Претражи Живе Речи Утехе

Новорхиротонисани г. Инокетије је рођен у Уганди, а до избора за епископа бурундијско-руандског био је помоћник директора Патријаршијске школе ''Макарије трећи'' и патријаршијски намјесник за Јужни Судан. Иначе, преосвећени Инокентије је 6. (шести) африканац који је изабран и хиротонисан у чин и достојанство православног епископа. Прије њега изабрани су и хиротонисани: Христофор (Рувим), Георгије (Гандина), Теодор (Накијама), Јона (Луанга) и Јероним (Музеји). Он је тренутно 3. (трећи) активни архијереј александријске патријаршије. Припремио Епископ Хризостом, бихаћко-петровачки

Прошле, 2011. године, благословом Преосвећеног владике Хризостома и митрополита молдавског г. Теофана, донесен је плашт св. Петке из Јашија из Молдавије и положен у храму преподобне - свете Петке у Подбрду. Био је то уистину историјски и чудесан догађај саме св. Петке, која је услишила вишедеценијске молитве и мољења хиљада вјерних, који су са стрпљењем чекали да се оствари жеља (из тестамента) благочестивог донатора земљишта овога храма. А његова жеља била је да се ''на брду у Подбрду'' подигне храм св. Петке и у њега пренесе њен плашт из цркве у Мркоњић Граду који је он донио из Јашија. Храм је давно подигнут на брду у Подбрду, али плашт свете Петке до скоро није био пренесен из цркве у Мркоњић Граду. Овакво стање деценијама и година оптерећивало је односе не само односних црквених јединица, већ и саме људске односе. Видећи то и осјетивши тај дамар унутарцрквених односа, Преосвећени владика Хризостом је одлучио да се усрдније молимо Богу и св. Петки како би љубав побједила. И управо то се и десило. Једног лијепог дана прошле, 2011. године отац Клеопа из Јашија јавио је како је црква у Подбрду благословом митрополита из Јашија добила на благослов нов плашт свете Петке. У први мах та вијест је све изненадила, али и одушевила све људе који су знали за поменуту историју. И тако је 2011. године нови плашт свете Петке донесен у Подбрдо. Овогодишњи сабор св. Петке у Подбрду је био наставак прошлогодишњег славља. Ка светој Петки похрлили су многи вјерници из Крајине, али и из Србије и Хрватске. Храм свете у Подбрду, иако се убраја међу највеће храмове не само у Бихаћко-петровачкој епархији, већ и у цијелој Крајини и Републици Српској био је ове године премален да под своје сводове прими хиљаде вјерника, који су дошли да се моле Богу и поклоне плашту св. Петке. Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Хризостом уз саслужење високопреподобних игумана Сергија Карановића из манастира Рмња и Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протојереја-ставрофора Милоша Миловановића из Подрашнице и јереја Бошка Максимовића из Чађавице, као и епархијског ђакона Николе Перковића. Послије Литургије и причешћа многобројних вјерника благословено је славско жито и преломљен славски колач. Кум славе био је г. Душан Видеканић са породицом. Потом је извршена трократна литија око светог храма и одслужен помен погинулим парохијанима ове парохије у отаџбинско-ослободилачком рату 1992-1995. године. У бесједи је Преосвећени владика Хризостом позвао вјернике да се вјером, љубављу и достојним живљењем угледају на свету Петку која је, ''попут свете Марије Египћанке, прије ње отишла у најсуровију Јорданску пустињу ради подвига. А прије њих – свете Марије Египћанке и свете Петке - у истој пустињи подвизавали су се многи свети, а опет прије свих треба поменути св. пророка Илију, св. Јована Крститеља и самог Господа Исуса Христа! ... Нека би дао Бог да и ми, молитвама свете матере Параскеве, постанемо Његови свједоци у овоме свијету. Није довољно само прослављати свете и светитеље Божије, већ треба и угледати се на њих... Нашу вјеру и наше ревновање за вјеру морамо оплеменити љубављу не само према Богу, него и, прије свега и изнад свега, према ближњему, јер они ће нам бити судије и свједоци на Последњем суду Христа Господа... Даље је Владика говорио о потреби указивања доброчинства сваком ближњем. