Претражи Живе Речи Утехе

Саслуживали су јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира. Током Литургије обављен је мали помен новопрестављеном слузи Божијем Епископу жичком г. Хризостому, који се у Господу упокојио на празник Преподобног Саве Освећеног у раним јутарњим часовима. Извор: Епархија будимљанско-никшићка http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima

Чланови Правних савјета су констатовали нетачна и злонамјерна тумачења недавне одлуке Европског суда у Стразбуру у предмету спора око одговорности Владе Црне Горе због опструкције и непримјењивања Закона о праведној реституцији, који је усвојила Скупштина Црне Горе 2002. године. Одлука Европског суда од 9. октобра ове године је у појединим медијима у Црној Гори, из антицрквених разлога, приказана као наводни „губитак права СПЦ на свеукупну имовину и као основ за уређење односа између СПЦ и државе“. Зачуђује број олаких и неодговорних коментатора, који не само да нису видјели и прочитали тужбени захтјев и списе предмета него ни одлуку Суда. Такав неодговоран приступ је, не по први пут, свјесно примијењен како би јавност стекла погрешан утисак и како би се стварао простор за нове незаконите атаке на Православну Цркву, њен идентитет, мисију, имовину и достојанство у Црној Гори. Представка Европском суду за људска права у Стразбуру је поднијета 2005. године против Државне заједнице Србија и Црна Гора након исцпрљене правне процедуре пред црногорским правосуђем. Тужбом је захтијевано да Суд утврди повреду правâ на правично суђење, на дјелотворни правни лијек и на заштиту имовине, као и да обавеже државу да одговори и, у складу са Законом о праведној реституцији од 2002. године, одлучи по захтјеву Епархије будимљанско-никшићке и 11 цркава и манастира од 2004. године, којим је затражен повраћај одузете црквене имовине или обештећење. Након сложене правне процедуре, Европски суд је донио одлуку којом Црква није лишена имовине, како је неистинито приказивано у јавности од стране познатих цркворушитеља, него је тужбени захтјев оцијењен као преурањен и из тог разлога недопуштен. Правни савјети ће, у складу са Правилником Суда, у прописаном року припремити жалбу Великом вијећу Европског суда и указати на поједине чињенице и битне пропусте приликом доношења ове одлуке. Многи антицрквени критичари и „медијски тумачи европског права“ у Црној Гори су намјерно превидјели чињеницу да је Европски суд у Стразбуру кроз овај поступак признао неспоран правни субјективитет и активну легитимацију Цркве, тј. Епархије Будимљанске-Никшићке. Дакле, Европски суд је кроз ову одлуку признао чињеницу да је Православна Црква у Црној Гори, оличена у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, правно лице које има право да покреће и води спорове пред овим Судом ради заштите својих права у складу са Европском конвенцијом о људским правима. То право и својство Православне Цркве у Црној Гори већ годинама, противно црногорском и међународном законодавству, неосновано негирају они који се данас из свега гласа позивају на ову судску одлуку. Такође, у појединим медијима је из јасних антицрквених разлога прескочена и чињеница да је Суд констатовао да је комунистички режим након Другог свјетског рата од Цркве одузео значајну непокретну имовину која је конкретно и таксативно наведена (тачка 70. Одлуке), те да је неспорно право Цркве у Црној Гори не само као тужиоца него и као потражиоца те имовине. Одлуком Суда је констатована чињеница да је ранији комунистички режим од Цркве одузео предметну имовину. Свеукупну јавност подсјећамо да овом одлуком Црна Гора није ослобођена обавезе да изврши реституцију одузете имовине цркава и вјерских заједница. Напротив, из ове одлуке се јасно уочава став Суда о праву Цркве да тражи повраћај своје одузете имовине, а, досљедно томе, и обавеза државе да изврши реституцију или обештећење. Ова обавеза Владе Црне Горе је, осим у извјештајима Европске комисије и других међународних институција, лако уочљива и у одредбама три уговора које је Влада недавно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом. Правни савјети Митрополије и Епархије сматрају да је обавеза Владе Црне Горе да у што скоријем периоду донесе не само нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница него и Закон о реституцији одузете имовине и обештећењу цркава и вјерских заједница у Црној Гори у складу са међународним стандардима и праксом држава које су приступиле Европској унији. Радио Светигора

