Претражи Живе Речи Утехе

Црква је на празник светих мученика јасеновачких била по први пут препуна верника из Србије, Републике Српске и оно мало наших сународника што је преостало из оближњих места након недавног рата. Атмосфера у манастиру, литургијско појање, као и сама архијерејска служба били су величанствени молитвени тренуци, као да се небо спустило на земљу. „За свето мучеништво, за велику несрећу, за тугу јасеновачку није потребно много речи,“ тако је тумачећи Свето Јеванђеље у својој краткој и дирљивој беседи рекао владика Јован. „Ми стојимо данас на светом тлу, српском мученичком. Толико светом да би као пророк Мојсије Хориву требало да изујемо обућу своју и приступимо му босих ногу.” Са благословом Владике Саве, вернима се обратио и архимандрит Пантелејмон из Јужне Африке, који је видно озарен захвалио Богу, светим мученицима јасеновачким и епископима што су му омогућили да служи на овом светом месту. Истакао је да у Јоханесбургу редовно служе свету Литургију на овај дан и да се део моштију светих мученика налазе у престолу храма светог Томе у Јоханесбургу. После ломљења славског колача владика Сава је топлим речима, уз захвалност Богу, благословио народ који је тог дана пристигао у Јасеновац из свих српских земаља. Захвалио се епископу Јовану, свештеницима и монасима, као и поклоницима из Бањалуке који редовно обилазе Епархију славонску. Овог пута дошли су у организацији Светосавске омладине Епархије бањалуче, Удружења логораша и њихових потомака и Удружења Бијели Поток. Нагласио је да из Београда у последњих годину дана трећи пут долазе поклоници, овај пут у организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. „Без вас данас би ова црква била готово празна, а са вама у њој данас је највише верника од оснивања манастира. Узвишено је и богоугодно осећање, када су ово свето место и наша јасеновачка црква препуни верника, молитвеника и свештеника. После дуго година, дочекали смо тај тренутак“, поручио је владика Сава. Благосиљајући народ, обратио се игуманији Таисији са жељом да Господ благослови и овај манастир сестринством. Поклоници из Београда су осим манастира Јасеновац, посетили и Спомен-подручје у истом месту, Доњу Градину, потом мученичка српска места Драксенић, Дракулић и Бијели Поток. На овим местима поново је оживљена велика српска туга, оплемењена молитвеном атмосфером која је била присутна од првог тренутка када се аутобус са ходочасницима упутио према Славонији, до момента повратка у српску престоницу. Лила је без престанка киша у Хрватској током целог путовања. Ипак, најхладније и најветровитије било је у самом Јасеновцу. На подручју Спомен комплекса „Јасеновац” налет ледене кише и ветра као да је хтео да каже да нас у стопу прате сузе мученичке. Хладноћа се просто увлачила у кости за време помена јасеновачким и свим другим жртвама које су невино пострадале на простору НДХ од усташке злочиначке руке. Испод „Цвета“ под налетима ветра и кише, помен су служили пристигли свештеници и монаштво са својим народом. Гореле су свеће у рукама Срба походника. Једнодушно појање је грејало и преносило благодат са вишег на ово свето јасеновачко поље. Биљана Живковић Извор