Претражи Живе Речи Утехе

Свету Литургију с је лужио бококоторски намјесник протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић уз саслужење архимандрита Мирона Косаћа. После Причешћа није опходила литијска поворка око храма, већ је ломљен славски колач. У својој бесједи о. Момчило још једанпут се осврнуо на житије Пресвете Богородице. После бесједе је подијељена нафора, а затим су сви окупљени позвни на послужење припремљено у новом парохијском дому поред цркве Св. Николе у истом селу. Радован Арнаут http://www.spc.rs/sr/proslava_vavedenja_na_lushtici

Митрополит Јован је срдачно позвао све вернике да се придруже промоцији књиге "Воња чини чуда" у епархијеском Музеју. У отпоздравном говору г. Радунковић је захвалио Високопреосвећеном на позиву и укратко се представио верницима. По завршетку Литургије, у Музеју Епархије одржана је промоција књиге г. Бранка Радунковића, којој је присуствовала и екипа Хрватске радиотелевизије на челу са г. Августином Башићем, главним уредником религијског програма. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Саопштење је потписао Протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног Одбора Епархије будимљанско-никшићке. Још једно реаговање поводом одлуке Европског суда за људска права Будући да заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру г. Зоран Пажин наново покушава да исконструише једно специфично виђење стварности и наметне га јавности, принуђени смо да реагујемо. Иако тврди да „као правник воли да се држи чињеница“, тешко је одупријети се искушењу и не примијетити да уваженом заступнику није јасно ко му је била противничка страна у спору. Наиме, Република Србија није учествовала као тужилац у спору против Црне Горе, већ је од самог Суда позвана да му помогне како би сагледао све релевантне моменте овог случаја без стављања на неку од страна у спору. Поред тога, Епархија будимљанско-никшићка није организациона јединица Митрополије црногорско-приморске, како произлази из Пажинових навода, већ сусједна епископија. Европска комисија је претходне године, у свом извјештају о напретку Црне Горе, указала на апсолутну пасивност црногорских државних органа у погледу повраћаја неправедно одузете црквене имовине послије 1945. године. Тако овом одлуком Европског суда за људска права није, нити је могло бити, укинуто право Цркве на повраћај њене имовине неправедно одузете послије Другог свјетског рата. Стављајући ван снаге прописе о повраћају имовине црквама и вјерским заједницама још прије више од седам година, Црна Гора није нашла за сходно да ово питање регулише и омогући дјелотворно остваривање овог права. Супротно досадашњој пракси, Европски суд је проглашавајући тужбу Епархије будимљанско-никшићке недопуштеном, пропустио да примијети да је у том смислу одговорност на Црној Гори, а не на подносиоцу захтјева. Из горенаведеног, јасно је да у доживљају стварности г. Пажина ипак доминира политика над правом, и да се поред свих нестварних конструкција можемо сложити у једном: ова одлука ће имати далекосежне посљедице за Црну Гору, али с напоменом да она остаје у обавези да регулише своје односе са Српском Православном Црквом, у истом обиму права како је то већ учинила са Римокатоличком Црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, као и да неправедно одузету имовину у најскоријем року врати свим црквама и вјерским заједницама, исправљајући тако више од пола вијека нанесену неправду. Извор: ИН4С

Конференција је разматрала најважније актуелности у животу православне Цркве свих јурисдикција у Аустралији. Ових дана очекује се и званично саопштење са овог скупа а како Српски глас ексклузивно сазнаје, велика пажња посвећена је питању организације прославе 1700. годишњице Миланског едикта у Сиднеју. Такође, разговарало се и о проблемима и могућим решењима и другим заједничким акцијама како би верни народ што боље и јасније осећао наше јединство у светој православној вери. Поводом тога, како смо сазнали, ускоро ће се појавити и веб сајт ове конференције тако да ће њен рад бити интевизиран и систематичан. На овом веб сајту посетиоци ће моћи да виде заједничке ставове свих православних цркава о разним друштвеним питањима попут актуелног о легализацији истополних заједница у Аустралији, или донацији органа и ткива. Такође, на овом веб сајту биће објављени и каталози канонских свештеника и парохија као и оних који то нису, односно који нису у заједници православних Цркава, нити их Православље признаје а они се тако представљају. Епископи су одлучили и да пошаљу подршку Његовом високопреосвештенству Архиепископу Јовану охридском који се налази у затвору БЈР Македоније, као и јавни захтев властима БЈРМ да одмах ослободе Архиепископа Јована и прекину прогон Његовог преосвештенства, његове породице као и других архијереја, свештенства и верника Охридске архиепископије. фото: Радивој Мачковић "Српски глас" Извор: Митополија аустралијско-новозеландска

Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Цркевног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат“. Сенатори хоће да иселе Цетињску богословију из зграде Црквеног суда. Кажу – Црквени суд није црквени!? Кажу – црква на Ћипуру није црквена!? Хоће да иселе Цетињску богословију онда када ова најстарија средња школа у Црној Гори слави 150 година постојања и 20 година обновљеног рада!? Намјесто предлога шта би град и држава могли да учине у правцу достојне прославе ових значајних годишњица, они хоће да отежају ионако незавидан материјални положај професора и ђака ове црквено-просветне установе. И још кажу да ово све раде због задовољења правде. Неће да виде како је Богословија насилно исељена 1945.г. из Биљарде, а веома им је стало да црквена зграда буде општинска. Не питају се када и под каквим околностима је православни храм уписан као власништво општине, али сматрају да тај храм никако не би смио да буде црквена имовина. Све је то празна, бескорисна и досадна прича, поновљена безброј пута. То је прича којој је мјесто на судовима, у уредним и јасним правним процедурама, а не у саопштењима Сената престонице. Ко мисли да му нешто припада и да неко неовлаштено борави у његовим просторијама, тај нека своја права потражи пред надлежним институцијама – јер не живимо у џунгли, него у граду који траје више од пет вјекова. ЦЕТИЊЕ, 19.септембар 2012.г. Имформантивна служба Митрополије Црногорско-приморске