Претражи Живе Речи Утехе

Frilenseri: Blokirali ste nam život, i mi ćemo vama - NOVA portal NOVA.RS

CarGo je saopštio da je više od 100 članova tog udruženja u akciji nenasilnog otpora tokom, kako su rekli, nelegalnog pokušaja oduzimanja automobila jednom članu, selo na asfalt i okružilo vozilo Parking servisa. Na lokaciji se nalazi više od 20 policijskih jedinica koji su u potpunosti blokirale Bulevar Mihajla Pupina, celom dužinom od ulaska u poslovni centar Ušće pa sve do raskrscice sa Bulevarom umetnošću, navodi se. Parking servis, po nalogu, policije postavlja automobil CarGo na pauk. Na licu mesta je i Hitna pomoć jer je jednom članu pozlilo. Pokušaj oduzimanja vozila članu Udruženja CarGo je bez rešenja inspektora, bez zapisnika o oduzimanju, saobraćajni inspektor nije na terenu, te ovaj čin predstavlja protivzakonito oduzimanje vozila, navedeno je u saopštenju. "Saobraćajna inspekcija je propustila interventnoj brigade da radi njihov posao, što je direktno kršenje zakona i Ustava ove zemlje", istakao je predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić. Na Novom Beogradu se, kako tvrde, okupilo više stotina Udruženja CarGo i građana kako bi sprečili oduzimanje vozila, a stiglo je dodatno policijsko pojačanje. "Beograd večeras liči na Medeljin. Ovo je sramota. Stigla je i marica, valjda pripremljeni da hapse ljude iz CarGo-a", istakao je predsednik Udruženja CarGo Aleksandar Vučić. On je dodao da večeras Beograd izgleda kao da je u toku hapšenje narko-bosova, a da se, kako je naveo, umesto očekivane akcije borbe protiv kriminala policija se obračunava sa građanima, N1

Kako je kompanija MTU Aero Engines upravo saopštila, njihovo postrojenje u Srbiji nalaziće se u Novoj Pazovi i sa radom počinje 2020. godine. MTU će u Srbiji registrovati kompaniju MTU Maintenenace Serbia d.o.o. koja će biti u njihovom stopostotnom vlasništvu. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić danas je prilikom obilaska Buržea posetila i štand MTU-a i tom prilikom je predstavila plan Srbije za formiranje, kako je rečeno, „Nacionalnog vazduhoplovnog klastera“. Iako trenutno još nema detalja o formi i funkciji klastera, Tango Six nezvanično saznaje da će u pitanju inicijalno biti reč o centru za obuku tehničara koji će biti državni ulog u MTU poslu ali i povoljnost budućim kompanijama koje posluju u sličnoj oblasti a koje bi trebalo da budu privučene pre svega uz pomoć MTU-a. Nemačka kompanija je zato tražila formiranje klastera, odnosno opipljivije državne strategije podsticanja pre svega obuke (vazduhoplovno) mašinskih radnika. Obuka novih kadrova visoko na listi prioriteta MTU-a i države / Foto: Petar Vojinović, Tango Six – U Srbiji ćemo osnovati postrojenje za reparaciju delova sa kapacitetom od otprilike 400.000 radnih sati. Globalno, radi konteksta, obavimo oko 1,9 miliona radnih sati u trenutnim postrojenjima. Pokretanje aktivnosti u Srbiji je deo naše globalne priče rasta. Globalni MRO biznis će tek rasti. Da bi odgovorili ovom izazovu investiramo u trenutna postrojenja i širimo postojeću mrežu sa postrojenjima koja će biti posvećena ovom nivou posla, reparaciji delova. Operativna fleksibilnost je ključna radi pružanja konkurentskih usluga globalnom tržištu. Uključivanjem imena „Srbija“ u naš brend kao podružnice podvlači našu sigurnost da postajemo vredan i posvećen indsutrijski igrač u vašoj zemlji. – izjavio je CPO (Chief Program Officer) MTU-a Michael Schreyögg. Štand MTU-a na Buržeu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako saznajemo, premijerka je danas kompaniji MTU predala „administrativna odobrenja“ i kompanija će ove godine uspostaviti „Projektnu kancelariju“ u Srbiji koja će voditi aktivnosti do formiranja MTU Serbia d.o.o. entiteta. Postavljanje kamena temeljca za postrojenje najavljeno je u jesen 2020. godine. Petar VOJINOVIĆ

