Претражи Живе Речи Утехе

Jedan od uzroka zbog koga ljudi ne shvataju hrišćanstvo i udaljuju se od Crkve je taj što su Jevandjelje - u bukvalnom prevodu “blaga vest”- zamenili nekom zlom vešću. Osnova naše vere - Vaskrsli Hristos, vaskršnja radost koju može da oseti svaki čovek - se zamenjuje propovedi o svetskoj masonskoj zaveri, o skorom dolasku antihrista, o zlim duhovima, adu i večnim mukama. Pravi religiozni život počinje onda kada čovek zaželi da Bog bude na prvom mestu u njegovom životu. A to nije uvek jednostavno i zahteva napore od čoveka: traženje i trud. Najzadivljujuće je to što ljudi idu u Crkvu, jer se u Rusiji posle cele epohe gonjenja, religiozne nekulture i nepismenosti savremeni čovek reklo bi se nije u mogućnosti da pronadje tradicionalnu duhovnu kulturu i veru Za mnoge je taj jezik, koji je najbogatiji i najlepši, potpuno nedostupan. Treba se više govoriti o smislu Bogosluženja, i omogućiti ljudima da shvate da se u Crkvi mogu sjedniti sa nebeskim, i postati već na zemlji pričasnici Neba. U stvari ljudi ne umeju da u Crkvi pronadju ono najvažnije - opit Neba. Zbog čega? Zbog toga što ponekad traže nešto drugo. I onda to ne nalaze i razočaravaju se. Možda njima i nije potreban taj opit Neba ... Ali sve ostalo je drugorazredno. Sveštenik Mihail Vasiljev, nastojatelj Patrijaršijskih podvorja pri štabu VDV i RVSM

Već šest godina idem na psihoterapiju. Malo-malo pa mi glava proključa u naletima prevelikih obaveza, glomazne taštine ili duboke praznine, pa mi je potrebno, s vremena na vreme, da me neko treći, racionalniji i stručniji pridrži za ruku i da mi kaže kako je zapravo sve u redu, da sam malčice više razmišljao, da sam sve to samo uvrteo i da će sve to nekako na kraju proći. I uglavnom sve to tako bude. Svaki živac se vrati u svoje ležište. Svaki anksiozni impuls se primiri. Svaka depresivna epizoda pobegne u svoju pećinu. Na kraju se sve nedaće, muke i problemi prebrode, reše i prebace preko glave, pa se nastavi dalje. Ali, sve je to tako bajkovito i impresivno kada se iz ove pozicije piše i čitucka. Međutim, ponavljam, pre šest godina sam shvatio da mi je bila potrebna pomoć. U totalnom crnilu i rasulu, mlađani autor je posmatrao ovaj svet kroz oči klinca kome su svi drugi bili krivi i odgovorni što mu je život takav kakav je.

BEOGRAD - Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd ima veliki problem sa nedostatkom vozača i pitanje je hoće li 3. septembra uopšte moći da vozi po redovnom redu vožnje. "U doglednoj budućnosti može da se desi da Srbija ostane bez vozača", rekao je za TV Prva predsednik samostalnog sindikata GSP Beograd Zoran Antić. "Imamo potpisano saopštenje sa Skupštinom grada Beograda da će od oktobra kroz kolektivni ugovor posebno za vozače GSP biti značajnih povećanja primanja, jer smo na dnu lestvice po platama", istakao je on. Kako je rekao, cilj je da se zadrže postojeći vozači da ne odu, jer imaju "čvrst dogovor sa Skupštinom da će se osetiti značajno poboljšanje".GSP trenutno ima između 2.800 i 3.000 vozača, a Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja tvrdi da celoj Srbiji nedostaje vozača, oko 5.000."Postojao je čitav niz aktivnosti da se zadrže i poveća broj vozača. Razmišljalo se da se pomeri starosna granica, da se vozi od 20. i 21. godine, kao što su uradile Hrvatska i Slovenija, tj. sve zemlje koje imaju problem sa vozačima, a sada tamo odlaze i naši zbog novca", rekao je Božović.

