Претражи Живе Речи Утехе

Учинио је то текстом који је сам насловио овако: „КОСОВО И МЕТОХИЈА – КРСТОПОЉЕ И СРЕТЕЊЕ, У НАДИ ВАСКРСЕЊА”. Текстом који почиње стиховима: Отаџбина жива завештава своје срце у земаљској Србији Царству Небескоме (Милоје Дончић, Бича у Метохији) Хвала Богу да смрт не постоји Но са земље Небу пресељење Земаљско се у растанак броји А на Небу заувјек Сретење. (Ранко Ђиновић, Ораховац у Метохији) Косово и Метохија, две речи – два имена једне двоструке а јединствене Небоземне стварности, Небоземне Отаџбине свих верујућих у Христа Срба, Светосавских и Светолазаревских. Косово – жртвено поље земаљске битке с телом и у телу за телесно биће и битовање, борбе и пораза прса у прса у земаљском царству, али победе и славе у Цаству Небеском. Зато је то поље Крста и Васкрса, поприште подвига у историји за Надисторију, у времену за надвреме Есхатона. Поље страшног Судилишта људског и Страшнога Суда Божијега. Поље крваво као божури, али и жутозлатно као Свете Мошти Мученика. Метохија – поље хлеба и вина, поље жртве за душу, зато поље Задужбина, подвига за духовно биће и битовање, зато препуно Светиња и Светилишта, Манастира и Испосница, Гробова и Споменика, од Пештера виш Пећ}ске Патријаршије и Високих Дечана до спаљеног Девича и срушеног Светог Марка у Кориши. То је небоземна двострукост и земнонебна усмереност Српског Косовометохијског народа: Косова – водоравно, Метохије – усправно. Ипак, само наизглед крсна двојност. Јер се протеже у ширину и дужину и дубину и висину Богочовечанског јединства са свима Светима (Еф.3,18). И Косово има своје небеске Задужбине које усмеравају и опредељују Србе за Царство Небеско. И Метохија има своје борбе за земаљско битовање и историјско деловање људи на њој. Зато је боље, и тачније, историјски и духовно посматрано, рећи и закључити: да је Косовометохијска историја Српска и битословље Српског народа у јединственом знаку четвороконачног Крста који је истовремено и бесконачни Васкрс. Човек је Крст, живи ходећи усправни и водоравни Крст, смртно распето и пасхално васкрсно биће, на земљи распрострто и са земље усправљено и уперено ка Небу. Срби су заиста Небоземни народ, јер нам је таква вера, и таква историја – откако смо познали Христа Богочовека, поверовали Распетоме и Васкрсломе, и пошли за Њиме – Јагњетом Божјим, кудгод Оно пође (Откр.14,4) -Његовим и нашим Крсноваскрсним путем (Мр. 8,34-36). То је тако, и јесте, и биће. Макар се и потсмевали и ругали безбожници и безаконици, нељуди и безљуди, надмени силници и кукавички насилници, антиљуди и антихришћани, ма то били и наметнути споља и изнутра властодршци, отуђеници од човештва и човекољубља, од светиња физичке и духовне Патрије и патриотизма, комунисти или капиталисти, подједнако исти, са истока без Источника, или са запада без Есхатона, са истока без Светлости Истока, са сумрачног запада без Зоре Будућности. У знаку Крста и Васкрса видео је и доживео Косово, бранио га и одбранио у души, свести и савести Србиновој Лазарев син Стафан Високи, покосовски Србин, поборник а не издајник Косова и Метохије после Косовског полома. Он нам је и данас пример и вођа, а не надмени лицемери Запада, или домаћи малодушници, депресивне мртве савести без-образ-ника. И свети песник слова Љубве и данас нам, са Народом Песником, поручује: Браћо моја, Срби Православни, ак’ и јесмо изгубили царство душе своје губити немојмо! На Косову и Метохији није се никад престајало памтити Славно Косово и Метохијски Манастири, и очекивати ослобођење, поручује нам Призренац Петар Костић. Ту поруку смо и недавно чули боравећи на светој Заветној Земљи Српској, страдалној али увек живој, јер Крсноваскрсној. А какве поруке Србима на Косову и Србима од Косова до Јадовна шаље данас Премијер Србије? „Готово 10 година Косово је било табу тема и о њему, званично, нико није смео да каже истину. Причане су бајке. Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваниченои Уставом (сиц!?). Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже”. (НИН, 7. март 2013; пренели и већи листови). „Шта очекивати у држави у којој се премијер јавно одриче свог Устава”? (В. Новости, 10.2.2013). И слага Премијер овакве, с оваквим Председником Владе унесрећене Србије. Слага као лицемер и преливода, директно у лице, у срце и памет, свест и савест сваког будног, слободног и одговорно памтећег Србина. Осим ако је толико забораван да не памти да је он исти, не само последњих десет, него и више деценија био у власти и на власти, за које време је Косово и Метохија отуђивано и губљено, понајвише од његових комуниста, главних криваца за новију трагичну историја Косова и Метохије. (Шта очекивати кад и његов Председник овакве Србије изјављује: да би следовао Титову „спољну политику”, а знамо добро да је она била по цени унутрашње антисрпске политике? – обе изјаве у Политици,10.3.2013). И још се не запита заборавни а лако причљиви Премијер: Колико су његови овакви „преговори” и фамозни му овакав „дијалог”, допринели и доприносе таквом стању Косова. (Ако овако настави, ускоро неће моћи да оде ни у Прешево, ни у Нови Пазар, јер тамо одлучују западни амбасадори, што је такође „табу тема”). Зашто се г. Дачић није запитао: докле ће овакав преговарач са ратним злочинцем Тачијем (шта би са истрагом о „Жутој кући”, макар по извештају Дика Мартија, о чему Косовски Срби, и светска јавност, одавно знају много више?), са оваквим удворичким односом према лицемерју врха Европске заједнице и „тоталитарне демократије” Америке, зарад митологије о псевдорају „Европске Комуне”, докле да прича бајке и обмане Србима Косова и Метохије, и не само њима (довољно је само сравнити његове изјаве пре и после сваког „дијалога” у Бриселу, и упоредити их са Тачијевим, а још пре упоредити их са „достигнутим договорима” и резултатима на терену)? Издаја Косова је на делу, као и „успостаљање граница” (јер г. Премијер вели да „не зна/мо/ границе Србије”), а на то поодавно подсећају многи паметни и патриотски Срби, и наравно људи Цркве (за које Косово и Метохија није никада била „табу тема”, па ни под Титровом и овом садашњом влашћу – види: Задужбине Косова, 1986; Меморандум СПЦ о Косову и Метохији, Бгд. 2004, и најновији Потсетник). Г. Премијер никада не рече Ако Бог да, попут нпр. Пашића у сличној или и горој ситуацији. А како и да се присети и призове Бога Живога и Истинитога, Бога Небоземнога, јер Оваплоћенога и Распетога и Васкрслога, Који на Небу живи и на Земљи је присутан с нама у све дане до свршетка века (Мт.28,20), кад не верује ни у Земаљску Србију са срцем јој Косовом и Метохијом? Недавно је г. Дачић (в. званични сајт РТС, понедељак, 3. септембра 2012), изјавио, уз остало, новинарима у Основној школи „Јован Дучић” у Београду, где је присуствовао почетку нове школске године, дакле пред Српском децом: „Хоћу да водим реалну пиолитику, а не небеску Србију” (писао сам му о тој изјави отворено писмо, 3. 9. 2012; в. и пре тога Писмо Председнику Николићу), и тиме открио свој марксистичко-евроамерички, обезбожени и обезличени тип човека и народа – у само голој хоризонтали, пузећег бескичмењака, коме је „отац гроб”, по Многострадалном Јову. И данас, на Пасхалне Задушнице, важи на Косову и Метохији, и свецелој Србији, пророчка реч српског песника: „Не може Агарен/ и одступник/ да брани твој род/ Нити ће паликућа/ од пожара/ да спасава/ Из ропства мисирског/ неће те извести/ рука фараона / Лажни избавитељ/ пречицом води/ до новог ропства/ и Вавилона. Ман.Тврдош, Херцеговина, 10. март 2013. + Епископ Атанасије Извор: Факти