Kako Tango Six saznaje iz više izvora, država Srbija nabavila je poslovni avion Embraer Legacy 600 za Avio-službu Vlade Srbije. Prema informacijama koje su trenutno dostupne iz nekoliko izvora na internetu i izvora koji su informaciju potvrdili Tango Sixu, Embraer 135BJ, odnosno Legacy 600, novi je član flote Avio-službe Vlade Srbije pored Falcona 50 i Lear Jeta 31A. Falcon 50 je nedavno bio na redovnom održavanju u Americi i vek upotrebe će mu, kako saznajemo, biti dodatnih šest godina. Avio-služba Vlade Srbije dobija svoj treći avion / Foto: Wikimedia Prema holandskom spoterskom sajtu Scramble, avion je proizveden 2007. godine, i kako navode, u pitanju je serijski broj 14501006 koji je većinu svoje službe proveo u Brazilu. Internet baza Planespotters.net već je ažurirana sa Srbijom kao novim korisnikom letelice. Scramble takođe navodi da je na letelici primenjeno uobičajeno označavanje kada su letelice koje prevoze državnike u pitanju. Na trupu je na engleskom sa jedne i srpskom sa druge strane ispisano „Republic of Serbia“ i „Република Србија“. Prema ovom izvoru avion je ofarban pre 3. septembra a trenutno se navodno nalazi na Le Buržeu u Francuskoj na sređivanju enterijera i generalnog „osvežavanja“ pred predaju novom operateru. Petar VOJINOVIĆ

Da ne bude da samo Srbija zna kako da upotrebi svoje ratno vazduhoplovstvo za političke izjave i promociju juče popodne su na bazu Pleso Hrvatskog Ratnog Zrakoplovstva (HRZ) sletela tri višenamenska borbena aviona F-16D Brakeet kao deo ekspedicije ratnog vazduhoplovstva Izraela. Tri dvoseda Brakeeta u poseti Zagrebu i Kninu / Foto: MORH Kako prenosi Obris Izraelci su na Pleso sleteli dan ranije sa transportnim C-130H. Juče su sletela tri dvoseda „063“, „041“ i „023“. Komandant 91. zrakoplovne baze pukovnik Željko Ninić leteo je u Izraelu upravo u dvosedu „041“. Hrvatsko ministarstvo odbrane (MORH) fokusiralo je svoje saopštenje i dolazak IAF-a na učestvovanje dve od tri izraelske letelice u preletu iznad Knina u okviru nastupajuće državne proslave vojne akcije „Oluja“ u nedelju što će predstavljati prvo zvanično učešće neke strane države i njene vojske (ako izuzmemo paradu sa zastavama) u njenom redovnom obeležavanju za 23 godine. Kako prenosi Obris poseta je organizovana na incijativu države Hrvatske i MORH-a. Izraelske avione je kroz vazdušni prostor „sproveo“ MiG-21 HRZ-a / Foto: MORH Poseta će pružiti pilotima HRZ-a letove upoznavanja sa njihovim budućim višenamenskim borbenim avionom čiji ugovor o kupovini i vojno-industrijskoj saradnji još nije potpisan. Činjenica da su u poseti tri dvoseda ići će u korist upoznavanja „nove“ tehnike od strane većeg broja pilota i tehničara HRZ-a. Kako je Tango Six ranije pisao, proces nabavke polovnih aviona F-16 C i D sa lokalnim izraelskim modifikacijama naišao je na kontroverze kako u stručnoj tako i u laičkoj javnosti Hrvatske.

Foto: Blic / RAS Srbija Udruženje građana Ateisti Srbije navodi da Srpska pravoslavna crkva godišnje iz budžeta dobije oko 7 miliona evra, na račun toga što je kao nevladina organizacija (NVO), korisnik budžetske linije 481. Zbog toga ovo udruženje traži da država obaveže SPC da plaća porez, a vernike da plaćaju crkveni porez od svojih zarada. "Pozivamo državu da oporezuje i u sistem PDV-a uvede crkvene poslove, kao i to da umesto izdvajanja iz budžeta koji pune svi građani Srbije, verskim zajednicama omogući daleko lukrativniji porez koji bi dobijale redovnim odvajanjem od plata sopstvenih vernika. Napokon, to su najbolje i najpravednije tekovine savremenog sveta, kom i sami valjda težimo", navodi se u saopštenju Udruženja građana Ateisti Srbije. Crkveni porez kao u Nemačkoj Oni predlažu uvođenje crkvenog poreza kao što se to radi u Nemačkoj gde taj porez iznosi 8 ili 9 odsto bruto plate za svakog zaposlenog koji se izjasnio pred poreskim organima kao vernik. "Recimo da bi u Srbiji koristili poresku stopu od 8 odsto. Ako u Srbiji ima 2.000.000 zaposlenih i recimo da je tačan popisni podatak o 95 odsto vernika SPC, to bi značilo da prosečno gledano, 1.900.000 zaposlenih pripadaju stadu SPC. Neka je prosečna bruto plata u Srbiji 50.000 dinara. Dakle, to je nekih 760.000.000 evra, koje bi SPC, uz pomoć države, svake godine naplatila od svojih vernika", navode u ovom udruženju. Foto: oksana toskic / Tanjug Prema ovoj računici to je mnogo veća suma od one koju SPC dobija iz budžeta. "Pa u čemu je problem? Ko bi se pri čistoj svesti, da ne kažemo i pri zdravoj pameti, odrekao tako basnoslovnog bogatstva? Najverovatnije je problem u tome što kada bi neko i