Сабрање, којем је поред гостију из Републике Српске, присуствовао и г. Сергеј Алексејевич Ферапонов, савјетник амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је напоменуо да су тек новија научна истраживања дјелимично освијетлила богату историју и културне драгоцјености појединих светиња Епархије будимљанско-никшићке, у којима се дубоко народно памћење његовало у молитвеној тишини, а преносило усменим путем, свештеничким проповиједима и поукама народних памтиша и мудраца. Шира јавност, међутим, сматра Преосвећени Владика, још увијек не зна довољно о већини светиња са овог подручја. “Дошло је, хвала Богу, вријеме да се о светињама Епархије будимљанско-никшићке нешто више сазна, да се о њима више прича и пише, да се открију често закоровљени путеви који према њима воде. Радио-телевизија Републике Српске, по замисли и благослову ген. дир. Драгана Давидовића, прихватила је ту часну улогу да сликом и ријечју, користећи савремена техничка достигнућа, зналачки, стручно и на довољно популаран начин упозна културну, али и најширу јавност, све оне који се интересују за српске светиње и духовне ризнице од Грахова и Никшића, преко Пиве и Дурмитора до Комова и Проклетија“. “Увјерени смо да ће дјело РТВ Републике Српске, интересантан и поучан серијал под називом “Ступови духовности“, привући пажњу нашег вјерујућег народа у отаџбини и расијању и да ће сви гледаоци од овог, садржински и естетски добро обрађеног материјала, имати изузетну духовну корист. Велики труд стручне екипе Телевизије Републике Српске, коју предводи г-ђа Мира Лолић Мочевић, представља подвиг од далекосежног значаја, јер овај серијал, на којем се дуго и самопрегорно радило, представиће задужбине незаборавних српских ктитора: славног жупана Првослава, синовца Немањиног, и великог кнеза Мирослава, Мирослављево Јеванђеље и знамења српске писмености освећених ризница Пиве и Никољца, остатке немањићког живописа, дјела Лонгина, Јована, Страхиње Будимљанина, Радула, Андрије Раичевића, дуборезаца и кујунџија, и других стваралаца, на чијим дјелима су остали неизбрисиви трагови духа и њежни обриси вјечности“, рекао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. У име Радио-телевизије Републике Српске обратио се Драган Давидовић, генерални директор. У краткој напомени о настанку Телевизије на чијем је челу, Давидовић је подсјетио и на вријеме подизања “храмова у срцима људи“, како је назвао серијале и документарне и информативне прилоге о духовности нашег народа. “Никада нисам вјеровао, за шездесет година свога живота, да ћу једног дана бити пред вама овдје и да ћу моћи пред цвијетом Српства, у Црној Гори бити тај који, на неки начин, помаже ономе што треба да видимо сви, ономе што су наши преци урадили прије 800 година, ономе због чега смо ми данас живи и духовно стамени. Човјек сам који се напајао српским дјелима, напајао се на историји и православљу, а кроз књижевност и историју у Црну Гору гледао као стуб Српства, и, ево, дође вријеме кад и ми стигосмо на ова врела да заједнички направимо овај подухват и, даће Бог, да се заједнички уздигнемо изнад свих политичких и антисрпских, антиправославних дјелања, да ћемо заједно у интегралном Српству побиједити све зло које се наткрилило над нама. “ “Радио-телевизија Републике Српске, као једна мала телевизија и као јавни сервис грађана, успјела је да преброди све границе и да пређе све ријеке које нас омеђују. Наша камера је била и у нашој православној цркви у Бечу, Трсту, Љубљани, Америци, Прагу, Темишвару, Београду, а, ево нас и овдје у српској Црној Гори да покажемо колико сте били значајни прије 800 година, као што сте и данас. Хвала вам што сте нам дали прилику да ово чудо, у духовном смислу, које смо сви заједнички радили, прикажемо цијелом свијету. Хвала вам на подршци коју сте нам дали, хвала на благослову Владици Јоаникију, јер