Празничну радост је употпунио долазак Његовог Преосвештенства Епископа Западноамеричког господина Максима. На сам дан празника Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Вл. Максим, уз саслуживање архијереја домаћина Вл. Григорија и Вл. Атанасија, двојице игумана: Василија (Завалског) и Михајла (Св. Архангела код Призрена), као и више свештеника и ђакона наше епархије. Након читања Светог Јевађеља бесједио је Владика Максим. У Светој Тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у Манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божијег Светог Николаја и да причешћујући се Животворним Тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији. Послије освећења славског колача и жита, Епископ ЗХиП Г. Григорије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком. Итвор: Епархија ЗХиП

Овај скуп, који је организован са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, имао је за циљ да се вероучитељи - којих има око 270 - упознају са оценама њиховог рада и о даљим активностима везаним за њихово дошколовавање и напредовање у струци. Вероучитељи су се прво окупили у храму светог Василија Острошког на Бежанијској Коси, где је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу, уз саслужење више свештеника и ђакона. После причешћа вероучитељима се кратком беседом обратио епископ Атанасије. После тога вероучитељи су прешли у Парохијски дом где су послужени, а затим су се сабрали у великој дворани где су им се обратили епископ Атанасије и чланови Одбора за верску наставу. На основу бројних ревизорских, инспекцијских извештаја и извештаја директора школа и наставника других предмета, како је истакао епископ Атанасије, општа оцена рада вероучитеља у овом полугодишту је добра. Успешно се радило, а током рада вероучитељи су међусобно сарађивали, присуствовали часовима својих колега, размењивали припреме за поједине наставне јединице, што све утиче на квалитет наставе. Може се закључити да вероучитељи делују као једна целина. Епископ Атанасије је навео имена двадесет пет вероучитеља који су се највише истакли у раду. Има и примера где наставници на часовима исказују инертност и равнодушност која је знак духовне слабости. Вероучитељи раде у државним школама где су обавезни, као и остали наставници, да имају одговарајуће квалификације. О тим новим околностима вероучитељима су говорили чланови Одбора за верску наставу, протојереј ставрофор проф. др Драгомир Сандо и презвитер Александар Ђаковац. На крају скупа вероучитељима су подељени поклони Одбора за верску наставу – роковници и зидни календари. http://www.spc.rs/sr/sabranje_verouchitelja_arhiepiskopije_beogradskokarlovachke_0

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, викар Патријарха српског, освештао је у недељу, 4. новембра 2012. године, у кругу Клинике за рехабилитацију Др Мирослав Зотовић у Сокобањској улици у Београду нову цркву посвећену светом апостолу Луки. Саслуживао је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник, са свештеницима и ђаконима. Иначе, духовник при овом храму јесте протојереј-ставрофор Ђура Шуша, чијим настојањем је извршено живописање целе цркве и од болничког комплекса добијена на употребу једна мања сала за канцеларију и духовне разговоре са болеснима. На освећењу цркве, као и светој Литургији, певао је Мушки октет (за малу цркву веома бучно!). После свете Литургије, којој је молитвено присуствовао велики број људи и деце, особља и пацијената који се лече у овој установи, Владика Атанасије је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање храма: директору болнице проф. др Стевану Јовићу, инжењеру Предрагу Марчети, приватном предузетнику Зорану Андрејевићи - Игуманову, др Ради Абазовић, др Милки Абазовић, приватном предузетнику Дејану Стевановићу, официру Војске Србије Саши Радошевићу, иконописцу Ђорђу Иванову, инжењеру Слободану Шпаралу, правници Нади Радовановић, као и куму ове овога храма Нику Божићу. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Болничком центру Др Мирослав Зотовић у Београду високо одликовање Српске Цркве, орден Светога Саве трећег степена, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану несебичним залагањем и уложеним трудом управе и медицинског особља приликом изградње храма светог апостола и јеванђелисте Луке, као и за вишедеценијско стручно старање и бригу ове здравствене установе о болесницима. Директор болнице др Стеван Јовић заблагодарио је на високом одликовању ове здравствене установе, истакавши да је њихова радост утолико већа што орден Светог Саве добијају на 60. годишњицу рада клинике. Извештај Радио Слово љубве Остатак фотогалерије