predložio, pa onda i uveo takav porez, naprasno bi se ispostavilo da u celoj Srbiji nema ni 5.000 vernika SPC. 25 miliona evra od kršenja, sahrana, venčanja... Zato igraju na sigurno – 7 miliona evra iz budžeta svake godine, neplaćanje poreza i nebrojene privilegije u obradivoj i građevinskoj zemlji, nekretninama i uslugama od države", ističu iz Udruženja građana Ateisti Srbije. Oni dalje razmatraju i moguće neprijavljene i neoporezovane prihode SPC, te prema njihovoj računici Srpska pravoslavna crkva godišnje prikupi na venčanjima, krštenjima, sahranama i osveštavanju kolača oko 25 miliona evra. Čak i da samo polovina vernika poštuje ove obrede dobija se cifra od 12.5 miliona evra neoporezovanog novca, navode Ateisti Srbije. "Kada bi se te aktivnosti oporezovale, po stopi od 18 odsto za usluge, država bi, čak i ovom za 50 odsto smanjenom računu zarade, u budžet svake godine stavila 2.250.000 evra", dodaju u udruženju i navode da bi taj novac mogao biti iskorišćen za kupovinu medicinskih aparata, opremanje vrtića i škola... https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ateisti-srbije-kad-bi-drzava-uvela-porez-crkvi-u-srbiji-ne-bi-bilo-ni-5000-vernika/4l3cc9t

U novobeogradskom bloku 32 niče luksuzni stambeno-poslovni kompleks. To samo po sebi ne bi bila neka od tema dana da investitor nije Srpska pravoslavna crkva. Tačnije, suinvestitor. SPC i PMC inženjering grade zajedno na zemljištu koje je crkva ustupila toj kompaniji. "Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije." Ne i u bloku 32 na Novom Beogradu, gde Jevanđelje po Mateju očito ne važi. Jer baš na božjem, odnosno crkvenom posedu gradi se luksuzni stambeno-poslovni kompleks. Jednu poslovnu i dve stambene zgrade sa 127 stanova, na čijem vrhu su luksuzni petosobni dupleksi grade zajedno Srpska pravoslavna crkva i građevinska firma PMC inženjering. "Taman posla da u tim stanovima živi sveštenstvo", kaže izvor N1 u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Objašnjavaju da su PMC inženjeringu ustupili deo zemljišta da bi oni izgradili poslovnu zgradu koju će crkva potom rentirati i tako sticati prihode. Sa "taman posla" odgovaraju i na pitanje da li su oslobođeni plaćanja poreza i objašnjavaju, crkva plaća porez kada gradi stambene objekte, a pravo na povraćaj PDV-a ima samo kada gradi hramove. Da ne gradi samo hramove i da se sve više bavi i komercijalnom delatnošću, potvrđuje saradnica NIN-a koja o crkvi i biznisu koji ona razvija izveštava godinama. Ulažu, kaže, u SPA centre, banjska lečilišta, ali i hotele. Zakon im to ne brani, ali ni crkveni kanoni koji brane jedino zelenašenje i ugostiteljstvo. "Ali je veći problem što taj novac ne koriste kao što to radi Katolička crkva na primer, izgradnjom sirotišta i bolnica. A kada pitaš zvanična lica, prvo, teško da možeš da dobiješ zvaničnu izjavu, ili vam kažu da se sve gradi u slavu Božju", kaže Dragana Nikoletić, sradnica NIN-a. U slavu Božju, međutim, nikako da se izgradi Hram Svetog Dimitrija kog samo ograda deli od novog gradilišta SPC-a. Gradi se 22 godine jer se gradi iz dobrotvornih priloga, ili kako starešina hrama kaže "od sitnih parica". I zato podseća na reči pokojnog partijarha Pavla. "Nek se narodna duša ugradi u hram, a ne bogataši, i kako hram napreduje, nek i narod napreduje u duhovnom smislu", kaže protojerej Rajko Nedić, starešina Hrama Svetog Dimitrija. S izgradnjom pored, hram Svetog Dimitrija nema nikakve veze jer to zemljište, kažu, ne pripada njima. Oni kojima sada pripada imaju rok od 18 meseci da završe zgrade. U PMC inženjeringu ne odgovaraju na pitanje N1 kako su uopšte došli na ideju da sa Srpskom pravoslavnom crkvom sklope ugovor i da li su Crkva i ta kompanija učestvovale na nekom tenderu? Ako se, međutim, pogleda sajt PMC-a, videćete da je maltene teže nabrojati šta nisu gradili, nego šta jesu. Firma koja je 100 odsto u vlasništvu državne firme Jugoimport SDPR, gradila je, između ostalog, Beograd na vodi, fontanu na Slaviji i tri garaže Parking servisa, dok su im klijenti, osim Vlade Srbije, gotovo sva ministarstva, republičke direkcije i agencije, Uprava grada Beograda, gradski sekretarijati, ali i brojna gradska komunalana preduzeća. Video na donjem linku: http://rs.n1info.com/a378722/Vesti/SPC-i-PMC-grade-stambeno-poslovni-kompleks.html