без оваквих подухвата ниједна телевизија и ниједна институција не могу постати велики, “нагласио је Давидовић. У представљању пројекта “Ступови духовности“ учествовао је и професор Веселин Матовић, главни уредник часописа “Слово“. Он се осврнуо на актуелну друштвено-политичку ситуацију у Црној Гори у којој режим, како је казао, негира постојање било ког другог националног идентитета осим црногорског, те с тога на простору данашње Црне Горе, истакао је Матовић, не постоји ниједан културни споменик који је српски. “Све што смо видјели у овом кратком промотивном филму, а што ћемо гледати кроз серијал, у нашим школским уџбеницима се не наводи да је српско, већ црногорско, и то је порука садржана у оној реченици коју слушамо посљедњих година да је прича о идентитету у Црној Гори завршена. Не може се, међутим, колективни идентитет, идентитет једног народа прописати уставом и законом. То је много дубља и сложенија “ствар“ од било које правне норме и тога ко ту правну норму доноси. Овај серијал се зове “Ступови духовности“, ступови или столпи, куле, попут кула из наше дивне народне пјесме “Свети Саво“ или “Куд се ђеде цар Немање благо“. Могли бисмо, дакле, рећи и куле духовности, па се поставља питање: ко је подигао те куле духовности у Епархији будимљанско-никшићкој, која се тако лијепо савила и обгрлила Митрополију црногорско-приморску у којој су, такође, исте такве куле духовности, а исти су им и градитељи“, поручио је Матовић. Он је оцијенио да је, за посљедњих петнаест година, у Црној Гори Немањиним благом и благословом обновљено и оживљено више цркава и манастира него икада раније. “Не одричу се наши данашњи именодавци и смислодавци Светога Саве и Светог Симеона, и не исписују их из школа зато што су они Срби и, тобоже, припадници њима туђинског народа, него зато што им светосимеоновско, светосавско и видовданско крсно опредјељење мрси њихове земаљске рачунице. Из истог разлога одричу се и Светог Петра Цетињског, и Његоша и Марка Миљанова, иако их тобоже својатају - да би их изложили у музејским витринама, а не да би им сљедовали. Зато им и пишу нове крштенице. Они који данас желе да потру оно што је саградио и градио вјековима Свети Симеон заједно са Светим Савом и осталим Немањићима не знају, ипак, да није нестало Немањино благо. Немањино благо се сачувало и трајало је и траје и све што се и данас гради у српском народу, сваки манастир који је обновљен, свака црква која је саграђена, саграђена је цар Немањиним благом. Да није тог блага, које нам је он оставио и завјештао са Светим Савом, не би било данас ни нас, ни ових кула духовности којима се дивимо и које нас оживљавају и из праха поново ваздижу“, оцијенио је Матовић. За Драгана Недовића, сарадника у овом пројекту, серијал “Ступови духовности“ пружа могућност да се, кроз поруку хришћанске љубави, одговори на два значајна питања. “На прво питање – који је то коријен на које је накалемљено стабло чијих смо ми грана пупољци – није тешко одговорити. Треба кренути од тврдог Самограда и стићи до Острошких греда и ето – то су ступови духовности, то су коријени народа на овим просторима. Друго питање које се наметало, јесте како је могуће да за десет година, тек обновљена, Епархија будимљанско-никшићка израсте у “гору божурову“ која сија у пуном сјају. Успјело се тако што смо били вођени молитвом и мудром и благом ријечју нашег Владике, и тако што смо од нашег блаженопочившег Патријарха Павла научили да треба да будемо људи свуда, у сваком тренутку, на сваком мјесту, и тако што смо од Светог владике Николаја научили да не кунемо, већ да благосиљамо наше непријатеље, и тако што смо од владике Рада научили ко смо и откуда, заправо, ми овдје “што се не шће у ланце везати, то се збјежа у ове планине“, и тако што смо од Светог Петра Цетињског научили да никада не дигнемо руку на брата и да ништа не урадимо из освете, и тако што смо од мајке Јевросиме научили да је “боље главу изгубити него душу огријешити своју“, и тако што смо од краља Милутина научили да зидајући Божије храмове, зидамо и воздижемо себе, и тако што нас је Свети Сава, отац наш, научио да љубимо Бога и ближњега свог као себе саме, и тако