Претражи Живе Речи Утехе

U organizaciji Ministarstva odbrane Crne Gore, kompanije Bell Helicopter za Evropu i Ambasade Kanade, juče je na vojnom aerodromu “Knjaz Danilo“ u Golubovcima održan Dan demonstracije helikoptera kompanije Bell Helicopter Textron. Kako prenosi crnogorsko Ministarstvo odbrane, brojnim gostima i predstavnicima medija prikazane su karakteristike helikoptera Bell 412EPI koje poseduje Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore kao i novog tipa helikoptera Bell 505 Jet Ranger X. Helikopter Bell 505 Jet Ranger X u letu iznad Podgorice / Foto: Ministarstvo odbrane Crne Gore Na događaju je učestvovao ministar odbrane Crne Gore mr. Predrag Bošković koji je, osvrnuvši se na trenutno stanje helikopterske flote Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore (VVCG) naglasio da su helikopteri Gazela stariji od 30 godina i da Ministarstvo odbrane razmišlja da ih u narednih 5 godina zameni helikopterima sličnih karakteristika i da je jedan od takvih svakako i Bell 505. Ministar Bošković podsetio je i na nabavku helikoptera Bell 412 za VVCG za koju je naveo da je odrađena za neverovatnih nepunih 9 meseci, da između različitih kandidata nije bilo lako izabrati ali da je izabran Bell zbog duge tradicije, istorije i odličnih karakteristika proizvoda. Podsetimo ugovor sa Kanadskom privrednom korporacijom o nabavci srednjih višenamenskih helikoptera Bell 412, Crna Gora je potpisala 30. januara 2018. godine. Dva crnogorska Bell 412EPI u društvu nogo Bell-ovog modela 505 / Foto: Ministarstvo odbrane Crne Gore Za oko 30 miliona evra kupljena su tri helikoptera, jedan polovni Bell 412EP koji je isporučen 13. aprila 2018. i dva novoproizvedena Bell 412EPI 10. septembra iste godine. Na ovaj način je izvršeno najznačajnije opremanje Vojske Crne Gore od obnove nezavisnosti 2006. godine. Helikopteri su, navode iz crnogorskog Ministarstva odbrane, pored povećanja ukupnih transportnih kapaciteta, unapredili mobilnost vojske, sposobnost izviđanja, traganja i spasavanja, medicinskih i drugih evakuacija, nadzora granice, gašenja požara.

Prošle nedelje na nemačkom internet sajtu Helionline pojavile su se nove fotografije srpskih vojnih H145M pa tako sada imamo fotografije svih 5 helikoptera namenjenih RV i PVO. U fabričkom krugu Erbasovog pogona u Donevortu 3. aprila primećena su još dva H145M sa privremenim nemačkim registracijama D-HMBB i D-HCBT. Na osnovu dostupnih fotografija može se videti da meteo-radar poseduje samo jedan helikopter, primerak sa evidencijskim brojem 14502 (privremena nemačka registracija D-HBTS). Taj helikopter služiće za traganje i spasavanje dok će se, kako Tango Six saznaje, helikopter 14501 (D-HADD) koristiti za borbeno traganje i spasavanje. H145M D-HCBT fotografisan 3. aprila ove godine u Erbasovom pogonu u Donavurtu / Foto: Alexander Lutz Drugi helikopter primećen prošle nedelje D-HMBB / Foto: Alexander Lutz Do sada smo imali prilike da vidimo tri vojna H145M, na primopredaji je bio prikazan čelni helikopter ev. broja 14501, fotografiju 14502 Tango Six je objavio krajem novembra 2018. a takođe na sajtu Helionline je 3. februara ove godine objavljena i fotografija helikoptera sa registracijom D-HADZ koji je uočen 31. januara za koji se pretpostavlja da mu je ev. broj 14503. Poslednji uslikani srpski policijski H145M, YU-SAR (D-HCBV) / Foto: Alexander Lutz Helikopteri nisu fotografisani samo na fabričkom aerodromu u Donevortu već i u vazduhoplovnoj bazi Ingolstadt Manching gde se obučavaju naši piloti a u kojoj se nalazi sedište kompanije Airbus Defence and Space kao i Vazduhoplovno-tehnički centar nemačke vojske. Na ovom aerodromu ne obučavaju se samo srpski vojni piloti već i piloti Helikopterske jedinice policije. Od 4 srpska policijska H145M do sada su na fotografijama uočena tri, maskirni YU-ICE (D-HADR), YU-MED (D-HAD0) i YU-SAR (D-HCBV). Kako saznajemo, četvrti će nositi registraciju YU-MUP. Živojin BANKOVIĆ

