar Vulin, do kraja godine u sastav naše brigade iz Ruske Federacije stižu MiG-ovi 29. Mada ih svi željno očekujemo, ne treba trošiti reči na dokazivanje da će, dolaskom navedenih vazduhoplova, najsrećniji biti piloti koji će njima upravljati – rekao je za ,,Odbranu’’ pukovnik Bilić. Povećan broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije / Foto: Dragan Trifunović Pukovnik Bilić dalje pojašnjava da je uspešno izvršena preobuka dela pilota s lovačko-bombarderske na lovačku avijaciju kao i dela pilota s MiG-21 na MiG-29. – S grupom pilota završili smo obuku za letenje u noćnim uslovima, i iz prve i iz druge kabine, čime smo povećali broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije za letenje danju i noću. Osposobili smo deo tehničkog sastava za održavanje oba tipa lovačkih aviona – dodao je prvi čovek 204. vbr. U daljem razgovoru pukovnik objašnjava da bi veći broj aviona lovačke avijacije svakako doprineo efikasnijem izvršavanju planiranih zadataka i da su to nadležni prepoznali što je potvrdilo i angažovanje vojnog i državnog vrha u nabavci novih letelica. – Dok je projekat nabavke novih letelica trajao, mi naravno nismo sedeli ’’skrštenih ruku’’, već smo započeli namenske kurseve ruskog jezika, preobuku tehničkog sastava za održavanje MiG-29, definisali i odredili određen broj mlađih pilota iz sastava RV i PVO koji će izvršiti preobuku na lovačku avijaciju, te definisali grupu osposobljenih iskusnijih pilota predviđenih za naprednu letačku obuku. – Stanje transportne avijacije, remont i modernizacija vazduhoplova Odgovarajući na pitanje o transportnoj avijaciji pukovnik Bilić rekao je da situacija nije bila najpovoljnija, ali da je sada mnogo bolja nego što je bila pre par godina. Završen je remont i delimična modernizacija An-26 u Rusiji i produžen mu je međuremontni rok rada. Takođe rekao je i da su pripadnici brigade izvršili pripremu za upućivanje još jednog An-26 na remont. Napomenuo je i da u transportnoj eskadrili imamo novi vazduhoplov ’’Pajper Seneka V’’ kojim se snima teren za potrebe Vojnogeografskog instituta. – Kada je reč o transportnim helikopterima, situacija je takođe povoljnija. Nabavkom transportnih helikoptera Mi-17, od kojih je jedan nažalost uništen u udesu 2015. godine, i nabavkom dva srednja višenamenska helikoptera Mi-17V-5, naše transportne mogućnosti podignute su na viši nivo. Preobuku dela pilotskog i tehničkog sastava realizovali smo sopstvenim kapacitetima, dok je deo bio na obuci u Rusiji. Time smo podigli kapacitete i spsosobnost jedinice i za obuku i opsluživanje tih letelica – objasnio je pukovnik. Transportni avion An-26 remontovan je prošle godine / Foto: Neda Mojsilović Na pitanje da li su već dogovoreni konkretni koraci oko modifikacije i osavremnjavanja školskih i borbenih aviona pukovnik Bilić je rekao da je tačno da se planira modernizacija i remont dela naših vazduhoplova koji još mogu da doprinesu da srpsko vazduhoplovstvo ne izgubi oštricu, da ne zaostanemo u razvoju u odnosu na zemlje iz okruženja i tako doprinesemo regionalnoj stabilnosti i bezbednosti. – Ono što će se promeniti kod dela vazduhoplova jeste način održavanja, u smislu da će se posle određenog veka eksploatacije vazduhoplovi održavati po stanju, a ne po vremenskom ili časovnom roku rada. Predviđeno je produženje resursa srednjeg transportnog helikoptera i helikoptera Gazela. Postoje planovi i preduzete su određene radnje na modernizaciji aviona G-4 ,,Super Galeb’’ i jurišnika ,,Orao’’. – Situacija sa kadrom i obukom, dežurstvo u sistemu PVO Pukovniku Biliću postavljeno je i par pitanja koja se tiču opterećenosti ljudstva, smene generacija u letačkim jedinicama, probleme