и зато што вјерујемо у Јединог, рођеног од Марије“, казао је Недовић. Серијал чини 25 емисија у трајању од тридесет минута, а емитовање на Телевизији Републике Српске почеће од 14. октобра, и то сваке недјеље у термину од 14 часова и 30 минута, најавила је Мира Лолић-Мочевић, аутор. “Успјели смо да снимимо веома занимљиве приче, поједини манастири су прича за себе, неке цркве су спојене, а материјал садржи и неколико занимљивих разговора, попут веома поучног разговора са Преосвећеним владиком Јоаникијем; за мене врло инспиративан био је разговор са једним вашим философом и неким књижевницима. Снимали смо хорове, дјецу, обишли Никшић, Шавник, Жабљак, Бијело Поље, Беране, свуда гдје има Епархије будимљанско-никшићке“. “Ово је један од захтјевнијих пројеката наше куће управо због значаја који му је дат. Надам се да ће вам се све што смо снимили допасти, да ће бити битно, не само због тог допадања, као документ од значаја за будућност, да ће бити битно за нашу дјецу у школама, да и они одгледају, да га виде наши пријатељи у свијету и Срби гдје год да живе како би били поносни на чињеницу да, можда, потичу са овог простора, да би схватили шта ми то овдје имамо и да ви овдје дигнете главу и будете поносни на оно што имате, јер оно што смо ми видјели од изузетног је значаја за српски народ“, оцијенила је Мира Лолић Мочевић. Овом приликом приказана је прва од 25 епизода серијала “Ступови духовности“, посвећена управо Ђурђевим Ступовима, катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке. Вече, које је водио глумац Сретен Митровић, употпунио је хор Преподобне мати Ангелине из Никшића и солиста Тијана Блечић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је у родном месту својих предака – Јасеновом Пољу код Никшића – освештању Храма Светог Архангела Михајла. Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман. “Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма. Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент. “Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић. Двориште храма оплемењено је на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери. Долазак прослављеног светског и најбољег српског тенисера у Јасеново Поље окупио је велики број грађана Никшића, али и осталих црногорских градова. Сви су желели да се сликају са једним од најбољих светских тенисера или макар да га дотакну. Са Новаком је у Јасеново Поље дошао и његов отац Срђан Ђоковић коме је, на предлог Синода Српске православне цркве, а за заслуге за изградњу храма, додељен Орден Светог краља Милутина. Свету литургију, поводом отварања храма, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије. Митрополит Амфилофије казао је да би храм у Јасеновом Пољу требало да буде пример како жртвовати себе за вољу Божју, добро својих ближњих. Подсетивши да је Јасеново Поље постојбина Новака Ђоковића, он му је захвалио на несебичној помоћи приликом изградње храма. “Мера љубави је мера жртве. И велики Новакови спортски успеси долазе као плод велике жртве”, навео је митрополит Амфилохије. Мештани Јасеновог Поља са нескривеним поносом истичу да се поносе Новаком Ђоковићем. “Имамо се чиме дичити, Ноле је светско име”, кажу мештани Јасеновог Поља. Извор: РТС

Састанку је, поред житеља Почековића, њиховог правног заступника, те директора ЈУ “Народни музеј Црне Горе“, под чијим руководством се спроводи овај пројекат и помоћника министра културе из области културне баштине, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је осудио поступак одношења дијела стећака из Кленка и Почековића, који је урађен без сагласности и претходног разговора са житељима поменутих мјеста, а будући и сам поријеклом из Бањана, тачније из Приградине, гдје се у порти цркве Светог Архангела Михаила, такође, налази репрезентативна скупина сличних надгробних споменика, који плијене својом величином и љепотом израде, Преосвећени владика Јоаникије је, обраћајући се представницима надлежних институција, казао: “Овдје је направљен велики гријех. Најприје сте стећке однијели на хајдучки начин, па тек сад желите да разговарате. Знате ли да су овдје повријеђена осјећања људи? Мало је рећи да је направљена