Da će Vojska Srbije pored H145M uskoro dobiti još jedan tip helikoptera, zvanično je prvi put potvrđeno početkom aprila ove godine kada je visoka delegacija Ministarstva odbrane Srbije započela pregovore sa Moskvom o nabavci ruskih borbenih helikoptera Mi-35. Tada je ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon sastanka sa ministrom odbrane Ruske Federacije Sergejom Šojguom izjavio da je između ostalog razgovarano o mogućoj kupovini 4 Mi-35 kao i dodatna 4 transportna helikoptera Mi-17. Jedan od novijih korisnika Mi-35M postala je Nigerija koja je svoje helikoptere već upotrebila protiv terorističke organizacije Boko Haram. Oko mesec i po dana pre ovog sastanka, krajem februara pojedini mediji objavili su da će Srbija pregovarati sa Rusijom ali i Belorusijom oko nabavke šest helikoptera Mi-35. Večernje ‘’Novosti’’ prenele su tada da je moguće da bi se od Belorusije kupila modernizovana verzija helikoptera Mi-24 koja nosi oznaku Mi-35 a da je na spisku želja našeg RV i verzija Mi-35M koja se nalazi u naoružanju ruske armije. Zajednički let ruskih Mi-24VM (u prvom planu) i Mi-24P iznad Sirije. Na Mi-24VM vidi se sistem za samozaštitu L370 “Vitebsk“. Novosti su zatim nakon velike vojne parade u Moskvi 9. maja kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, citirajući neimenovane izvore, preneli da bi do kraja godine helikoptere Mi-35 mogli videti u Srbiji tj. da bi oni mogli biti viđeni na vojnoj paradi koja je bila planirana da se održi povodom proslave pobede u Prvom svetskom ratu. Predsednik Vučić je nešto kasnije izjavio da će se, kako je rekao, založiti kod predsednika Rusije Vladimira Putina da za paradu pošalje makar dva Mi-35. O tome da će se za našu vojnu avijaciju nabaviti ovi helikopteri pisali su u proteklih nekoliko godina i drugi dnevni listovi koji su u svojim tekstovima obično spominjali 4 Mi-24 a često su, usled nepoznavanja materije, unošene i zabune oko oznake helikoptera. Najpre se mora razjasniti da Mi-35 i Mi-35M nisu iste verzije dobro poznatog desantno-jurišnog Mi-24. Helikopter Mi-35 predstavlja izvoznu verziju Mi-24V (NATO oznaka ‘’Hind-E’’) dok je Mi-35M izvozna varijanta najnovijeg Mi-24VM koji se još uvek proizvodi. Kako Tango Six saznaje ove godine Srbija je potpisala ugovor za kupovinu novih Mi-35M a u tom paketu se nalaze i dodatni helikopteri Mi-17V-5 kao i artiljerijsko-raketni sistemi PVO Pancir. Takođe smo došli do informacija da bi prvi Mi-35M trebalo da stignu sredinom 2019. godine. Mi-35M je za sada doživeo solidan izvozni supeh. Na fotografiji helikopteri vazduhoplovnih snaga Brazila koji je nabavio 12 primeraka. Razvoj nove generacije Mi-24 započet je u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka kada je odlučeno da se ovaj tip helikoptera mora drastično modernizovati kako bi mogao da odgovori zahtevima savremenog ratovanja. Trebalo je značajno unaprediti avioniku kao i naoružanje, iskorišćena su mnoga rešenja sa novog ruskog borbenog helikoptera Mi-28 čiji je razvoj takođe bio u toku. Nova verzija Mi-24 morala je biti sposobna za dejstvo u svim vremenskim uslovima, danju i noći i morala je dobiti bolja ubojna sredstva. Tokom 90-tih u Rusiji ali i u inostranstvu pojavili su se mnogobrojni programi produžetka životnog veka, raznih dorada i osavremenjavanja. Jedan od njih je bio i ruski Mi-35M jer je, usled ekonomskem krize, nemogućnosti nabavke i serijske proizvodnje novih borbenih helikoptera Mi-28, Ka-50 i Ka-52, shvaćeno da se postojeći helikopteri Mi-24, kako u ruskoj armiji tako i u inostranstvu moraju modernizovati. Po svaku cenu želelo se da se Mi-24 koji je već bio zastareo, zbog svoje jedinstvene konstrukcije koja mu omoguće istovremeno borbeno dejstvo i prevoz vojnika, po svaku cenu zadrži u naoružanju. Presek helikoptera Mi-35M. Prvobitno je bilo predviđena modernizacija helikoptera i to u 5 etapa od kojih je Faza 1 podrazumevala samo produženje životnog veka sa 20 na 30 godina ili 4000 sati naleta. Druga etapa je podrazumevala ugradnju nosećeg rotora sa helikoptera Mi-28 zajedno sa kompozitnim (fiberglas) lopaticama kao i sasvim novog repnog četvorokrakog tzv “X“ rotora što je rezultiralo smanjenjem mase od 300 kg, povećanju brzine penjanja, povećanju vrhunca lebdenja za 600 m i pojednostavljenjem održavanja. Uz nove materijale na lopaticama je primenjen i elektrotermalni sistem protiv zaleđivanja. U Fazi tri helikopter je dobio fiksni stajni trap, poboljšano naoružanje i sistem za komuniikaciju. Uvođenjem fiksnog stajnog trapa takođe je smanjena masa za do 90kg ali je to povećalo otpor prilikom letenja što ipak nije drastično uticalo na performanse helikoptera u borbi. Ovakvo rešenje omogućava lakše i bezbednije sletanje usled vanrednog događaja a uz to je i pojednostavljena konstrukcija i proizvodnja. U ovoj fazi helikopter je dobio i nove nosače za po 8 protivoklopnih raketa 9M114 Kokon (kasnije i Ataka). Mogućnost ovakvog kompaktnog nošenja naoružanja dozvolilo je smanjenje razmaha krila tj. uklanjanja dve