Tragom štrajkova - problematični radnici, poslodavci ili razvojna politika... Čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati, ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj, stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa čak i internacionalnu korupciju. Oni su sindrom "bolesti" zvane pogrešna politika, ili još bolje rečeno, nepostojanja bilo kakve politike i strateškog pristupa razvoju zemlje. Ono što se u Srbiji predstavlja kao razvojna politika i borba za nove investicije uistinu je borba partija ili istaknutih partijskih pojedinaca i grupa bliskih njima za sopstvene, egoistične interese. Tajni ugovori sa investitorima, velika moć partijskih struktura, centralizacija političke moći i nepoštovanje zakona omogućavaju ovako nešto. Zato je malo verovatno da štrajkovi budu rešeni regulacijom konflikta zaposlenih i poslodavca, budući da je ovaj problem ogledalo ukupnog ambijenta u kom se naša zemlja nalazi. Biti zaposlen, odnosno radnik i braniti radnička prava kroz sindikate, ili na bilo koji način u zemlji visoke nezaposlenosti je gotovo nemoguća misija. Jedina istinska zaštita zaposlenog i njegovih prava postoji onda kada ima slobodu izbora tj. mogućnost da bira gde i kod koga će da radi. U idealnim uslovima za zaposlenog, ukoliko poslodavac ne bi poštovao svoje obaveze i loše se ponašao, ovaj bi se "zahvalio" poslodavcu na ukazanom poverenju i otišao da radi kod drugog. Naravno ovaj scenarij je gotovo neizvodljiv u situaciji sa visokom nezaposlenošću. Međutim, kada je reč o nezaposlenosti, treba skrenuti pažnju na pitanje da li je ona zaista baš za sve problem? Deklarativno, u javnosti i medijima se govori o borbi protiv nezaposlenosti, te da je ona prioritet razvojne politike. Ipak, treba imati na umu da kada je nezaposlenost visoka, radna snaga je jeftina, što onima koji je koriste ili imaju posredne koristi od radne snage može da ide u prilog. Da paradoks bude veći, što je više problema sa radnicima, to izgleda da se više treba baviti njihovim rešavanjem, te se pojavljuju brojni sindikati. Nažalost, u uslovima poput ovih u Srbiji, sindikati u stvari često ne obavljaju (niti imaju moć) svoju stvarnu funkciju, već su forma pomoću koje razne interesne grupe reketiraju preduzetnike i privatni sektor. U osnovi ovih problema je nereformisana država i visoka korupcija koja ide pod ruku sa odlaganjem reformi. U zdravim uslovima se zna šta je to što privlači ulaganja i investitore. To su: komparativne prednosti nekog područja ili cele države, dobra infrastruktura, kvalitetna radna snaga, efikasna i jednostavna administracija i nadasve dobri zakoni, njihova dosledna primena i efikasno sudstvo. Kada ovoga nema, nema ni investitora. Da bi onaj ko vodi razvojnu politiku opravdao sebe i predstavio da razvoja ipak ima dovodi investitore dajući mu novac iz budžeta. Pa čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa možemo čak reći i internacionalnu korupciju. Ona se odvija u trouglu između partija na vlasti u datoj državi (npr. u Srbiji), inostranih firmi i inostranih političkih aktera, u kome partija na vlasti "kupuje" pozitivan imidž u inostranstvu, a samim tim jača svoju poziciju kod kuće. Naime, strani investitor dobija novac (subvencije), ima jeftinu radnu snagu i brojne olakšice pošto su ugovori sa stranim investitorima uglavnom tajni, tj. nedostupni javnosti. Pored ovih legalizovanih (mada ne uvek i legitimnih) pogodnosti prisutno je i nepoštovanje zakona i brojni drugi uslovi koje bi stranom investitoru u domicilnoj ili nekoj drugoj uređenoj državi bili zabranjeni. U ovakvim uslovima možemo samo da pretpostavimo koliko je velik profit strane firme - investitora, ali i koji deo završi u kampanji na međunarodnom nivou. Pojednostavljeno i uprošćeno rečeno: vlast (odnosno vladajuća partija) daje "ekstra" uslove investitoru zahvaljujući kojim "ekstra" i zarađuje; u svojoj matičnoj državi (strani) investitor finansira političku partiju koja je po pravilu na vlasti; a onda vlast ili predstavnici te države dobijaju signale da li vlast u zemlji poput Srbije treba podržati ili kritikovati. U ovom lancu svaki od