девастација, учињен је велики гријех. Народ овдје зна своју историју, има своје памћење и дубоке коријене и са њим је немогуће манипулисати. Бањани су вјековима били препознатљиви по овом обиљежју“, истакао је Његово Преосвештенство. У разговору са мјештанима учествовао је и професор Павле Пејовић, директор ЈУ “Народни музеј Црне Горе“. Он је казао да стећци у Црној Гори немају никакву правну заштиту и у власништву су државе, а не нечије приватно власништво. Пројекат измијештања једног броја стећака на Цетиње Пејовић је образложио потребом да се они, на неки начин, обезбиједе и заштите од даље девастације. “Стећци које смо допремили на Цетиње биће обрађени, конзервирани и заштићени и имаће третман културног добра Црне Горе. Из тог разлога је и потписана одлука о преношењу стећака са ових некропола, која је усвојена на сједници Владе Црне Горе од 17. маја ове године “, рекао је Пејовић. Житељи Почековића и Кленка, али и Враћеновића, Ријечана, Броћанца и Велимља у којима постоје сачувани стари средоњовјековни надгробни споменици, а који су планом овог пројекта такође требали бити измјештани, револтирани су и неће одустати од захтјева да стећци буду враћени на локалитете на којима су вјековима постојали. “Гробље је овдје постојало вјековима. Пролазиле су овим крајем бројне војске, али никоме није на памет пало да дира гробове, небитно да ли су оронули или не, јер под тим плочама почивају нечије кости“, казао је Велиша Лалићевић, један од житеља овог краја са чијег имања су стећци однесени, а да га, како каже, нико није питао за дозволу. Током разговора са мјештанима, помоћник министра културе за област културне баштине Лидија Љесар је потврдила да нико из надлежних установа није конктактирао житеље и власнике имања, сматрајући да су парцеле на којима се налазе стећци „свачији и ничији, баш као и стећци“ који су пренијети на Цетиње. “Брига према њима није била на таквом нивоу да смо могли закључити да иза те бриге стоји власник коме тај стећак значи, па је то био разлог што смо их измјестили. Нијесмо дислоцирали надгробне споменике, већ само стећке, што значи да нијесмо оскрнавили ничији гроб. Уколико се догоди да смо приликом дислоцирања направили штету било ком власнику спремни смо да то надокнадимо“, поручила је Љесар, чија изјава да стећци могу бити враћени једино уколико се докаже да су на мјестима са којих су однијети била гробна мјеста, а што ће бити доказано на основу остатака костију и комплетне презентације и истраживања, је изазвала нарочити протест и љутњу присутних житеља. Извор: Епархија Будимљанско-никшићка

Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира, а литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ беранског краја. Њима се архипастирском поуком обратио Преосвећени Епископ Јоаникије говорећи о сили животворног Крста Христовог и догађајима који се празнују на дан Воздвижења Часног Крста, великог празника Свете Цркве Православне. И цијела недјеља послије Крстовдана обиљежава се и прославља у знаку и слави Крста Господњег са којим је повезано не само страдање и смрт Христова него и Његово свеславно тридневно васкрсење. “Крст је постао знак не само Христових страдања, него и Христове побједе, Његовог славног васкрсења из мртвих, односно, знак цјелокупног Његовог дјела спасења рода људског, Његовог Јеванђеља, а тиме и наше свете вјере. Зато крстом знаменујемо свете храмове, украшавамо књиге и иконе и крстимо се кад год је за то прилика. Када се год молимо, крстимо се са великом пажњом и удубљивањем у тајне наше свете вјере“. “Крст Господњи пројављује своју силу, односно Христово страдање са којим се крст поистовјећује, већ на Велики петак, али не само на Велики петак него кроз сва времена, кроз сву историју Цркве, а тако ће то бити до скончанија свијета и вијека, и приликом скончанија овог свијета и настанка царства Небеског. По Јеванђељу Божијем, прво ће се појавити знак Сина човјечијег на небу како би хришћани знали да је прошло вријеме овог свијета и да настаје вјечност и вјечни живот у Царству небеском“, рекао је Владика будимљанско-никшићки. Слава Крста Христовог из оног свијета, из царства Небеског, према ријечима