krajnje podvesne tačke što je isto tako smanjilo masu kao i otpor vazduha a umesto 6 tu su 4 podvesne tačke spoljašnjeg tereta. Zadnja kabina venecuelanskog Mi-35M (M2). Faza 4 je obuhvatala novi sistem upravljanja vatrom, ispitivač sistema svoj-tuđ, novo naoružanje i to protivoklopne rakete 9M120 Ataka, zatim rakete vazduh-vazduh 9M39 Igla-V, nosnu turelu sa dvocevnim topom 23 mm koje predstavlja rešenje sa verzije Mi-24VP. U poslednjoj petoj fazi kabina je prilagođena za letenje u noćnim uslovima uz primenu specijalnih naočara (NVG – Night Vision Googles), tu je zatim dnevno-noćni optoelektronski sistem sa televizijskom kamerom za rad u uslovima niskog nivoa osvetljenja (LLTV), termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom a kabine posade dovile su višenamenske kolor prikazivače. Na taj način je primenom svih 5 faza ukupna borbena moć Mi-24VM uveličana za 1,4-1,6 puta u odnosu na ranije varijante Mi-24. Prototip Mi-24VM sa evidenicjksim brojem 51 nastao doradom helikoptera Mi-24VP. Interesantno helikopter je imao oznake akro-grupe “Berkuti“. Demonstrator Mi-35M prikazan je 1995. godine a iste godine juna meseca imao je i prvo međunarodno učešće na Le Buržeu u Francuskoj. Prvi let verzije namenjene ruskoj vojsci sa oznakom Mi-24VM izvršen 4. marta 1999. a bio je to dorađeni helikopter varijante Mi-24VP. I pored predloženih izmena u 5 faza skoro niko u svetu osim same Rusije nije izvršio osavremenjavanje Mi-24 koje je predložio ruski Opitno-konstrukcioni biro ‘’Milj’’ a i to je u Rusiji urađeno samo delimično. Fiksni stajni trap, krilo manjeg razmaha dobili su modernizovani ruski Mi-24PN(osavremenjeni Mi-24P) pored toga smo još Mi-35P (negde označeni i kao Mi-35PM) koji su bili namenjeni Kipru. Osim toga Mi-24PN je dobio i novi optoelektronski sistem koji je bio jedno od prelaznih rešenja u odnosu na današnju opremu. Opitni primerak Mi-24VM za rusku vojsku, primerak sa evidencijskim brojem 50 takođe nastao doradom starijeg helikoptera Mi-24VP. Umesto osavremenjavanja, Rusija je 2005. godine tržištu ponudila nove helikoptere Mi-24VM i Mi-35M čija je proizvodnja započela u fabrici ’’Rosvertol’’ u Rostovu na Donu. U ponudi su različite podvarijante Mi-35M sa oznakama M1, M2 i M3 (spominje se i M4) a međusobno se razlikuju po motorima, elektronskoj opremi, naoružanju. Prvi ugovor za rusku vojsku potpisan je 2010. a prvi helikopteri isporučeni su 2011. Armijska avijacija je do sada primila preko 60 Mi-24VM (odgovara nivou Mi-35M3) dok se za Federalnu službu bezbednosti (FSB) zna da je dobila 5 helikoptera. Borbeno dejstvo iračkog Mi-35M na položaje tzv. Islamske države. Svoju borbenu premijeru ova najnovija varijanta Mi-24 je imala u Siriji dok je pre toga izvozni Mi-35M iračke armijske avijacije upotrebljen protiv takozvane Islamske države. Prvi strani korisnik bila je Venecuela koji je svoje helikoptere naručila 2005. i 2006. a isporuke su trajale od 2006. do 2008. Trenutno u svetu Mi-24 koristi čak 58 zemalja i to je borbeni helikopter koji je najrasprostranjeniji u istoriji avijacije, koji je izrađen u najvećem broju primeraka i učestvovao u najviše ratnih sukoba. Izvozne Mi-35M su do sada nabavili Azerbejdžan (24 helikoptera za svoju Graničnu gardu), Brazil (12 Mi-35M3, brazilska vojna oznaka AH-2 Sabre), Irak (28 isporučenih), Kazahstan (4 isporučena od 12 naručenih), Mali (naručena 4, isporučena dva), Nigerija(nabavila 12, isporučeno 4), Pakistan (dobio za sada 4 primerka, navodno planira 20), Venecuela (10 isporučenih Mi-35M2 nazvani ’’Caribe’’), Uzbekistan (10 naručenih). Za Mi-35M ima još zainteresovanih država a to su pre svega one koje već koriste starije verzije ‘’dvadesetčetvorke’’. Mali je za svoje vazduhoplovne snage nabavio 4 (po nekim podacima tri) Mi-35M. Potpuno nova elektronska oprema koja obuhvata i osmatračko-nišanski sistem OPS-24N koga čini žirostabilisani optoelektronski sistem GOES-324 koji ima termovizijski i televizijski kanal, laserski daljinomer i pelengator. Kabine posade su opremljene modernim višenamenskim kolor prikazivačima (prednja jedan, zadnja dva) i prilagođene upotrebi naočara za letenje u noćnim uslovima (NVG) ONV-2. Kokpit pilota dobio je i gornji elektrooptički prikazivač (HUD). Od navigacije treba istaći sistem satelitske navigacije A-737. Nudi se i ugradnja opreme zapadne proizvodnje a to se pre svega odnosi na sisteme za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju. Od opreme za samozaštitu Mi-35M može posedovati