u obuci, uticaja broja sati naleta na efikasnost i praktičnu osposobljenost pilota kao i ispunjavanju zadataka u sistemu PVO. Pri tom se saglasio da dostupnost vazduhoplova i čekanje na obnavljanje flote školskih i borbenih aviona i helikoptera utiče na obuku. – Naime, veći broj školskih vazduhoplova kao što je Utva-75 i helikoptera Gazela, na kojima bismo izvodili osnovnu obuku, doprineo bi efikasnijoj realizaciji selektivne letačke obuke kandidata za kadete i kadeta Vojne akademije. Smanjila bi se potreba za logorovanjem ili radom u dva startna vremena, kako bi se planirani zadaci izvršili u skladu s naređenjem i predviđenim Nastavnim planom i programom Akademije. Veći broj vazduhoplova doprineo bi poboljšanju obuke mladih pilota, održavanju trenaže stalnog sastava i povećanju ukupnog naleta pilota. Kad je reč o lovačkoj avijaciji, svakako bi nam veći broj dostupnih vazduhoplova, pogotovu dvoseda, omogućio da izvršimo preobuku većeg broja pilota, a povećanjem trenaže i naleta povećali bismo i broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije – objasnio je komandant brigade za magazin ’’Odbrana’’. Ostvarena je kvalitetna smena generacija nastavnika letenja i probnih pilota / Foto: Dragan Trifunović Bilić dalje ponavlja da ukupni nalet pilota na pojedinim tipovima vazduhoplova direktno utiče na borbenu obuku. Kod lovačko-bombarderske i transportne avijacije, kao i u helikopterskim jedinicama, s obzirom da je reč o dvosedima ili višesedima, na vreme se planira i uspešno realizuje borbena obuka s delom pilotskog sastava u jedinici. – Uz realne planove i ispomoć vazduhoplovne katedre VA i Centra za letna ispitivanja realizujemo kurseve za nastavnike letenja i kurseve probnih pilota i tako osposobljavamo nove nastavnike letenja, nove probne pilote, odnosno uspevamo da ostvarimo kvalitetnu smenu generacija. Nakon što je pukovnik Bilić rekao da nas do kraja godine očekuje prijem i uvođenje u naoružanje novih modernih vazduhoplova ’’Lasta’’, govorio je i o uticaju broja sati naleta na efikasnost i praktičnu osposobljenost pilota. – Svakako da broj sati naleta pilota čini pilotom. Dajemo sve od sebe da taj broj povećamo koliko je u našoj mogućnosti. Ovom prilikom moram spomenuti vazduhoplovne inženjere i tehnički sastav koji maksimalnim zalaganjem, radeći u smenama, vikendom i uz pomoć pripadnika Vazduhoplovnog zavoda ’’Moma Stanojlović’’, uspevaju da održe što veći broj ispravnih aviona i helikoptera. Uz njihovu pomoć u situaciji smo da završimo veći deo planiranih zadataka i na pojedinim tipovima vazduhoplova povećamo nalet. Posebno ističem da smo uspeli da smanjimo deo naleta koji je odlazio na posebne zadatke ili stručnu letačku obuku, a da borbenom obukom povećamo nalet. Ovde ne smemo zanemariti i maksimalno korišćenje trenažera za obuku za aviona G-4 i MiG-29 – završava komandant brigade. Dežurna jedinica iz sistema PVO se održava aktivnom / Foto: Dragan Trifunović Kada je reč o dežurstvu u sistemu PVO pukovnik Bilić kaže da niko ne može opovrgnuti da 204. vazduhoplovna brigada uspeva da dežurnu jedinicu lovačke avijacije u sistemu PVO održava aktivnom. Pri tom je obezbeđeno funkcionisanje i u pogledu ispravnsoti i dostupnosti tehnike i kad je reč o dovoljnom broju osposobljenog i obučenog tehničkog i letačkog sastava. – Tačno je da tehnički sastav ulaže velike napore da održi letelice ispravnim i borbeno upotrebljivim i da letački sastav čini sve što može da održi trenažu i osposobljenost pilota na zahtevanom nivou, kako bi kontrola i zaštita suvereniteta vazdušnog prostora bila neprekidna, ali to nam je obaveza koju možemo i moramo da izvršavamo dogod je to u našoj mogućnosti. Živojin BANKOVIĆ