Његовог Преосвештенства, пројављивала се у овом свијету много пута. У Цркви се, нарочито, помиње појављивање Крста Христовог на небу када је цар Константин, до тада незнабожац уочи битке са својим супарником Максенцијем, узурпатором царске власти, видио знамење Крста Христовог на Небесима на коме је писало “Овим побјеђуј“. “Знамење крста се до тада поимало као знак срама, страдања, понижења и ужаса јер је у римској империји распеће на крст било предвиђено за злочинце и најстрашнију смрт, за оне који су се огријешили о римску царевину, а немају достојанство римског грађанина. Једно такво ужасно знамење се Христовом жртвом претворило у знамење славе и силе, побједе, избављења и искупљења, Дух Свети је подејствовао на душу Светог цара Константина и он је постао православни хришћанин, прихватио знамење крста којим је побиједио свог противника. Послао је, послије тога, своју побожну мајку Свету царицу Јелену у Свету Земљу да тражи Крст Господњи. Света царица Јелена је организовала, такорећи, археолошко ископавање, па се она може сматрати првим хришћанским археологом, и то највећим и најзначајнијим. Нашла је Крст Господњи и одмах се пројавила сила Крста Христовог – велике хришћанске светиње од које су почели да васкрсавају мртви, да бјеже демони и да се исцјељује свака немоћ и болест у народу. По угледу на тај догађај, у чију славу се патријарх јерусалимски попео на узвишено мјесто и, подигавши високо крст, њиме закрстио све стране свијета и ми данас у саборним храмовима држимо обичај да уочи Крстовдана вршимо службу воздвижења Часног и животворног крста Господњег.“ “Велики је значај овог празника, драга браћо и сестре, који је установљен поводом налажења Крста Господњег, али и још једним другим поводом. Када је Крст Христов био заплијењен од незнабожаца и однијет у Персију, па је византијски цар Ираклије повео војску, побиједио Персијанце и вратио свечано Крст Господњи у Јерусалим и то баш на овај дан. Више догађаја и више пројава силе Часног Крста празнујемо приликом овог празника, који се празнује по неколико дана прије и послије самог датума. И ова недјеља, послије Крстовдана, такође се прославља и обиљежава у знаку и слави Крста Господњег“. “Нека сила, дејство, моћ и слава Часног Крста буде са свима вама, са свим православним хришћанима, са овим свијетом који је Крстом Господњим искупљен, крвљу Христовом, жртвом Христовом искупљен, васкрсењем Његовим обновљен, прослављен и спашен“, поручио је, благосиљајући сабрани народ, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

http://www.facebook....307235782717276 У манастиру живи само један монах протосинђел отац Јоаникије,који је и игуман манастира!С обзиром да сва манстирска непокретна имовина и поседи одузети педесетих година нису враћени,манастир нема никакве приходе,осим новца који епархија Нишка уплаћује лично игуману!Отац и ако јако слабог здравственог стања успева да одржава живом обнову манастира!Трудом добрих људи у физичким пословима,скромним прилозима појединаца и личним залагањем игумана како у земљи тако и иностранству урађено је с обзиром на скромну скупину људи много!Омладина окупљена око манастира покреће акцију "УГРАДИ СЕБЕ У СВЕТИЊУ",штампајући мајце са сликом манастирске цркве како би се скупила сретсва за градњу мале манастирске капије!Како се ближи петстогодишњица манастира 2017.г.,а материјална средства од прилога потпуно исцрпљена,потребно је убрзати радове на санацији црквеног фрескописа,који је један он веома добро очуваних у целој нашој Светој цркви,изградњу новог иконостаса,јер је досадашњи дотрајао и оронуо,изградњу велике и главне капије манастира,комплетну ограду око манастирског имања,завршетак звоника и изградити малу капелу за свакодневна богослужења како би се црква и њен прелеп и редак фрескопис сачувао што дуже! Са вером у Бога да ће укрепити и оснажити садашње и послати доста нових трудбеника и пријатеља Својих да задржимо и обновимо ову ретку и лепу светињу,с благословом игумана оца Јоаникија и у своје име позивам све људе добре воље да посете страницу и светињу уживо и својим прилозима помогну обнову, СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!