signalizator radarskog ozračenja L006LM (SPO Berjoza) ili najnoviji L150 “Pastelj“, stanicu za optoelektronska protivdejstva MAK-UFM, sistem za protivelektronska dejstva L370 ‘’Vitebsk’’ ili stariji L166V-11E “Lipa“, dispenzeri mamaca UV-26M ili starije ASO-2V. Da bi se sprečio pad helikoptera u slučaju pogibije ili ranjavanja pilota, komande su udvojene. Tu su zatim novi jači motori Klimov VK-2500-II maksimalne snage po 2700 KS a umesto njih mogu se dobiti TV3-117VMA. U pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 nalazi se dvocevni top GŠ-23L kalibra 23 mm. Levo od njega na fotografiji je optoelektronski sistem GOES-324 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Standardno fiksno naoružanje Mi-35M je dvocevni top GŠ-23L ili V kalibra 23 mm s borbenim kompletom od 450 granata koji je smešten u pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 preuzet je sa ranije varijante Mi-24VP koja može da se pokreće pod uglom od +10 i -40 stepeni po elevaciji i +/-60 stepeni po azimutu. Sva ubojna sredstva koje su nosile starije verzije Mi-24 ostala su manje više ista, može nositi do 4 20-cevna saćasta lansera B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8(obično S-8KO ili KOM) kalibra 80 mm, do 4 petocevna lansera B-13L nevođenih raketa S-13 kalibra 122 mm, do dva kontejnera UPK-23-250 s dvocevnim topom GŠ-23L 23 mm sa borbenim kompletom od 250 granata, kontejneri GUV-1 sa četvorocevnim rotirsajućim mitraljezom JaKb-12,7 kalibra 12,7 mm sa 750 metaka i dva četvorocevna rotirajuća mitraljeza GŠG-7,62 7,62 mm sa po 1800 metaka, kontejneri GUV-8700 sa automatskim bacačem granata AG-17A ‘’Plamja-A’’ kalibra 30 mm sa 300 granata. Ono što je novo to su infracrveno samonavođene rakete 9M39 Igla-V za dejstvo po sporoletećim i niskoletećim vazduhoplovima dometa od 800 do 5200 m po daljini na visinama od 20 do 3500 m. Na dva nosača APU-8-4U može nositi do 16 (po 8 na svakom krilu) poluaktivno radio-komandno vođenih protivoklopnih rakete 9M114 Kokon sistema 9K113 Šturm-V dometa 5 km, probojnosti 650 mm homogenog čeličnog oklopa, ili do 16 protivoklopnih raketa 9M120 Ataka (dalji razvoj 9M114) dometa 6 km verovatnoće pogotka tenka 0,65 do 0,9 na daljini 4 km, probojnosti 800 mm homogenog čeličnog oklopa. Postoji mogućnost dobijanja i najmodernijih protivoklopnih raketa 9K121M Vihr-M dometa do 10 km probojnosti 1000-1200 mm homogenog čeličnog oklopa. Takođe tu su i različite vrste bombi, 8 od po 100 kg, 4 od po 250 kg ili 4 od po 500 kilograma. Nosivost u unutrašnjoj kabini je 1500 kg, 8 vojnika ili 4 vojnika na nosilima. Nosivost spoljašnjeg tereta je 2400 kg a nosi do 4 spoljašnja rezervoara za gorivo kapaciteta po 500 litara. Emisija ruske televizije Zvezda o helikopteru Mi-35M: Živojin BANKOVIĆ

Prošle subote na aerodromu koji nosi naziv jednog od rumunskih i svetskih pionira avijacije Aurela Vlajkua u Bukureštu održan je BIAS-2018, aeromiting kojim je ujedno obeležena i desetogodišnjicapostojanja ove manifestacije i 100 godina ‘’Velikog ujedinjenja’’ rumunske države 1918. godine. Najneobičnija i letelica koja se danas u svetu rekto viđa, pogotovu na ovakvim događajima, sovjetski helikopter Ka-26 koji se još uvek koristi za zaprašivanje useva / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ovogodišnji BIAS je bio veoma posećen i može se reći uspešan iako su letački program kao i statička izložba bili dosta slabiji u poređenju sa onim što se moglo videti prošlog puta pa i nekih ranijih godina. Nedostatak MiG-a 21 na nebu iznad Banease Rumuni su donekle nadomestili češćim letovima njihovih F-16 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Glavni razlog da BIAS-2018 bude slabiji svakako su dva udesa koje je početkom jula imalo rumunsko Ratno vazduhoplovstvo u kojima je poginuo jedan pilot. Bio je to MiG-21 koji na aeromitingu nije leteo ali su se i pored toga dva primerka mogla videti na zemlji dok su sutradan posetioci mogli videti i njihovo poletanje prilikom povratka u matičnu bazu. Na statici su bila izložena dva LanceR-a od kojih jedan dvosed / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Na MiG-u 21 rumunski piloti već 20 godina na domaćim i stranim aeromitinzima prikazuju svoje veštine na ovom tipu vazduhoplova koji se danas u Evropi retko viđa a mnogi na BIAS dolaze samo zbog njega (to je i ovoga puta bio glavni motiv da se Tango Six još jednom nađe na ovom događaju). Drugi tip aviona koji nije viđen jeste školsko-borbeni IAR-99čiji