aktera sledi svoj interes, dok je realna slika i objektivno stanje prosečnog građanina od perifernog značaja. Da bi se o(p)stalo na vlasti, stvara se fiktivna slika u medijima o našem napretku, dobro vođenoj politici o podršci koju uživa vlast u inostranstvu... U ovakvim uslovima su nepoželjne brojke, objektivne analize i nezavisni stručnjaci, alternativne tj. opozicione ideje. Otuda i velika borba za kontrolu medija od strane političkih centara moći. Ova visoka ili "internacionalna" korupcija je slična kao vazduh. Znamo da postoji ali je nevidljiv i neopipljiv. Što je korupcija viša to je teže dokaziva i teško ju je, gotovo nemoguće, precizno identifikovati i procesuirati saučesnike. Jedini lek je da se otklone uzroci koji je omogućavaju i podstiču. A da bi se oni otklonili potrebna je sveobuhvatna reforma koja bi dovela do istinske decentralizacije i preraspodele političke moći, jasne raspodele nadležnosti i odgovornosti. Neophodno je otvoriti tržište i omogućiti da svako slobodno može da uđe na njega i da se takmiči sa ostalima, a ne samo oni koji imaju "specijalne veze" sa vlastima i koji plaćaju "čuveni" postotak onima koji im omogućavaju taj ulazak. Ukratko, tržište treba osloboditi stega politike tj. partija i balasti "ugrađivača". * Autor je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

SAMO U SRBIJI Država joj je platila školovanje u inostranstvu uz uslov da se vrati, a sada je tera nazad iz NEVEROVATNOG RAZLOGA Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliničke farmakologije, ali ovde ne može da radi kao lekarka jer nijedan državni organ ne može ili neće da joj prizna papire. Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od države Srbije! Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. To je samo početak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, nažalost, samo negiranja nadležnosti. U sektoru za zdravstvo rečeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. "Što si se uopšte vraćala?" - Dočekana sam sa odgovorom da se "pobogu, ovde niko nikad time nije bavio". Čak su mi poručili da se vratim u inostranstvo i lepo tamo nastavim život, što sam se uopšte vraćala. Međutim, ja ovde želim da radim i da ostanem u Srbiji, a dobijam samo pečat na papir i odgovor - nismo nadležni. Ja sam se u roku predviđenom za povratak vratila i sada mi ne omogućavaju da radim u Srbiji, a na to su me obavezali - priča Aleksandra Tabakov. Aleksandra je dobila 13.000 evra da se usavršava, a ukoliko uskoro ne sredi papire, kršiće ugovorna načela i trpeti posledice - sve zbog državnog aparata. Uvek isti odgovor: Mi nismo nadležni Ivana Knežević iz ENIC/NARIC centra kaže za 021 da se ovo krilo Ministarstvo prosvete ne bavi priznavanjem stranih specijalizacija. - Centar radi priznavanje stranih isprava sa osnovnih, master i doktorskih studija - tvrdi ona. Svetlana Zeković iz Ministarstva zdravlja kaže za 021 da nostrifikacija diploma lekara specijaliste nije u njihovoj nadležnosti. - Upućujemo vas da se obratite Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz razloga što je članom 14. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu, te nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu", navodi ona, piše ovaj novosadski portal. U Regionalnoj lekarskoj Komori Vojvodine poralu je rečeno da se obrate - Pokrajini. Međutim, pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da ovaj organ nije nadležan za visoko obrazovanje, već Ministarstvo prosvete i Univerzitet. "Biću primorena da ponovo odem iz zemlje" U Vladi Srbije nisu za 021 odgovorili da li postoji i koji je nadležan organ za ovaj postupak, a uzimajući u obzir da svi negiraju da im je to posao. Time država Srbija suštinski tera svoje obrazovane lekare u inostranstvo, gde će njihovo obrazovanje biti cenjeno, istovremeno kukajući kako ostajemo bez vrednog lekarskog kadra, zaključuje poral. - Sada ne radim u struci, jer ne mogu, ni u državnim, ni u privatnim ustanovama. Ukoliko se država ne organizuje i konačno uredi ko je nadležan za svaki postupak prema građanima, biću primorana da se vratim u Španiju i nastavim da živim i radim - zaključuje Aleksandra Tabakov. Inače, klinička farmakologija je na zvaničnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu. Izvor

