Претражи Живе Речи Утехе

Vladika Teodosije: Priština hoće da okupira srpske svetinje Dragana Zečević - Rade Dragović | 25. oktobar 2015. 18:09 | Komentara: 4 Episkop raško-prizrenski o zahtevu Kosova za članstvo u Unesku, manastirima, položaju našeg naroda na KiM, obmanama... U kosovskim institucijama aktivno rade na falsifikovanju istorije Vladika Teodosije OCENjUJUĆI zahtev Kosova za članstvo u Unesku, novim institucionalnim nasiljem nad srpskim narodom i imovinom Srpske pravoslavne crkve, vladika Teodosije, episkop raško-prizrenski u intervjuu "Novostima" opominje da monaštvo i sveštenstvo kao i srpski narod neće dozvoliti zloupotrebu svojih svetinja i da će se pomenutim namerama Prištine suprotstaviti mirnim, ali odlučnim sredstvima. Eventualni ulazak Kosova u Unesko, što bi bilo protivno Rezoluciji UN 1244. i uz oštro protivljenje našeg naroda i Crkve, koja je i vlasnik sva četiri Uneskova objekta na Kosovu i Metohiji, predstavljalo bi ozbiljnu političku kompromitaciju ove ugledne institucije. Kosovski zvaničnici već pobednički šalju po internetu slike i postere Gračanice i naših manastira sa natpisom - Kosovo u Unesku. Ta slika najbolje pokazuje njihove prave, ali uz to i neiskrene namere, ističe episkop raško-prizrenski Teodosije, koji na pitanje da li veruje garancijama koje su zvaničnici iz Prištine dali Unesku da neće preimenovati manastire upisane na listi ove organizacije kao srpska baština, ukazuje da glavni argument koji se ovog puta, od Prištine, mogao čuti u Parizu jeste da će Kosovo štititi objekte SPC. - Poznavajući ih dobro, mi smo uvereni da oni nisu spremni da to i urade, ukoliko se prethodno jasno i nedvosmisleno ne obavežu na to u okviru Briselskog sporazuma, što oni zasad odlučno odbijaju. * Eventualni ulazak Kosova u ovu organizaciju u SPC se ocenjuje kao nastavak kulturne represije koju prema srpskom narodu sprovode vlasti u Prištini? Šta bi sledeće moglo da se nađe na meti albanizacije? - Glavni cilj kosovskih institucija, koji smo mogli da vidimo iz njihovog nacrta Zakona za kulturnu baštinu i koji su preko vlade poslali u njihovu skupštinu, bio je da se sva kulturna baština proglasi imovinom takozvane Republike Kosovo. I međunarodni predstavnici su videli da je ovde reč o diskriminatornom tekstu i tražili su da se predlog tog zakona hitno povuče. Ipak kosovska vlada je slanjem ovog zakona u skupštinsku proceduru pokazala kakve stvarne namere ima, posebno prema baštini naše crkve, koju žele da kosovarizuju i konačno albanizuju, menjanjem istorije i obmanjivanjem sveta da na Kosovu postoje tolerancija i sloboda. SA ČIM ĆEMO PRED MILOŠA* STRAHUJETE li da će u nekom trenutku pregovora sa EU priznanje Kosova biti nametnuto Beogradu kao uslov oko koga nema "cenjkanja" i mislite li da bi oni koji budu u tom trenutku na vlasti pristali na to? - Niko nema pravo da potpisuje ono što su generacije vekovima čuvale i branile kao tapiju srpskog naroda. Duboko verujem da naša vlada to dobro razume i da trenutno dobro radi. Za nas Srbe, u ovom trenutku je vrlo važno da ispunimo dve zapovesti. Prvo, predstavnici naše države nikada i ni pod kakvim uslovima ne pristanu na nezavisnost samoproglašene države Kosovo. Druga je, da svi mi koji danas živimo na tim svetim prostorima, po svaku cenu sačuvamo svoju imovinu i prisustvo, pritom čuvajući svoj duhovni i nacionalni identitet. Ako u ovome uspemo, imaćemo so čim izići pred Miloša. To je jedino moguće i za sve nas najbolje u ovoj situaciji. * O međunarodnim garancijama za status, položaj i imovinu SPC u Pokrajini dugo se govori. Postoji li spremnost EU da stane iza SPC na KiM? - Mislim da je u interesu EU da se o položaju SPC na Kosovu i Metohiji razgovara u Briselu i da je međunarodna zajednica i ovog puta, kao i u proteklim pregovorima u Beču, spremna da se uključi, kako bi se dugotrajno zaštitilo duhovno i kulturno nasleđe našeg naroda i Crkve na ovim svetim prostorima. Bar do sada, najviši svetski zvaničnici ovu stvar nisu dovodili u pitanje. Nadam se da će uspeti da dokažu i predstavnicima kosovskih vlasti u Prištini da je i za njih bolje da ne otvaraju sukob sa Crkvom. * Prijem Kosova u Unesko ocenjujete kao otvorenu okupaciju srpskih svetinja u Pokrajini? - To je svojevrsan pokušaj otvorene okupacije, jer određene strukture u kosovskim institucijama aktivno rade na falsifikovanju istorije i otmice viševekovnog srpskog nasleđa. Mi ćemo im se, svakako, suprotstaviti mirnim i civilizovanim metodima, pritom koristeći sva naša prava, a