Претражи Живе Речи Утехе

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime čovječica, jer je uzeta od čovjeka. Za to će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota. Prva Mojsijeva 2:21-25 Zatim zmija vara Evu da proba rod sa drveta poznanja dobra i zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju. Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3:7 Ako imamo na umu Hristove reči da je carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um, onda možemo videti da način našeg mišljenja i doživljaj svega zavisi da li jedemo sa drveta života ili ovog drugog drveta. Jer dok su jeli sa drveta života Adam i Eva nisu imali svest da je biti go sramota. Svest o sramu dolazi tek sa kušanjem plodova sa drveta poznanja dobra i zla. Pogledajmo decu: Hristos kaže da je njihovo carstvo nebesko, a deca ne znaju da je biti go sramota. Tek kroz našu školu, kroz vaspitanje nas koji smo zli deca počinju da imaju svest šta je dobro a šta zlo i da treba da se stide golotinje svoga tela. Sve ove stvari se dešavaju u našem umu. Mi smo nekada jeli plodove sa drveta života koje je deo nas, deo našeg uma. Što će reći da Hristos oduvek živi u nama. On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo. Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, slušajući svoj intelekt. Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze sa drveta života? Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred drveta života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u drvetu života. Sada kada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo njegovo telo i da treba da pijemo njegovu krv jer je u tome Život. Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života. Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha? To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina. Jer kada se hranimo istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine. Pa i ako se malo naljute brzo oproste i opet se raduju. Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg. Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova. Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život. A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva. Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha. Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno kakva je istina koja je u nama. Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”. Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naše istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju. Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša. Nije duša kriva što su naše oči kvarne. Istina je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu. Ispravno bi bilo reći; Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.