ZLOUPOTREBA UTICAJA OGROMNIH RAZMERA! Država plaća 80.000 dinara botove za pisanje komentara! Ovo je krunski dokaz! Politika 03.07.2017. 15:54h Radio-televizija Vojvodine angažovala je osobe koje za mesečni honorar od 80.000 dinara pišu komentare na vesti za zvanični sajt RTV-a, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Osobe o kojima je reč niko u Web redakciji nije video, a većina ih i ne poznaje. Njihova uloga navodno je da pišu takozvane botovske komentare i pozitivno ocenjuju pojedine vesti, najčešće one u kojima se pojavljuju državni funkcioneri. To je za VOICE prokomentarisao i jedan od novinara RTV-a, koji tvrdi da je u poslednjih nekoliko meseci primetno da je broj botovskih komentara naglo porastao. VOICE je imao uvid u radnu listu honorarnih saradnika, u kojoj se navode imena Željka Injca i Ljubinke Vesković, koji su za maj mesec dobili honorare od po 80.000 dinara. U njihovoj radnoj listi doslovce piše da su posao za posmatrani period „izvršili u celosti“. U opisu posla koji im je poveren na sajtu RTV-a za oba saradnika kratko se navodi: „Piše komentare za sajt“. S obzirom na to da sajt RTV-a ne tretira komentar kao novinarski žanr (na sajtu nema te rubrike), jasno je da je reč o pisanju komentara na vesti, i to uglavnom u kojima se pojavljuje državni vrh. Tome u prilog ide i podatak da je zaposlenima na sajtu RTV-a pre tri meseca vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika Ladislav Lazić saopštio da više ne trebaju da moderiraju pristigle komentare na sajtu jer je to „sređeno“, saznaje VOICE. Interesantan je i podatak da su takozvani botovski komentari na sajtu RTV-a ranije imali zanemariv broj “pluseva” (pozitivnih ocena čitalaca). Kako je za VOICE rekao novinar RTV-a koji je želeo da ostane anoniman, od januara ove godine, kada je došlo do smena u Web redakciji, taj broj je počeo polako da raste. „Iz meseca u mesec taj broj je rastao i do 20 pluseva, a od pre nekoliko dana na 70 i više. To me dovodi do zaključka da je taj posao očigledno neko počeo da radi za novac“, smatra sagovornik VOICE-a. I dok je ime Ljubinke Vesković nepoznato u svetu medija (osim što na profilu na Fejsbuku navodi da je ljubiteljka Srpskog pokreta Dveri i Ruske Federacije), Željko Injac je mnogo više prisutan na crkvenim i ultradesničarskim sajtovima, gde piše blogove. Urednik je sajta Vidovdan, a najavljen kao verski analitičar Injac je nedavno i gostovao u emisiji „Pres i ja“ na RTV-u, koju uređuje i vodi Zoran Panović. Na svom profilu na Tviteru aktivan je svakodnevno, a svojim pratiocima u poslednje vreme preporučio je snimak tribine Žena u crnom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koju su na nekoliko minuta bili prekinuli ultradesničari, a preporučio je i gostovanje portparolke ultradesničarskog pokreta Zavetnici Milice Đurđević u emisiji „Argumenti“ Novosadske televizije, koju uređuje i vodi politički analitičar Branko Radun. Takođe, Injac je povodom aktuelnog izbora Ane Brnabić za predsednicu Vlade Srbije na Tviteru napisao: „Muamer Zukorlić je najveći Srbin u Skupštini Srbije“, pošto je najavio da će glasati protiv njenog izbora. Skup angažman takozvanih botova u Web redakciji dešava se u trenutku kada većina zaposlenih na RTV-u radi za platu koja u najvećem broju slučajeva iznosi između 30.000 i 40.000 dinara. Istovremeno autorski honorari stalnih saradnika iznose oko 25.000 dinara ili neznatno više od toga. Uz to, određenom broju dopisnika, koji svakodnevno šalju priloge za informativni program radija i televizije, i takvi honorari kasne po nekoliko meseci (poslednji su primili za februar). Redakcija VOICE-a uputila je niz pitanja generalnom direktoru RTV-a Miodragu Koprivici i v.d. glavnog i odgovornog urednika Web redakcije Ladislavu Laziću povodom spornog angažovanja dva spoljna saradnika u Web redakciji. Kao i nebrojeno puta do sada, njihovi odgovori su izostali. Čistke urednika u Radio-televiziji Vojvodine i uklanjanje pojedinih emisija iz programa, koje su se odigrale u maju 2016. godine, u prvo vreme zaobišle su Web redakciju. Iako je priliv vesti novinara sa radija i televizije postao restriktivan, pojedini novinari u Web