Претражи Живе Речи Утехе

Glavni arhitekta Hrama, đakon Miroslav Nikolić kaže za Tanjug, da će, kada se završi mozaik u kupoli i sklone sve skele, početi radovi na uvođenju podnog grejanja. Nedostaju još sredstva za mozaik kod oltarskog dela u Hramu. "Ono što predstoji su radovi na enterijeru na nultoj koti, a mi te radove nismo mogli da izvedemo zbog teške i velike konstrukcije koja se nalazi u podkupolskom prostoru. Kada uklonimo sve skele krenuće postavljanje podnog grejanja i mermera”, kaže đakon Nikolić. Ukupna površina pod mozaikom u Hramu će biti oko 17 hiljada kvadratnih metara što je jedan od najvećih poduhvata te vrste u svetu, objašnjava on i kaže: “Trenutno je u Rusiji gotovo 40 odsto od ukupnog mozaika namenjenog Hramu. Jedna od ideja o kojoj se razgovara je i postavljanje mozaika u oltarski deo”,objašnjava glavni arhitekta i kaže da je plan da se uradi mozaik površine 600 kvadrata, "ali za to još uvek nisu obezbeđena sredstva, a trenutno se obavljaju pregovori sa ruskom stranom". Zvanični rok za završetak izgradnje ove svetinje je 2021. godina, a kako je rečeno iz Vlade Srbije, već je prikupljena polovina od sume koja je neophodna za završetak radova. Druga polovina sredstava bi trebalo da se obezbedi iz priloga, od donatora, kazao je đakon Nikolić i naglasio da je srpski narod i sagradio hram Svetog Save te da u Hramu računaju na pomoć države. On se nada da će za dve godine turisti moći liftovima da idu na terasu koja okružuje kupolu Hrama i da dožive jedan od najlepših pogleda na glavni grad. A, u kripti Hrama, Nikolić nam otkriva šta je razlog za povremenu buku u ovom delu objekta. “To je metro. Linija beogradskog metroa prolazi dijagonalom Hrama, negde oko tri metra ispod poda Kripte. Uskoro će krenuti i radovi na šinama metroa na kojima će biti postavljeni suspenzori, 'štitnici' protiv buke“, objašnjava on i kaže da je takođe potrebno postaviti u ovom delu Hrama i lift koji će sa visine od sedam metara spuštati mošti bivših i budućih patrijaraha u grobnice. Direktor Patrijaršijske upravne kancelarije protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, najavljuje da će radovi na staroj kripti patrijarha uskoro biti završeni. “Plan je da se neke mošti ranijih patrijaraha tu pohrane, kao i svih budućih srpskih patrijaraha”, objašnjava on i ištiće da u ovom prostoru, koji je gotovo potpuno završen, ima 250 kvadratnih metara fresaka, od kojih dve istaknute freske, "Žrtve jasenovačkih mučenika', rađene po uzoru na Studenicu. Pavlović dodaje da Kripta Hrama Svetog Save, ili “Hram ispod Hrama”, u svom prvobitnom projektu nije imao ovu osnovu, ni izgled. Plan je bio, kako kaže, da se napravi prostor od 260 kvadrata sa namenom da se tu pohranjuju posmrtni ostaci srpskih patrijaraha. Zbog višenamenske koristi, ovaj prostor je proširen i sada ima 1.800 metara višefunkcionalnog prostora, pa je to sada jedna od najvećih dvorana toga tipa u regionu koja se koristi za izložbe, tribine i koncerte. Fresko slikarstvo je u Kripti, objašnjava prota Pavlović, pomirilo tradicionalno i moderno, jer su scene predstavljene iz Starog i Novog Zaveta, a naglašeni su motivi iz loze Nemanjica i motivi iz života Svetog kneza Lazara. извор

Slavni astrofizičar Nil deGras Tajson kaže da Amerika sve više odbacuje nauku, što znači da se bliži svom kraju “Ovo je početak kraja”, rekao je on za Yahoo. “Početak kraja informisane demokratije je trenutak u kom ljudi diskutuju da li su objektivno utvrđene naučne činjenice tačne. Kad dođe do toga, ne postoji informisano donošenje odluka”, kaže on. Tajson, koji je direktor Hajden planetarijuma u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku, kaže da ga uznemirava to što vlada ignoriše naučne izveštaje iz Nacionalne akademije nauka. “Ako ćete ignorisati njihove izveštaje, ne postoji budućnost u pogledu zdravlja i bogatstva za ovu zemlju”, kaže on. Tajson smatra da konkurencija na ovim poljima zahteva “inovativnost i inteligentno ulaganje” u nauku, tehnologiju i matematiku. “Ako to nemate, gledajte kako Amerika polako bledi. Već bledimo. Samo gledajte kako nestaje. To nije nagla promena. Ne, samo polako postajemo sve manje relevantni. Svet će donositi odluke bez nas”, kaže astrofizičar. Tajson je rekao da političke debate treba da se orijentišu oko rešenja za probleme sa kojima se društvo suočava, umesto oko elementarnih činjenica. “Razočaran sam što zemlja u kojoj sam odrastao, ona koja je poslala čoveka na Mesec, razvila internet, lične računare i pametne telefone, debatuje šta jeste, a šta nije naučna činjenica”. Б92