Славско сабрање је започело светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ Атанасије са осам свештеника и четири ђакона. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори: архијерејски намесник II београдски Бранко Топаловић, Милан Јашић, Илија Летић, Слободан Милиуновић из Минхена и Мирослав Миленковић, протојереји Владимир Цупаћ и Миодраг Нешић, јереј Александар Бајић, протођакони Томислав Милановић, Прибислав Симић и Стеван Рапајић и ђакон Владислав Голић. За време Свете Литургије певао је мешовити хор Покровске цркве.Овај храм, што се годинама понавља на празник Покрова Пресвете Богородице, био је испуњен верним народом. Поновила се слика из многих београдских храмова – светој Литургији присуствовао је велики број родитеља са малом децом, а било је много ђака. Они су се први причестили. После причешћа и ломљења славског колача уследила је славска литија око цркве. У својој беседи епископ Атанасије је подсетио да Пресвета Богородица непрестано бди над нама, и са болом доживљава свако наше страдање: - Раширила је руке изнад нас и брани нас од сваког зла, а ми само треба да јој приђемо и под Њеном заштитом се осећамо спокојно, истакао је владика Атанасије. Јово Бајић Извор: СПЦ

Село Дражањ, са својих петстотина домова утонуло у чувене воћњаке, имало је цркву брвнару која одавно не постоји. Пре три године сељаци су одлучили да граде нову цркву. Плац на коме је подигнут велики и леп храм којим ће се поносити не само ово село него и околина дао је мештанин овога села Зоран Милић који живи у Канади. То је у ствари његов породични плац са кућом који је поклонио Цркви. Нова звона за нову цркву изливена су захваљујући дародавцима из овог села Радивоју Гајичићу и Горану Павловићу, општини Гроцка и Заједници Рома из Дражња. Њима је Епископ Атанасије уручио грамате Патријарха Иринеја. У порти новог храма окупило се много света. Епископа Атанасија дочекала су деца, нека од њих била су одевена у народне ношње. После освећења звона и беседе Епископа Атанасија деца су извела пригодан рецитал. Чули су се и стихови које су малишани сами испевали и казивали. После тога сви су се окупили за трпезом под шатром подигнутом у црквеној порти, где је почело и народно весеље. Пред полазак сељанима Дражња поново се обратио Епископ Атанасије. Говорио је и председник грочанске општине Драгољуб Симоновић. Пре освећења звона у Дражњу Епископ Атанасије служио је свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Умчарима. Извор: СПЦ

По прочитаном Јеванђељу Владика Атанасије је поздравио Епископа Максима, који је потом бесједио сабраном народу. Данас су обиљежене и Михољске задушнице, поменом и молитвама за упокојене. Тонски запис бесједе Епископа Максима (mp3) Извор и фотографије: Епархија ЗХиП п.с. Погледајте фотографије, прелепе су...

После заамвоне молитве, Епископ Иринеј је служио парастос кнезу Павлу, кнегињи Олги и кнежевићу Николи Карађорђевић. Епископу су саслуживали Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије и свештенство Архиепископије београдско-карловачке. Земни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина кнежевића Николе биће изложени су у Сабором храму до 17 часова. У поподневним сатима посмртни остаци биће пренети на Опленац, у задужбину краљевске породице Карађорђевић, где ће ујутру, после свете архијерејске Литургије, бити похрањени у крипти у цркве светог Ђорђа. Извор: СПЦ

Грађевинска школа је своје званице дочекала у Установи културе „Вук“ где је био приређен богат културно-уметнички програм. О историји и раду школе говорили су ученици, наставници и директор школе. Посебно је истакнуто да је ова школа приликом свог оснивања, давне 1902. године, била прва школа на Балкану а трећа у Европи која се бавила образовањем и оспособљавањем младих неимара наше земље. Низом деценија је мењала своје називе али је основна нит остала иста - припремање стручних кадрова за неимарске подухвате широм земље али и света. Сцена „Стаменковић“ у Установи културе Палилула дочекала је госте Железничке техничке школе на свечаној прослави јубилеја - 90 година постојања. Крајем 1878. године на основу Закона о уређењу Министарства грађевина Кнежевине Србије основано је Железничко одељење. Ово одељење, осим послова око изградње пруге бавило се и школовањем нових кадрова за потребе будуће железнице. Ипак, све до 1. октобра 1922. године засебна железничка школа није постојала али од тада па до данас ради без прекида образујући кадрове који брину о железничком саобраћају у нашој земљи. Пригодна свечана академија је била прилика да ученици ове школе представе својим гостима све оно чиме се они у свом образовању сусрећу и шта су циљеви њиховог рада. Заједничко за обе ове школе, и Грађевинску и Железничку техничку, јесте то да се оне могу узети као примери како треба да изгледа однос према Богу, вери и вредностима нашег народа. Као најочигледнији пример овога мора се истаћи да верска настава заузима оно место које јој и припада а то је потпуно равноправан третман у односу на друге стручне и општеобразовне предмете. У овим школама и до седамдесет процената ученика се опредељује за похађање верске наставе те на тај начин додатно обогаћују своју личност јер богатства без Бога и Речи Његове нема. На позив директора обе школе свечаним академијама је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. У поздравним беседама Епископ Атанасије је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја свим ученицима и наставницима школа а потом их поучио да се васпитавају и образују у свакој врлини достојној човека. - Једино сталним узрастањем у знању и врлини можемо бити од користи својој Цркви и отаџбини. У данашње време, време наметања разних искривљених система вредности, то ни мало није лако. Међутим, ми као хришћани имамо управо ту одговорност да се не предајемо привидним и тренутним задовољствима већ да кроз борбу са собом самима и нашим страстима достигнемо оно што је вечно и непролазно, беседио је епископ Атанасије. Извор и фотографије: СПЦ