redakciji trudili su se da ovo internetsko glasilo u novonastalim uslovima koliko-toliko ostane objektivno. Istina, na naslovnoj strani dominirali su „državotvorni“ sadržaji, ali su čitaoci bili u mogućnosti da pročitaju i vesti drugačijeg sadržaja (dašavalo se da objave i pune tekstove kasnije cenzurisanih priloga na televiziji). Web redakcija RTV-a konačno je došla na udar novog rukovodstva krajem januara, kada je objavljen intervju sa istoričarem Darkom Gavrilovićem koji je prenela agencija Beta. Profesor Gavrilović je tom prilikom izjavio da je aktuelna vlast u Srbiji slična vlasti Milana Nedića, što je izazvalo burne reakcije funkcionera vladajuće stranke. Rezultat toga bilo je uklanjanje te vesti sa sajta, ali i početak političkog “upodobljavanja” Web redakcije pokrajinskog javnog servisa. Odmah narednog dana počele su smene i odlasci. Glavni i odgovorni urednik Web redakcije Dejan Marjanović odlučio je da ode na dvogodišnje porodiljsko odsustvo, dok je njegovoj zamenici Branki Dragović Savić, v.d. glavnog i odgovornog urednika Ladislav Lazić rekao da se na njene usluge više ne računa. Njeno mesto zauzeo je Brano Pijetlović, suprug urednice informativnog programa Prvog programa televizije Snežane Pijetlović, pa tako Web redakcija od kraja januara ima dva zamenika urednika – jednog koji radi i drugu kojoj je rečeno da više ne radi. Maja meseca 2016. godine, dakle u trenutku kada je došlo do političkih čistki na RTV-u, sajt pokrajinskog javnog servisa zabeležio je ukupno 442.226 poseta. Istog meseca, sajt je pogledalo 231.482 čitalaca, koji su ukupno otvorili oko 950.000 stranica. Godinu dana kasnije broj poseta sajtu smanjen je za skoro 100.000 što je 20,8 odsto manje u odnosu na maj prošle godine (ukupan broj poseta u maju ove godine iznosio je 350.257). Smanjen je i broj posetilaca za oko 13 odsto, a broj otvorenih stranica za 30 odsto (665.865). http://www.kurir.rs/vesti/politika/2874001/zloupotreba-uticaja-ogromnih-razmera-drzava-placa-80-000-dinara-botove-za-pisanje-komentara-ovo-je-krunski-dokaz

"Родитељи су од мене направили бескућника!" Пристојно одевен, чист, уредан и поврх свега миран и срдачан, Тебор Динчић (22) на први поглед одговара опису финог младића из комшилука. Оно што њега ипак издваја из таквог клишеа јесте болна чињеница да је Тебор бескућник који већ 14 година сам обитава по београдским улицима и привременим склоништима без струје и воде. - Улица је велика школа. Или ћеш да будеш пробисвет и наркоман или нормалан човек. Ако си нормалан, на улици нико неће да те дира, ако ниси, свако ће да те напада и пљује. Ја сам сам, без ичега и без ичије подршке и заштите, па морам да будем миран - образлаже Тебор свој животни наук на почетку разговора за “Ало!”. Тебор Динчић: Дечко из комшилука Како је дошло до тога да постанеш бескућник? - Кад сам био мали, родитељими, старија браћа Саша и Сциле и ја живели смо Далматинској улици, у стану који је мој тата Душко наследио од свог покојног оца. Ишао сам у основну школу “Вук Караџић” и једног дана, када сам се вратио са наставе, у дворишту зграде затекао сам све ствари из куће. Мама Весна ми је рекла да нас исељава Центар за социјални рад. Имао сам тада осам година и нисам баш разумео зашто се исељавамо, али када сам видео огољене зидове у празном стану који напуштам, схватио сам да остајем без дома. Било ми је тада много тешко и тога ћу се увек сећати. Зашто сте избачени из тог стана? - Касније сам схватио да у ствари нисмо били истерани, него су мајка и брат Сциле били за то да се тај стан прода да би, као, купили нешто боље. Отац је већ тада много пио, био је алкохоличар, па су га лако на то наговорили. Међутим, од тога ништа није било. Видео сам да мајка и брат много троше паре и ја сам се опростио од тога да ћемо опет имати дом. Шта се потом десило? - Одатле сам са мајком отишао да живим код неког човека у једном риту у предграђу Панчева, где живе Роми. После неког времена више нисам могао да се шверцујем по возу да бих ишао у своју школу, па сам једном после наставе ушао у неку зграду и ту остао да преспавам. Тако је било месец дана, док ме није приметио комшија, станар те зграде, и позвао полицију. Одвели су ме у дом за малолетнике “Васа Стајић” на