Prošle godine u Albaniji je letovalo oko 500 ljudi iz naše zemlje. Oni koji se bave turizmom u Srbiji blagonaklono gledaju ka ovoj destinaciji. IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI, JELENA SUBIN SREDA, 8.02.2017. | 10:08 (Foto: Thinkstock.com) Hotela i smeštaja ima i u centru Drača i Sarande. Do onih koji su udaljeni od strogog centra grada može da se dođe redovnim autobuskim linijama (karta 0,50 evra) ili taksijem, a cena vožnje je, uz cenkanje, između pet i 10 evra. Od Tirane do Drača i od Drača do Sarande postoji auto-put, koji nije po evropskim standardima, ali je svakako dosta ubrzao putovanje kroz Albaniju. Putarina se ne naplaćuje. Do pre deset godina prirodno razuđena albanska obala bila je gotovo pusta, jer političke i društvene prilike nisu bile naklonjene turizmu. A, onda je na velika vrata ušao kapital albanske dijaspore i povratnika iz inostranstva, pa su se obale Jadranskog i Jonskog mora načičkale hotelima i apartmanima, a poslednjih godina tu odmara i sve više turista iz Srbije. Prema nekim podacima, lane je u Albaniji letovalo oko 500 ljudi iz naše zemlje. Preko agencija otišlo je njih 270. Ipak, ljudi koji se bave turizmom u Srbiji blagonaklono gledaju ka ovoj destinaciji. Drač, Saranda i Valona samo su neka od turističkih mesta u “zemlji orlova”, a turizam se u ovim krajevima razvija brzinom svetlosti. "Mnogi smatraju da je neralno da se radi Albanija kao turistička destinacija, ali ja mislim drugačije", kaže direktor jedne turističke agencije za Večernje novosti. "Na globalnom nivou, broj destinacija za odmor sve više se smanjuje, a naročito se odustaje od Egipta, Tunisa, Jordana i Turske. To su države koje su privlačile veliki broj turista. Albanija ima lepo more, domaćini su ljubazni, a ono što je najbitnije jesu niske cene. Polupansion u hotelu sa četiri zvezdice, na samoj obali Jadranskog mora u Draču, košta 25 evra dnevno po osobi." CENE * kafa 1 evro * porcija ribe 5 evra * porcija lignji 4,5 evra * pivo 1,5 - 2 evra * “Skenderbeg” (flaša) 4 evra Uz Crnu Goru, albanska obala najbliža je Srbiji. Od Beograda do Drača ima nešto više od 600 kilometara, a avioni do Tirane lete dva puta dnevno. Novi deo grada Drača, poznat kao “Majami”, prepun je hotela različitih kategorija, koji nude kvalitetan smeštaj. Većina ih liči na grčke i turske male hotele. I dok su neki odlično sređeni, ima i hotela koji nisu u rangu sa brojem zvezdica koje nose. "Ljudi više ne biraju toliko destinaciju koliko cenu", kaže on. "Kada se politička situacija bude sredila, još više ljudi će ići tamo na letovanje. U hotelima sa tri zvezdice, polupansion se kreće od 18 do 20 evra u sezoni. Noćenje sa doručkom je od 10 do 15 evra. Ležaljke i suncobrani se ne naplaćuju već ulaze u cenu smeštaja." A lepota prirode je nešto što se ne može osporiti. Obala je bogata i razuđena. Kilometarske peščane plaže, koje se nastavljaju iz Crne Gore, čine Drač i severni deo idealnim za odmor. More je toplo i plitko. Nešto južnije, Jadran se utapa u Jonsko more i voda je tirkizna i svake godine privuče veliki broj turista iz Poljske, Nemačke, Ukrajine i BiH. Mesto Ksamil, nedaleko od Sarande na jugu Albanije, ima divne plaže i uvale sa belim i sitnim peskom. Nedaleko od Sarande su Italija i grčko ostrvo Krf.