se jedan primerak takođe srušio ovoga meseca ali su srećom piloti uspeli da iskoče iz aviona. Njega ne samo da nije bilo na nebu nego ni na statici. Španski Hornet u popodnevnom nastupu kada su obično bolji uslovi za pravljenje dobrih fotografija / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Domaćin se ipak potrudio da dešavanja na aerodromu budu dinamična i da se, sem jednosatne pauze, ne prekida stalno privlačenje pažnje publike. BIAS je jedan od retkih ako ne i jedini veći međunarodni aeromiting koji ima istovetne programe pre i posle podne koji u zavisnosti od situacije mogu biti podložni manjim izmenama. Atraktivno ispaljivanje IC mamaca iz rumunske Pume / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Letački program bio je praćen odgovarajućom muzikom, uglavnom je to bila rok muzika koja, složiće se mnogi (a mnogi i dalje to ne razumeju), ide najbolje uz vojnu pa i civilnu avijaciju. Aeromiting je završen veličanstvenim vatrometom a nakon toga je održan i rok koncert rumunskog benda Zdob si Zdub. Šta smo sve videli na nebu iznad Banease Nedostatak MiG-ova 21 Rumuni su pokušali i donekle uspeli da nadomeste češćim letenjem njihovih F-16 i s obzirom da je ovaj avion nedavno uveden u upotrebu i da na njemu još uvek nije postignuta puna borbena sposobnost, njihova pojava je bila efektna i u pojedinim trenucima zanimljiva. Formacija rumunskih F-16AM doletelala je iz baze Borcea-Festesti gde su ovi avioni i stacionirani / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Iako nije bilo solo programa, rumunski F-16 su tokom dana leteli 4 puta, između ostalog u formacijama od 4 i dva aviona kao i u pratnji transportera C-130 ‘’Herkules’’, prikazana je i bliska manevarska vazdušna borba dva aviona koja nije ostavila baš ubedljiv utisak da se radi o ‘’dog fajtu’’. Letelice RV Rumunije F-16, C-130, C-27J i IAR-330 nisu poletale sa aerodroma Baneasa već su doletale iz svojih matičnih baza i u njih se vraćale nakon završetka letačkog programa. Najbolji letački program na borbenom avionu, Španac u Hornetu / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Solo nastupe na savremenim borbenim avionima imali su Španci na F/A-18, Česi i Mađari na Gripenu dok su Britanci na EF-2000 još gore razočarali nego u Varaždinu. Pilot Horneta je izveo možda i najbolji program koji je postao već uobičajen ali nikako dosadan. I ovoga puta prikazane su osobine koje krase ovaj tip aviona, horizontalan let na velikim napadnim uglovima, manevrisanje i odlično ponašanje kao i upravljivost aviona na malim brzinama i mnoge druge manevre koje malo koji drugi borbeni avion u svetu može izvesti. Sasvim solidan Gripen u rukama češkog pilota / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Čini se da je češki pilot na Gripenu ostavio bolji utisak od svog mađarskog kolege, u svom nastupu je bio agresivniji i agilniji, izveo je program na manjem prostoru a po oceni dobrog dela publike bio je podjednako pa čak i zanimljviji od španskog F/A-18. Čest i redovan gost evropskih aeromitinga, austrijski SAAB-105 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Poslednjih godina redovni na velikom broju aeromitinga su Austrijanci sa školsko-borbenim avionom SAAB-105 čija je posada i ovaj put bila sasvim solidna. Britanci su se opet osramotili, iznad Banease je jednim EF-2000 izvršen prelet velikom brzinom i na velikoj visini, to gotovo da nije privuklo nikakvu pažnju jer su sve oči bile usmerene ka španskom Hornetu čiji se pilot na zemlji pripremao za poletanje. RAF-ov Tajfun je doleteo iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničeanu gde se od aprila nalaze četiri takva aviona koji pomažu Rumunima u kontroli vazdušnog prostora a pre neki dan su iznad Crnog mora izvršili presretanje ruskog Su-24. “Turske zvezde“ su dostojno predstavljale svoju zemlju / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Dve vojne akro-grupe imale su odlične programe u kojima su iskoristili maksimalne mogućnosti tipova vazduhoplova na kome nastupaju, ujedno i da prikažu umeće pilotiranja njihovih veoma iskusnih pilota. Od ‘’Turskih zvezda’’ smo videli ono što smo već navikli, dinamičan nastup, letenje u zbijenim formacijama, besprekorna sinhronizacija, atraktivni manevri i figure. I sve to i pored toga što lete na vremešnim američkim F-5A i B ‘’Freedom Fighter’’ koji međutim kao da su stvoreni za akro-grupe. Oldtajmeri TS-11 u poljskoj vojnoj akro-grupi “Crveno-bele