Претражи Живе Речи Утехе

Jedna od najboljih poveznica Albanske i Srpske kulture je Bekim Fehmiu, i naravno, njegov sin Uliks Bekim je pomirio u sebi predrasude i različitosti, i došao da studira u Beograd, prvo upisao fakultet dramskih umetnosti pa tek onda učio jezik, usput Kada su krenuli nemiri devedesetih prestao je da glumi, povukao se, na vrhuncu Zaćutao, pisao, slikao I čovek koji je toliko toga imao da kaže utihnuo u tišini, iz protesta, pobune, želje da sve to stane i prestane Osetio je kao niko drugi šta se sve sprema… Malo je glumaca koji su imali takvu snagu da iako sam ga gledao malo to mi je ostalo trajno urezano Bekim je napisao dve predivne autobiografske knjige I niko nam kao on nije bolje predstavio albansku kulturu, njegovo prizrensko odrastanje, mnoge muslimanske običaje, brižnost, ljubav Toplo, iskreno, ljudski, da me godinama već drže te njegove knjige Nije mogao da igra dok njegovi, i jedni, i drugi, pucaju jedni na druge U većini svojih filmova bio je pravednik, pobunjenik, čovek Takav je bio i na snimanjima, uvek Ogromna umetnička harizma koja je žrtvovala karijeru zarad višeg cilja Danas kada je jedna od glavnih tema srpsko – albanski odnosi i pitanje Kosova Uvek se setim mog najdražeg glumca Bekima Fehmiua i njegove misije Kada je on mogao sve to da pomiri u sebi, objedini, i jedne i druge Zašto ne bismo mogli i mi Da pružimo ruku I nađemo sve ono što nas spaja a ne razdvaja Ne samo zbog Bekima nego zbog nas samih i budućnosti koja dolazi Često razmišljam o njegovoj sudbini, kako se povukao iz javnosti, na kraju oduzeo sebi život I kako je njegov prah prosut u Prizrenu, u Bistrici, u prisustvu najbližih Sve kao u nekoj legendi, samo što ta legenda nije izmišljena nego prava Definitivno jedan od najvećih ljudi koje smo imali Namerno kažem imali, svi mi, ovaj region Čovek koji je uvek bio faktor pomirenja, savesti, uzvišene misije Kada god sretnem Albance po Srbiji, u Novom Pazaru ili gde već, setim se Bekima Njegove priče I ti dragi ljudi budu mi još traži U svima njima pronalazim i deo njegove dobrote, plemenitosti, posvećenosti Sreo sam nedavno Bekimovu životnu saputnicu Branku Petrić Zamolio sam je da mi malo priča o Bekimu I sve što mi je rekla nekako sam već znao jer sam ga nekako osetio kao malo koga Putem njegovih knjiga, filmova, ćutanja I sam sam toliko puta imao potrebu da zaćutim, nemoćan da mnogo šta u društvu rešim A opet kako bez glasa u javnosti… Treba pričati o Bekimu I sličnim sudbinama koje su obeležile jedno vreme I čije je ćutanje odjeknulo glasnije od svih sada već zaboravljenih političkih govora Šta reći na kraju, generacije i generacije će prolaziti Mi nemamo druge komšije Upućeni smo jedni na druge I zato treba da učimo jedni od drugih, da se povezujemo, družimo, spajamo Stvaramo budućnost Bekim nas je tome naučio A neke od nas tome i naučio Kao i mnogi drugi Bekimi kojima smo okruženi A da ih nismo ni svesni Da smo na istoj strani, ljudskoj strani Strani čoveka https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/04/17/stefan-simic-bekim-fehmiu-na-strani-coveka/