Вождовцу, али сам одатле кроз неколико месеци побегао. Нисам се слагао са осталом домском децом. За разлику од њих, ја сам био миран, нисам крао нити се тукао по улици. Ишао сам у школу, тамо се хранио јер је моја разредна плаћала за мене, знала је у каквој сам ситуацији. Тако је било док ме после четвртог разреда нису пребацили у специјалну школу “Бошко Буха”. Како си и где све живео од како си напустио мајку и дом? - Живео сам свуда помало. Схватио сам да мајка не може ништа да уради јер је још тада била инвалид, од шлога јој је цела страна тела одузета, а брат Сциле није желео ништа да помогне. Отац алкохоличар нестао је на своју страну, а други брат, Саша, отишао је да живи уз подршку организације за ментално недовољно развијене особе. Схватио сам да сам сам, препуштен сам себи. Почео сам да се борим, шта ћу да поједем, да обучем. Одлазио сам у школу, а кад изађем, лутам... Спавао сам по разним зградама док ме не избаце, био сам се уселио у једну стару трафику код стадиона ОФК, а последњих неколико година сам у општинској напуштеној згради у Вишеградској улици, без струје и воде, а малтер са зидова се гули. Од чега си се за све то време издржавао? - У почетку су ми помагали другови из школе, давали ми неке ствари и храну, књиге и новац за свеске. Међутим, они сад сви раде и имају породице и своје обавезе, па се ретко виђамо. Радио сам разне послове, и на грађевини и у перионици, али све је то много тешко, поготову кад после тога немаш где ни да се истушираш. Онда сам неко време волонтирао у хуманитарној организацији “Каритас” и, пошто је њима стизала одећа, постељина, пешкири и слично, нешто од тога сам добјао да продајем на пијаци и мало зарадим. Продавао сам и кинеске парфеме на улици, али не вреди, јури те инспекција и одузима робу. Недавно сам нашао нови посао и сада продајем часопис “Лице улице” са братом Сашом и његовим другарима. Зарадим од тога некад 100, некад 500 или 600 динара дневно, зависи како иде продаја. Од тог новца се храним. Кад је баш хладно, идем у играоницу да се угрејем. Да ли си се обраћао неким државним институцијама за помоћ? - Обраћао сам се Центру за социјални рад, ишао код њих и сам и са мајком, али су ми увек говорили да не можемо добити нити стан нити било какву социјалну помоћ јер смо већ имали стан и продали га. Тражио сам им једнократну помоћ од 7.000 динара да преживим. Жељан сам да се наједем, макар неку паличинку да купим, нешто да скувам на плинској боци коју сам добио. Нису ми одобрили, а зашто, не знам. Ништа ми тамо није јасно, а они се и не труде да ми објасне. Социјална радница све ради на брзину, издекламује шта ми све треба и ћао. А ја немам ни личну карту, ни здравствену књижицу, нити примам икакву социјалу да бих могао то да извадим. Зато у Центар за социјални рад више не идем, нећу никога да молим. Могу ли ти бар неки пријатељи још помоћи? - Имам комшиницу која је добра према мени и зими ме некад пусти да се окупам код ње. Добар сам и са другим комшијама, дају ми да наточим балоне са водом или лек кад се разболим. А пре четири године сам имао и шугу, добио сам због прљавштине у тој згради где живим. Било је лето и прашина, а ја нисам могао да одржавам хигијену као нормалан човек. Страшно ме је то сврбело, а отишао сам код доктора тек када сам видео живе ране. Виђаш ли некад родитеље и браћу? - Са Сашом се виђам јер заједно продајемо часопис, а код Сцилета не идем, он живи са девојком. Отац и мајка су већ неко време у дому у Кумодрашкој и одем понекад викендом да их обиђем, али није то то. Одрастао сам и знам шта су ми родитељи урадили. Љут сам на њих, цео живот су ми упропастили. Криво ми је што су тако поступили, продали наш стан и отерали ме на улицу. Да нису то урадили, можда бих и ја сада имао ко свака друга деца макар неку своју собу из које нико не би могао да ме избаци. Имаш ли бар неку наду да ти се живот може побољшати? - Не може мени више нико да помогне. Кад Центар за социјални рад више од десет година није хтео ништа за мене да уради, немам ја више никакву наду. Определио сам се да трпим и ћутим. На много сам великој нули и човеку треба баш много да се из тога ишчупа. Аутор: Сања Ђорђевић Извор: АЛО Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!