iskre“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Obzirom na skromne mogućnosti školsko-borbenog aviona TS-11‘’Iskra’’ koji je već odavno oldtajmer, poljska akro-grupa ‘’Belo-crvene iskre’’ nije bila nezanimljiva. Manevar vredan divljenja izveo je njihov najiskusniji pilot koji je napravio čitav krug u horizontalnoj ravni a to ne bi bilo ništa impresivno da to nije urađeno pod negativnim opterećenjem. Najbrojnija letelica na nebu iznad Bukurešta bili su helikopteri Puma RV Rumunije različitih verzija / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Vazduhoplovne snage Rumunije pokazale su umeće i na drugim avionima i helikopterima sa kojima raspolažu. Već ustaljena praksa je bio dolet 9 transoportno-borbenih helikoptera IAR-330 Puma SOCAT koji su nakon dolaska iznad piste aerodroma dugo lebdeli ispred publike a zatim je iznad njih proletela formacija od 4 Pume od kojih je vodeći nosio rumunsku nacionalnu zastavu. U solo nastupu korišćena je medicinska varijanta Pume, a posada je prikazala zavidno umeće letenja. Rumunski Herkules u društvu F-16 koji je, zanimljivo imao izvučene stajne trapove / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Dosta skromnije učešće ali u skladu sa mogućnostima vazduhoplova, imali su piloti aviona IAK-52 (rumunski Jak-52) koji su leteli u formaciji od 4 aviona kao i sinhropar dva helikoptera IAR-316 (SA-316) ‘’Alouette III’’. Tri preleta imala je posada transportera C-130H od kojih jedan sa dva F-16 a drugi u društvu transportera C-27J ‘’Spartan’’. Malo razočarenje dogodilo se na kraju dana kada nije došlo do očekivanog preleta Spartana u noćnim uslovima uz obavezno ispajivanje mamaca, što je jedan od zaštitnih znakova BIAS-a. Akro-grupa “Iacarii Acrobati“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Da Rumunija ima sasvim solidno razvijenu i generalnu i civilnu avijaciju još jednom su prikazale mnogobrojne akro-grupe i letelice raznih vazduhoplovnih organizacija. Letela su tako tri aviona BN-2 rumunskog Nacionalnog instituta za vazduhoplovna ispitivanja INCAS koji su ustvari leteće laboratorije, potom akro-grupa “Iacarii Acrobati“ na tri aviona IAK-52, Civilna vazduhoplovna akademija (Scoala superioara de aviatie civila) sa avionima Cessna 172 i P2006T. Sinhro par “White wings“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Najviše zastupljen bio je ‘’Aeroklub Rumunije’’ sa svojom akro grupom ‘’Hawks of Romania’’ na avionima Extra 330, sinhro parom “White wings“ na jedrilicama IAR-35, avionima Zlin 142, Zlin 526, motornim jedrilicama IAR-425. Padobranac sa prilično velikom nacionalnom zastavom Rumunije / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Iz aviona An-2 je iskakala padobranska grupa ‘’Blue Wings’’. Takođe bili su prisutni i padobranci iz centra ‘’Skydiving Center’’. Boeing 737-700 kompanije TAROM u društvu aviona Extra 330 akro-grupe ‘’Hawks of Romania’’ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Izvedeno je i letenje mešovitih formacije, kao na primer vojnog IAR-330 i civilnih Extra 300 zatim putničkog aviona Boeing 737-700 avio-kompanije TAROM u društvu akro-grupe ‘’Hawks of Romania’’. Nastup mešovite letačke grupe Air Bandits: Ljubitelji akrobacija uživali su u prisustvu, poslednjih godina stalnog gosta BIAS-a, litvanskog pilota Jurgisa Kairisa koji je osim solo-nastupa na avionu Su-31 imao i svoj uobičajen let sa akro-grupom “Iacarii Acrobati“ a spektakularna predstava priređena je kao i uvek na kraju dana, kada su oni zajedno u okviru mešovite formacije ‘’Air Bandits’’izveli letački program uz simulacije vatrenog dejstva na ciljeve na zemlji koje su bile propraćene upotrebom pirotehnike. Impresivan nastup neobične letelice, pilot Valer Novac u sovjetskom Ka-26 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Jedan od najneobičnijih i veoma retko viđanih vazduhoplova danas u Evropi i u svetu je sovjetski laki višenamenski helikopter Ka-26 koji je, po mišljenju mnogih entuzijasta (pa i autora ove reportaže) ovoga puta bio najveća atrakcija BIAS-a. Pilot Valer Novac je helikopterom koji je bio opremljen sistemom za zaprašivanje useva izvodio sjajne manevre pokazavši koliko ova letelica ima odličnu pokretljivost. Formacija Flying Bulls-a sačinjena od po jednog B-25, F4U i dva Alfa Džeta / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Neizostavni su i ovoga puta bili i avioni i helikopteri Flying Bulls-a čiji je kao što znamo glavni sponzor i osnivač kompanija Red Bull. U solo nastupima i mešovitim