Тешко је објаснити тајну успеха, у оваквом времену, али је сигурно да се, како је на овогодишњој прослави рекао директор Срђан Огњановић, она налази у преданом, стручном и квалитетном раду. Математичка гимназија је добра школа са добрим ученицима и професорима. Она већ годинама показује резултате којима се сви поносимо, а стални добри резултати нису могући без озбиљног, квалитетног и системског рада. Претрајавање и стални напредак показује својим 46-годишњим радом. Ми знамо да је поред рада тајна и у љубави присутној у школи, јер многи запослени Математичку гимназију посматрају као своју кућу, а људе у њој као своју породицу. Љубав „која све превасходи“ је сигурно главни састојак тајне успеха. Посебно, и свакако највредније што школа има су ученици. То су деца пробрана, жељна знања и учења, испуњена даровима и пристојношћу. О њиховим особинама сведоче сви они који у са њима били у контакту. То је сведочење и професора веронауке који су у овој школи предавали. Веронаука у Математичкој гимназији живи од 2001. и има запажене разултате у виду епархијских такмичења, броја ученика, организације светосавских приредби, излета, Спасовданске литије и ваннаставних активности. Веронаука у овој школи посебно има одговорност за образовање ученика, али не само на начин освајања новог знања, већ на начин прихватања својих талента смирењем и службом науци, ближњима и својој држави. Црква с великом љубављу учествује у животу школе, а пажњу је и овај пут својим присуством потврдио Епископ хвостански г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Иринеја, и председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Бригу Цркве за ову школу Епископ Атанасије потврђује и присуством на свим важним догађајима. Он учествује у прослави дана школе, приредбама, у радости при успесима, очинским надгледањем њеног духовног живота, молитвеним престојањем у чину светосавског резања колача, организацијом сусрета, наградама и подржавањем њених најбољих ученика. Ове године школу од посебног националног значаја посетили су представници Министартава Владе Републике Србије - Министарка омладине и и спорта г-ђа Алиса Марић, и помоћник министра просвете г. Зоран Костић, преставници општине Стари Град и други. Присутног Епископа, државне функционере и госте директор Огњановић је поздравио и упознао са активностима и успесима у периоду између две школске године. Истакнути су освајачи медаља на међународним олимпијадама из астрономије и астрофизике у Рио де Жанеиру, из Физике у Естонији, и из Математике у Аргентини. О успесима, медаљама и појединим такмичарима преко медија је била упозната цела наша јавност, а честитке је упутио и државни врх. Поред такмичења, директор је све упознао са развијањем веће међународне сарадње са сличним школама у Европи, али и у другим деловима света - у Кини, Русији, па чак и Инидији. Уметнички део програма приредбе испунили су ученици свирањем кавала и рецитацијом својих песама, а као посебан музички гост била је госпођа Биља Крстић и група Бистрик. Математичка гимназија остаје светао пример. За нашу нацију би било добро када би друге стручне школе у својим областима постигле овакве резултате. Реч Светог Саве у Житију Светог Немање у коме говори „Божијом помоћу и својим трудом то све стече“ је пример подршке за друге. Математичка гимназија и други примери за углед показују нам да је све могуће. Вероучитељ Предраг Ђукнић Архиепископија београдско-карловачка Веронаука