Претражи Живе Речи Утехе

Изложба „Јединице везе Српске војске у Балканским ратовима 1912–1913.” Изложбу можете погледати у Музеју ПТТ Србије (Мајке Јевросиме 13, Београд) радним даном од 10:00 до 15:00. За групне посете суботом треба најавити долазак. Изложба ће трајати до краја октобра 2012. У Музеју ПТТ Србије у Београду током октобра ће трајати изложба „Јединице везе Српске војске у Балканским ратовима 1912-1913”, у којој значајно место заузима поставка албума илустрованих поштанских карата насталих на основу ратних фотографија руског фотографа и сликара Самсона Чернова. Ове поштанске карте су служиле као медијско средство за ширење информација о доприносу српске војске победи савезничких земаља у ратовима од 1912. до 1918. Аутор изложбе је Милорад Јовановић из Музеја ПТТ, који је дуго и посвећено сакупљао колекцију поштанских марака и разгледница са мотивима ратних напора и страдања Србије. Између осталог, он је један од заслужних који су вратили из заборава дело великог руског фотографа и уметника. Самсон Чернов је био изузетно интеренсантна личност, чија се судбина у кључном добу његовог живота испреплела са ратним напорима Србије. Он је са 17 година приступио 1905. године руској војсци у Руско-јапанском рату као добровољац фотограф. Као искусан фотограф часописа „Ново време“ и „Руско слово“ седам година касније долази у Србију да извештава о Првом балканском рату. У то време је Чернов радио и за париски „Илустрасион“, за који пише текстове употпуњене ратним фотографијама. У то време је у Скопљу фотографисао и прве српске аероплане. Наш Први светски рат 28. јула обележено је 98 го­ди­на од почетка Првог свет­ског рата. У Србији он живи у сећању људи, док је у Руси­ји избле­део и готово да је из­брисан из народног сећања. У Другом балканском рату је осим фотографија снимио и ратни документарни филм „Битка на Брегалници“, а после повлачења Бугара снима трагове и последице бугарских ратних злочина над српским цивилима и војницима. Чернов је своје ратне фотографије излагао не само у Београду већ и у светским метрополама. Његове изложбе и пригодна предавања у Лондону и Паризу имали су изузетан ефекат у смислу јачања симпатија према Србији, која се нашла у ратним невољама и којој су подршка и помоћ били неопходни. Чернов се нашао на првој линији фронта већ у првим данима Првог светског рата у Србији. Пратио је српске трупе и био на лицу места да сними борбе и разарања градова и насеља. Фотографисао је и обичне војнике-сељаке и краља Петра Првог, који је дошао на прву линију фронта да узме учешће у одбрани угрожене отаџбине. Велики руски фотограф и уметник се показао и као велики пожртвовани ратни друг српске војске када је заједно са њом прешао Албанију. Тада је направио своје најбоље и вероватно најпотресније фотографије Првог светског рата. Драгутин Матић није знао за свој портрет који је кроз многе листове обишао читаву планету, као што ништа није знао ни о фотографу који га је овековечио. Тек пола века касније он је први пут видео себе на легендарној фотографији и чуо за име фотографа који га је прославио. Управо је Чернов аутор чувене фотографије српског извиђача Драгутина Матића, која је обишла свет и постала симбол борбе и отпора једног малог народа који се дрзнуо да изађе на мегдан многоструко јачем непријатељу. Та фотографија најпознатијег српског извиђача у историји српских ратова позната је и као „Око соколово“. Занимљиво је да ратник са фотографије није ни знао за ту фотографију која је кроз много листова обишла читаву планету, као што ништа није знао ни о фотографу који га је овековечио. Тек пола века касније он је први пут видео себе на легендарној фотографији и чуо за име фотографа који га је прославио - Самсон. Чернов је непрекидно радио на промоцији српских ратних напора, чак и када је његова отаџбина била у хаосу револуције. Он је неуморно писао, снимао, сликао на основу ратних фотографија, организовао изложбе (излагао је своје слике у хотелу Аурора у Санкт Петербургу 1913. године), држао предавања у великим западним метрополама и својим деловањем заувек задужио Србију и српски народ. Аутор: Ана Радун Извор: Руска реч