formacijama leteli su američki bombarder iz Drugog svetskog rata B-25 “Mitchell“, lovac F4U “Corsair“, trenažni avion iz 50-tih godina T-28 ‘’Trojan’’, školsko-borbeni avioni Alpha Jet i helikopter BO-105. Pilot Flying Bulls-a je u helikopteru BO-105 izveo sve što ovaj helikopter može da uradi, a za ovu kategoriju letelica može zaista mnogo / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Od svih njih zanimljivo je bilo formacijsko letenje Korsera i dva Alfa Džeta koji su osim preleta izvodili i komplikovanije manevre. Pilot BO-105 je izvodeći manevre petlja i valjak iz raznih položaja letelice u prostoru još jednom pokazao da je to verovatno najpokretljiviji helikopter na svetu. …i na zemlji Izložba vojnih aviona i helikoptera na statici bila je veoma siromašna sa malim brojem letelica koje su uglavnom već viđane prethodnih godina. Ponovo je bio prisutan leteći radarski sistem E-3A ‘’Sentry’’ zajedničkih snaga NATO koji je bio jedini vojni avion u koji su posetioci mogli ući pa je od ranog jutra oko njega bio formiran veoma dugačak red onih koji su bili dovoljno strpljivi da zavire u ovaj interesantan avion. Američki F-15C / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Od modernih borbenih aviona bili su izloženi dvosedi grčki Mirage-2000-5 Mk II koga je uvek lepo videti zbog njegove savršene linije i šeme farbanja. SAD su bile prisutne sa dva lovca F-15C ‘’Eagle’’ iz sastava 131. ekspedicione lovačke eskadrile čijih se 12 aviona u okviru tzv. TSP – Theater Security Package trenutno nalaze u rumunskoj vazduhoplovnoj bazi Campia Turzi. Cilj ovog privremenog baziranja američkih aviona jeste obuka, pružanje podrške i učvršćivanje veza sa NATO saveznicima. Američki UH-60 “Black hawk sa zanimljivim motivom na nosu / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Pored F-15 bio je izložen i jedan američki višenamenski helikopter UH-60 ‘’Black Hawk’’. Na statici su bila izložena čak tri EF-200, jedan iz Italija i dva iz Nemačke / Foto: Živojin Banković, Tango Six Za razliku od letačkog programa u kome smo avion EF-2000 videli, kako smo već opisali, samo na kratko te je njegovo pojavljivanje bilo gotovo beznačajno, na zemlji su bila izložena čak tri aviona ovog tipa. Italijanisu poslali jedan dvosed pored koga su stajala dva nemačka jednoseda i to što je zanimljivo, bili su u varijanti Tranche 1. Austrijanci su osim u vazduhu SAAB-105 prikazali na zemlji i to primerak koji je na repu imao motiv koji je urađen radi izložbe ‘’Tiger meet’’ okupljanju. Od drugih stranih vazduhoplova mogli su se videti još samo dva transportna aviona C295M od kojih je jedan pripadao Španiji a drugi Češkoj. Avion zbog koga se dolazi na BIAS kao i na mnoge druge evropske aeromitinge, MiG-21 LanceR C. Ovoga puta samo na statici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Postavka letelica Ratnog vazduhoplovstva Rumunije je takođe bile skromna sa samo četiri aviona i jednim helikopterom. I pored toga što smo pre aeromitinga imali informaciju da su zbog udesa MiG-ovi 21 i dalje prizemljeni, iz baze Campia Turzi su radi statičke izložbe doletela dva aviona, po jedan jednosed LanceR C i dvosed LanceR B. Rumunski F-16BM u veoma lepoj šemi farbanja / Foto: Živojin Banković, Tango Six Mnogi strani posetioci prvi put su na zemlji mogli videti rumunski F-16, bio je izložen dvosed F-16BM a veoma lepa maskirna šema farbanja rumunskih aviona nazvana ‘’Carpathian Ghost’’ pravo je osveženje u sivilu koje trenutno vlada što se tiče bojenja vojnih letelica u svetu. Društvo španskom i češkom C295M pravio je rumunski transporter C-27J‘’Spartan’’. Mi-24 iz filma Rambo 3? Ne, ovo je rumunska Puma SOCAT / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Drugi vojni helikopter na zemlji je, pored američkog UH-60 bio rumunski transportno-borbeni IAR-330 Puma SOCAT koji donekle podseća na specijalno dorađeni SA-330 koji je u kultnom akcionom filmu ‘’Rambo 3’’iz 80-tih godina ‘’glumio’’ sovjetski desantno-jurišni helikopter Mi-24. Kao i 2016. ponovo su bili izloženi raketni sistem MIM-23 ‘’Hawk’’ PVO Rumunije kao i njihov osmatrački radar AN/TPS-79(R) američke proizvodnje. Eksperimentalni avion Coanda 1910 konstruktora Henrija Koande iz 1910 godine / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Bogata vazduhoplovna istorija i tradicija Rumunije takođe nije zanemarena. Prikazane su tri replike aviona pionira svetske avijacije, avion Vlaicu II konstruktora Aurela Vlajkua, potom takođe njegov avion Vlaicu III i svakako najzanimljiviji eksperimentalni avion Coanda 1910 Henrija Koande koji je vrlo verovatno prvi mlazni avion na svetusa zanimljivim hibridnim pogonom koji je Koanda tada nazvao “turbo-propulzor“. Živojin Banković

