Претражи Живе Речи Утехе

Саопштење је потписао Протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног Одбора Епархије будимљанско-никшићке. Још једно реаговање поводом одлуке Европског суда за људска права Будући да заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру г. Зоран Пажин наново покушава да исконструише једно специфично виђење стварности и наметне га јавности, принуђени смо да реагујемо. Иако тврди да „као правник воли да се држи чињеница“, тешко је одупријети се искушењу и не примијетити да уваженом заступнику није јасно ко му је била противничка страна у спору. Наиме, Република Србија није учествовала као тужилац у спору против Црне Горе, већ је од самог Суда позвана да му помогне како би сагледао све релевантне моменте овог случаја без стављања на неку од страна у спору. Поред тога, Епархија будимљанско-никшићка није организациона јединица Митрополије црногорско-приморске, како произлази из Пажинових навода, већ сусједна епископија. Европска комисија је претходне године, у свом извјештају о напретку Црне Горе, указала на апсолутну пасивност црногорских државних органа у погледу повраћаја неправедно одузете црквене имовине послије 1945. године. Тако овом одлуком Европског суда за људска права није, нити је могло бити, укинуто право Цркве на повраћај њене имовине неправедно одузете послије Другог свјетског рата. Стављајући ван снаге прописе о повраћају имовине црквама и вјерским заједницама још прије више од седам година, Црна Гора није нашла за сходно да ово питање регулише и омогући дјелотворно остваривање овог права. Супротно досадашњој пракси, Европски суд је проглашавајући тужбу Епархије будимљанско-никшићке недопуштеном, пропустио да примијети да је у том смислу одговорност на Црној Гори, а не на подносиоцу захтјева. Из горенаведеног, јасно је да у доживљају стварности г. Пажина ипак доминира политика над правом, и да се поред свих нестварних конструкција можемо сложити у једном: ова одлука ће имати далекосежне посљедице за Црну Гору, али с напоменом да она остаје у обавези да регулише своје односе са Српском Православном Црквом, у истом обиму права како је то већ учинила са Римокатоличком Црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, као и да неправедно одузету имовину у најскоријем року врати свим црквама и вјерским заједницама, исправљајући тако више од пола вијека нанесену неправду. Извор: ИН4С

Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је у родном месту својих предака – Јасеновом Пољу код Никшића – освештању Храма Светог Архангела Михајла. Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман. “Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма. Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент. “Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић. Двориште храма оплемењено је на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери. Долазак прослављеног светског и најбољег српског тенисера у Јасеново Поље окупио је велики број грађана Никшића, али и осталих црногорских градова. Сви су желели да се сликају са једним од најбољих светских тенисера или макар да га дотакну. Са Новаком је у Јасеново Поље дошао и његов отац Срђан Ђоковић коме је, на предлог Синода Српске православне цркве, а за заслуге за изградњу храма, додељен Орден Светог краља Милутина. Свету литургију, поводом отварања храма, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије. Митрополит Амфилофије казао је да би храм у Јасеновом Пољу требало да буде пример како жртвовати себе за вољу Божју, добро својих ближњих. Подсетивши да је Јасеново Поље постојбина Новака Ђоковића, он му је захвалио на несебичној помоћи приликом изградње храма. “Мера љубави је мера жртве. И велики Новакови спортски успеси долазе као плод велике жртве”, навео је митрополит Амфилохије. Мештани Јасеновог Поља са нескривеним поносом истичу да се поносе Новаком Ђоковићем. “Имамо се чиме дичити, Ноле је светско име”, кажу мештани Јасеновог Поља. Извор: РТС

