Претражи Живе Речи Утехе

http://play.co.rs/2019/09/presuda-francuskog-suda-protiv-steama-bi-mogla-iz-korena-da-promeni-digitalnu-prodaju-igara/?fbclid=IwAR1jHn4Hmnc35GrPZYc5nHewkwRfwsGC1HX210Da7Q3MLz_5wQvLZkqy0zk Pitanje staro koliko i postojanje digitalne prodaje igara (muzike, filmova…) jeste ono koje glasi: Da li je osoba vlasnik digitalne kopije igre koju je kupio ili samo ima pravo da je koristi? Iako bi, tehnički, trebalo da je neko vlasnik digitalne kopije jednako koliko i fizičke kopije neke igre, u praksi, neke stvari prosto nisu jednake. Jedna od tih je i nemogućnost da preprodate vaše vlasništvo nekome drugome. Pošto, prosto, ne možete skinuti igru sa vašeg naloga i prebaciti je na tuđi. Međutim, čini se da će jedna odluka, koju je juče doneo sud u Francuskoj, to promeniti iz korena, jer svakako predstavlja presedan. Naime, u slučaju UFC-Que Choisir protiv Valvea, koji traje više od tri godine, sud je odlučio protiv kompanije Valve, po pitanju toga što ista zabranjuje preprodaju igara čiji ste vlasnik na Steamu. Ova odluka u praksi znači da će Valve, makar u Francuskoj, morati da omogući vlasnicima igara da svoje igre sa Steam naloga mogu da preprodaju nekom drugom. Štaviše, ova odluka suda ne uključuje samo igre, već i “kupljenje virtuelne objekte, sadržaj u igrama, apdejte i drugo”, što znači da bi po ovome igrači morali da mogu da imaju opciju da preprodaju i recimo skin iz igre, ili neki DLC. Ova odluka na duže staze ne utiče samo na digitalnu distribuciju video igara, već se onda postavlja pitanje šta je i sa drugim servisima gde digitalno kupujete dobra, kao što su digitalne kopije muzičkih albuma, kojima trenutno takođe ne možete da trgujete. Videćemo kako će ovo dalje uticati na digitalnu distribuciju dobara, ali je svakako u pitanju slučaj čiji rezultat može da odjekne daleko. Počev od toga da čitava infrastruktura ovih prodavnica bi morala da se menja (jer trgovina igrama sada jednostavno tehnički nije moguća), do toga bi se stvorilo jedno potpuno novo tržište “polovnih” digitalnih igara, koje bi imalo snažan uticaj na čitavu industriju.

Demonstranti u Rumuniji prekinuli su prikazivanje dva filma sa gej temama, od kojih je jedan iz Srbije, zbog, kako su istakli, kršenja tradicionalnih vrednosti. Foto: Tanjug / AP/Vadim Ghirda Kao odgovor na to, za danas je zakazano novo prikazivanje filma "120 otkucaja u minutu" francuskog reditelja Robena Kampilja, dobitnika Velike nagrade žirija na 70. festivalu u Kanu 2017. godine. Prvu projekciju demonstranti su prekinuli 4. februara. Oni su tada upali u bioskopsku salu za vreme prikazivanje te francuske drame o sidi. Nekoliko dana kasnije demonstranti su prekinuli još jednu filmsku projekciju zbog toga što ona, po njima, propagira homoseksualnost. Reč je o filmu "Vojnici, priča iz Ferentarija" o vezi Rumuna i jednog zatvorenika Roma, rediteljke iz Srbije Ivane Mladenović. Film je snimljen u rumunsko - srpsko - belgijskoj koprodukciji 2017. godine. "Postoji sukob konzervativaca i liberala u Rumuniji", rekao je za AP Kristijan Parvulesku, dekan Nacionalne škole za političke studije i državnu upravu. On kaže da je ono što se dešava u Rumuniji slično događajima u drugim nekada socijalističkim zemljama: "Na nas utiču Mađarska i Poljska", rekao je on. Demonstranti su se bunili što je film "120 otkucaja u minutu" prikazivan u Rumunskom muzeju seljaka, zato što je rumunski seljak pravoslavac, hrišćanin. Pevali su državnu himnu i verske pesme, nosili ikone i transparente sa natpisima "Rumunija nije Sodoma" i "Hej Soroše, ostavi decu na miru". Na protestu povodom drugog filma, demonstranti su svirali romsku rok muziku da nadjačaju muziku filma. Policija je pozvana da rasturi demonstrante. Dan Grajdeanu, koji predvodi "Pravoslavno bratstvo", veruje da u tom muzeju nije trebalo da se prikazuju filmovi "niskog morala, koji prikazuju homoseksualnost, pedofiliju i pornografiju". Reditelj Kristijan Munđiu, distributer filma "120 otkucaja..." u Rumuniji, pozvao je ministra kulture i gradonačelnika Bukurešta da javno podrže film, ali oni za sada nisu reagovali. Film će danas biti ponovo prikazan u istom muzeju. Ovaj spor pokazuje podeljenost mišljenja o homoseksualnosti u Rumuniji, što je teška tema u toj zemlji gde više od 85 odsto stanovnika tvrdi da su pravoslavci, navodi agencija AP i dodaje da je homoseksualnost dekriminalizovana u Rumuniji tek kada se ta zemlja pripremala da uđe u Evropsku uniju 2002. godine. https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2018&mm=02&dd=20&nav_id=1360689