ponajviše molitvu i bogosluženje. To su živi i bogoslužbeni objekti, a ne spomenici i muzeji kako bi oni priželjkivali da to budu, i svaki pokušaj njihove zloupotrebe biće svuda u svetu objavljen kao primer kršenja osnovnih hrišćanskih verskih prava. U situaciji kada na Kosovu i Metohiji sve više jača islamizam, takav otvoreni sukob sa SPC biće veoma štetan za Prištinu, i oni to znaju. Zato će morati dobro da razmisle o izvesnom kompromisu i dijalogu u Briselu, kada je u pitanju baština Srpske pravoslavne crkve, kao vlasnika svih tih dobara. * Da li je bilo pokušaja iz SPC da digne glas kada su neke njene crkve u zvaničnim dokumentima prištinske administracije već predstavljene kao albansko nasleđe? - Do sada je bilo takvih sporadičnih pokušaja, ali smo mi blagovremeno reagovali preko međunarodnih predstavnika i mnoge provokacije od Prištine bile su korigovane oštrim prigovorima EU i SAD. Zapadnim zemljama, svakako, nije u interesu da se Kosovo prikaže kao entitet koji teroriše hrišćansku crkvu i srednjovekovne manastire i zato očekujemo njihovu neophodnu pomoć u ovom procesu. Ulazak Kosova u Unesko za mnoge strane zemlje je više političko pitanje balansiranja situacije na Kosovu i Metohiji, koja im polako izmiče kontroli zbog rastućeg ekstremizma i sve teže ekonomske situacije na KiM. * Delite li stav da se sa našom kontraofanzivom protiv prijema Kosova u Unesko zakasnilo? - Reklo bi se da su naše diplomate preduzimale sve što je u njihovoj moći, ali eventualni ulazak Kosova u Unesko nije pitanje koje je došlo zbog nečije brige o zaštiti kulturnog nasleđa, a još manje brige Prištine, već je to deo političke kampanje, da se trenutno stabilizuje situacija na Kosovu. Sve je to sada nekome preko potrebno, s obzirom na to da je Priština prisiljena da prihvati Sud za ratne zločine pripadnika OVK i formiranje Zajednice srpskih opština, iako ovo drugo već danima blokiraju suzavcem u parlamentu. Ovo su političke igre i mislim da, iako ima dobronamernih koji slušaju glas savesti, većina onih koji odlučuju po pitanju prijema Kosova u Unesko, prate političke instrukcije centara moći. * Smatrate li posle svega da će Zajednica srpskih opština imati političku snagu da zaštiti prava Srba na KiM? - Ako se Zajednica srpskih opština ostvari u svom pravom smislu i sa konkretnim pravima, koja neće biti simbolična već će imati i elemente izvršne vlasti na srpskim prostorima, to može biti vrlo važan faktor za budućnost Srba koji žele da žive na Kosovu i Metohiji. * Kako doživljavate kada se u Srbiji iznose "otrežnjujući" stavovi povodom statusa Kosova kojima se poziva na "prihvatanje realnosti na terenu"? - Trenutno nas duboko zabrinjavaju štetne izjave pojedinih intelektualaca koji zauzimaju visoko mesto u srpskom narodu. Tim svojim mudrovanjem, koje je lišeno Božijega duha i hrišćanske nade, oni, svesno ili nesvesno, indirektno guraju srpski narod u defetizam i pozivaju ga na kolektivno iseljavanje. Mislim da je ovde reč o manjini lica koja, u pravom smislu, ne poznaju situaciju na Kosovu i Metohiji. Želim da verujem da su to pojedinačni i usamljeni slučajevi. Ovih dana, na sastanku u Predsedništvu Srbije, svi smo, pa i predstavnici SANU, zauzeli čvrst i jedinstven stav povodom našeg odnosa prema statusu Kosova i Metohije i eventualnog ulaska Kosova u Unesko. OBNOVA CRKAVA I PROPAGANDA KOSOVSKIH ZVANIČNIKA * NAJAVILI ste da će Eparhija raško-prizrenska, u slučaju prijema Kosova u Unesko, obustaviti direktne kontakte sa kosovskim zvaničnicima, a da će svoje probleme sa Prištinom rešavati posredstvom međunarodnih predstavnika? - Mi smo već suspendovali do daljeg sve kontakte sa predstavnicima prištinskih institucija, i to u znak protesta zbog agresivne kampanje kosovskih zvaničnika, u kojoj su pred mnogim zemljama sveta širili propagandu o srušenim džamijama na Kosovu i Metohiji. Tom prilikom, tendeciozno su prećutali sistematsko uništavanje našeg hrišćanskog nasleđa, ili ga marginalizovali. Mnogo je crkava još u ruševinama i mnogo srpskih grobalja stoji još oskrnavljeno i razrovano. Mi imamo veliku želju da sve to obnovimo, ali jedino u sklopu mehanizma, sličnog onome koji smo imali sa Savetom Evrope, a koji je prekinut 2010. godine, jer kosovske vlasti nisu želeli da više rade sa Zavodom iz Beograda. Sada nastavljamo obnovu svetinja ponajviše našim sredstvima, uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ruske pravoslavne crkve, Komisije EU, norveške vlade i drugih dobrotvora širom sveta, ali ne i sa Prištinom.