Агитатори радикалнијег облика ислама сматрају да је на Косову потребно верско буђење, то јесте вехабизам, деобандизам, као и други екстремни правци ислама, наведено је на интернет страници овог института. Хуманитарна организација “Рама” (Милост), која делује у Болтону и Лестеру, у Великој Британији, а прати радикално деобандско тумачење ислама које је инспирација талибанима, преусмерила је своје фондове на Косово. Телевизијска станица “Мир”, која ради по директивама из Индије, Саудијске Арабије и Дубаија, под покровитељством фундаменталистичког исламистичког проповедника Закира Наика, покренула је 12-часовни програм на Косову, пренели су медији у БиХ. Све указује на то да је улазак на Косово ове телевизијске станице која свакодневно емитује програм на албанском језику од 9.30 до 22 часа, заправо нова кампања јужноазијских исламиста да створе упориште међу балканским муслиманима. Поруке са ове телевизијске станице су радикално вехабијске и њима се на агресиван начин вређају суфистички, шиитски и нерадикални сунитски муслимани, као и Јевреји, хришћани и Хиндуси. Координацију ТВ станице “Мир” на Косову води локални Центар за исламске студије, који постоји једино на интернету и путем телевизије. Осим Наикове пропаганде, телевизија емитује академске студије и фатве. Центар није објавио имена својих званичника или финансијера, осим Закира Наика. Организација “Рама” подржавала је радикалног свештеника Кастриота Дуку алијас Џемала Дуку који је, пре него што је протеран са Косова у Албанију 2010. године, оформио верски комплекс и програм за сирочад у косовском селу Марина, недалеко од Србице. Умерени муслимани из околине Србице (Скендераја) прикупили су 6.000 потписа за затварање Дукиног комплекса у којем, како наводе, девојчице приморавају да носе зарове и хиџабе, као што то чине следбеници вехабизма. Канал ТВ “Мир”, путем сателита, емитује програм углавном на енглеском и урду језику. Како наводи Гејтстон универзитет, Закир Наик је лекар, без икаквог исламског верског образовања, а хвалио је тероризам који је упражњавао Осама бин Ладен. Њему је 2010. године забрањен улазак у Британију, а у више наврата укидана му је виза за Канаду. “Мир” емитује и интервјуе на албанском језику са виђенијим муслиманима на Косову, који су под утицајем вехабизма. Ова телевизија емитовала је и учења Сабрија Бајгоре, кога је за главног имама на Косову именовао Наим Трнава, врховни вехабијски лидер на Косову од 2003. године. Бајгора је био у средишту неколико контроверзних инцидената у исламској заједници на Косову. Гејтстон институт за међународну политику наводи пример из 2011. године, када су професори са много умеренијим тумачењем ислама осудили поступке Трнаве, Бајгора и још двојице муслиманских вођа. Професори су после тога без икаквог разлога отпуштени са Факултета за исламске науке на Косову. У марту 2012. године Бајгора је са места имама џамије у Качанику на северу Косова уклонио умереног Муслијуа Вербанија. Подршку свргнутом имаму пружило је више од 1.800 локалних муслимана који су протестовали, захтевајући његово поновно именовање. У јулу 2011. године, уз телевизијску станицу “Мир”, Центар је објавио снимке макета вехабијске “мега џамије” у Приштини, као пандана великој римокатоличкој цркви, која се гради у централном делу града и посвећена је Мајци Терези. Бројни Албанци кампању за градњу “мега џамије” сматрају провокацијом екстремиста. Извор: Блиц

У саопштењу се наводи се да је политичко дјеловање парламентарних странака, у претходне четири године, обиљежило потписивање два политичка споразума, која су као по правилу склапани на штету српског народа, док су њихово потписивање поједини опозиционари прослављали по подгоричким ресторанима, убјеђујући Србе како су поменути споразуми, као што је онај о српском језику језику у наставном програму од осмог септембра прошле године, велике опозиционе побједе. „Да је овај споразум још један пораз и превара за Србе, показује почетак ове школске године када српског језика у школама нема, док су они који су нас из кафана убјеђивали у своју политичку побједу, побјегли у недефинисане политичке савезе, из којих Србима шаљу поруке да се неће бавити идентитеским питањима. Српска слога разумије да за носиоца листе тзв. Демократског фронта и већину руковоства овог политичког савеза идентитеска питања нису проблем будући да њихова дјеца уче на њиховом црногорском језику, али не разумије однос појединих Срба који својим чињењем или ћутањем допуштају вођење овакве политике . Имајући у виду да на политичкој предизборној сцени, сви политички актери који су учествовали у склапању такозваног Споразума о језику данас ћутањем бјеже од одговорности за његово неспровођење, Српска слога подсјећа црногосрску политичку боранију, која је учествовала у овој превари, да право школовања на матерњем језику које је ускраћено нашој дјеци не произилази из воље локалних политичара и њихових неформалних споразума, већ из уставом гарантованих права прописаних највећим међународним актима. Српска слога неће мирно посматрати чињеницу да српска дјеца у Лондону , Бечу и другим европским престоницама несметано уче на српском језику, док им се у Црној Гори то право ускраћује. Своје дјеловање у наредном парламентарном сазиву усмјерићемо у том правцу, а онима у власти и тзв.опозицији којима је био циљ да стварају „мултинационалну и мултиконфесионалну“ Црну Гору без Срба или на штету српског народа, поручујемо да су се грдно преварили“, закључено је у саопштењу. Извор: Епоха

Наиме, сви вјерници (па чак и они који су предвођени својим надлежним свештеницима) који се упуте у манастир Острог ради поклоњења моштима светог Василија Острошког дужни су, у касу туристичке организације општине Даниловград, уплатити по пола евра, да би могли ући у ову велику светињу и некажњено се вратити назад, избјегнувши на тај начин санкције европски оријентисане државе Црне Горе, које су законом прописане за оне који „несавјесно“, или боље речено „нетуристички“ и „неизлетнички“ приступају светом Василију Острошком. Питамо се да ли је овакав пут Црне Горе заиста европски пут, јер се на њему, оваквим и многим другим сличним мјерама (а овдје посебно истичемо хајдучију на манастирским путевима) узурпирају и газе основна људска права и вјерске слободе? Радмило Радовић Извор: Поуке.орг