Vazduhoplovstvu Crne Gore danas je na aerodromu Golubovci kod Podgorice stigao višenamenski helikopter Bell 412, jedan od tri primerka za čiju nabavku je ugovor potpisan 30. januara ove godine. Tako će crnogorska vojska prvi put nakon osamostaljenja Crne Gore 2006. godine dobiti svoj prvi novi vazduhoplov. Da će to biti Bell 412 medijima je iz Ministarstva odbrane potvrđeno početkom novembra prošle godine a prethodno je razmatrana i nabavka drugih tipova helikoptera, poput nemačkog H145M, italijanskog AW139 i francuskog H215. Posebno organizovano snimanje iznad Podgorice prilikom dolaska helikoptera / B. Ćupić, Vlada Crne Gore Helikopteri su nabavljeni preko posrednika odnosno preko Kanadske privredne korporacije, ugovorom je predviđeno da vrednost kreditnog aranžmana iznosi 30miliona evra. Kupljena su tri Bell 412, dva u varijanti Bell 412EPI i jedan Bell 412EP, danas je isporučen prvi a preostala dva će stići u četvrtom kvartalu ove godine. Ministarstvo odbrane Crne Gore međutim nije saopštilo da li je u pomenutu cenu uključena obuka pilota i tehničara, dodatna oprema, logistika i naoružanje zbog čega je u medijima ova nabavka kritikovana zbog nedovoljne transparentnosti. Kupovinom tri višenamenska helikoptera Vazduhoplovstvo kao i ostali vidovi crnogorske vojske značajno će podignuti svoje kapacitete i mogućnosti, jer će biti korišćeni za podršku u dejstvima na kopnu i moru, transport jedinica, traganje i spasavanje, medicinsku evakuaciju, nadzor granice i celokupne teritorije. Dopuna Gazelama / B. Ćupić, Vlada Crne Gore Biće upotrebljavani i u civilne svrhe, pre svega za pomoć stanovištvu prilikom elementarnih nepogoda, između ostalog i za gašenje požara. Ono što je zanimljivo je da su iz Ministarstva odbrane objasnili da će se ovim vazduhoplovima biti vršena i kontrola vazdušnog prostora odnosno tzv. air-policing. Do sada se VCG u svojoj Helikopterskoj eskadrili s tri odeljenja oslanjalo na 6 helikoptera Gazela koji su prošli kroz C2 preglede u avio-servisu ‘’Ikar’’ iz Banja Luke u kome se ove letelice i održavaju. Po svemu sudeći održavanje Gazela nastaviće se u “Ikaru“ а u narednom periodu se iz Banja Luke može očekivati još helikoptera koji su prošli neophodne preglede. Izgled kokpita / Foto: B. Ćupić, Vlada Crne Gore Živojin BANKOVIĆ

Novi tip helikoptera koji će se uskoro naći u vojsci i policiji Srbije prošao je kroz još jedno uspešno ispitivanje. Kompanija Airbus Helicopters saopštila je pre dva dana da je u prvim nedeljama decembra prošle godine, na helikopteru H145M pokazana sposobnost dejstva laserski vođenim raketama koja su izvedena na poligonu Älvdalen švedskog opitnog centra (Swedish Defence Materiel Administration Flight test Centre). Iz kompanije je saopšteno da je u teškim i izazovnim uslovima sistem funkcionisao besprekorno, izvršeno je gađanje raketama Thales FZ275 LGR kalibra 70 mm a ovo ispitivanje je nastavak procesa razvoja paketa sistema naoružanja HForce. Rakete su navođene pomoću elektrooptičkog sistema L3 Wescam MX-15D u kome se, između ostalog, nalazi i laserski obeleživač ciljeva. Po specifikaciji proizvođača sistem MX-15D omogućuje odstupanje od svega jednog metra za sve rakete koje su lansirane na daljinama do 4,5 km. Ovakva preciznost bitno utiče na smanjenje rizika od civilnih žrtava, naročito prilikom tzv. asimetričnih borbenih dejstava. Opitni pilot Erbasa Raymond Laporte izjavio je da je da su se Talesove laserski vođene rakete pokazale izvrsno, naročito imajući u vidu vremenske uslove koji su vladali prilikom testiranja a koji su bili daleko od idealnih, s mnogo vlage u vazduhu. Nakon uspeha balističkih testova koji su održani u Mađarskoj, u oktobru 2017, kada su ispitani mitraljez FN Herstal HMP400, nevođena raketna zrna Thales FZ231 i topovi Nexter NC621, ovim takođe uspešnim ispitivanjem laserski vođenih raketa učinjen je još jedan korak ka povećanju borbenih sposobnosti helikoptera H145M. Završna ispitivanja HForce sistema planirana su za kraj ove godine, dok će sertifikacija laserski vođenih raketa biti izvršena do kraja 2019. godine. HForce se ne nudi samo uz helikopter H145M već njime mogu biti opremljeni i laki višenamenski helikopter H125M i srednji višenamenski transportni H225M. Živojin BANKOVIĆ