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У задњих неколико година, углавном послије повратка на спаљена огњишта (1996. г.) благочестиви Јањани предвођени Српском Православном Црквом, односно Епархијом бихаћко-петровачком, обновили су и доградили цркву и конак манастира Глоговца, парохијску цркву у Стројицама са парохијским домом и ''Јањском кућом'', подигли нову цркву, звонару и нов парохијски дом на Дивану (у Бабићима), као и нову цркву у Прибељцима. Прошле и ове године, са благословом Преосвећеног владике Хризостома, породица Малиновић из Подобзира подигла је спомен-капелу за невино пострадале претке – ђедове и баке, очеве и мајке, сестре и браћу и рођаке – у стравичном покољу 4. септембра 1941. године. Тог трагичног дана усташе из Винца код Јајца непримјетно су се попели на Јањ, заробили на десетине Малиновића из Подобзира и све их поклали и попалили. Најмлађа жртва је била беба од 3 мјесеца, а најстарија имала је 63 године. Иако је прошла 71 година од њихова страдања, Малиновићи их нису предали забораву. Напротив, одлучили су да њихово страдање и њихову жртву трајно обиљеже једном спомен-капелом коју је, по њиховој молби, Преосвећени владика Хризостом посветио светом Георгију, крсној слави Малиновића. У суботу, 13. октобра 2012. године Преосвећни владика Хризостом је дошао у Подобзир и осветио новоподигнуту спомен-капелу. Ово је уистину историјски догађај овог малог засеока у Јању, догађај који је емотивно потресао све окупљене. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Арамбашић, парох стројички, јереј Никола Аркула, парох крњеушко-вођенички, ђакон Ђорђе Стојисављевић из Новог Сада. У бесједи након освећења спомен-капеле Преосвећени владика Хризостом је говорио о свједочењу Христа Господа јањских Новомученика. После освећења приређена је заједничка трпеза љубави на којој су бесједили надлежни парох Радослав Станковић, ђакон Ђорђе Стојисављевић, кум спомен-капеле г. Драган Малиновић. На крају је врло емотивно и надахнуто бесједио Преосвећени владика Хризостом. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Како би сви планирани радови били завршени и доведени до нивоа који одговора поменутом чину брине се Компанија Бен мал груп из Велике Кладуше. Данас, 15. октобра 2012. године преосвећени владика Хризостом посјетио је градилиште како би са директором односне компаније издефинисао одређене детаље, али и да види како напредују радови. Овом приликом позивамо све расељене, прогане и избјегле Бихаћане да се 10. новембра окупе у Бихаћу како би се са владикама и свештенством епархије бихаћко-петровачке и благочестивим народом молили Богу и славили Његово име свето, те у границама својих могућности помогли овај храм, ову парохију и црквену општину да настави са радовима до освећења храма. Наглашавамо, биће ово прва света литургија у новообновљеном храму, али не и освећење храма. Освећење храма биће заказано, како каже преосвећени владика Хризостом, у своје вријеме ако Бог да 2013. године, а поводом 1700-годишњице јубилеја миланског едикта. Дивна прилика да се баш овај велики јубилеј прослави освећењем ове цркве. Богољуб-Р.

Потсјећања ради: мошти су пронађене након њиховог вишегодишњег јављања сестри Петри Топић (Тегелтија) и на крају самом епископу Хризостому ноћу 20/21. септембра 2006. године. Мошти су пронађене неколико метара испод земље, тачније испод једне огромне букве која је претходно пресјечено како би се могло доћи до њих. Било је то 11.октобра 2006.године. У четвртак, 11. октобра, иако је вријеме било поприлично лоше, а температура спала на свега 9 степени, благочестиви народ Мркоњићке и цијеле Крајине окупио се да заједно са епископом и свештенством молитвено и литургијски прославе овај уистину историјски догађа. Са преосвећеним владиком Хризостомом саслуживали су игуман Стефан Вучковић из Велике Ремете, епархија сремска, игуман Василије Рожић из манастира Клисине, који је лично и својим рукама вадио мошти из земље након њиховог открића, протосинђел Варнава Дамјановић из манастира Трескавца и ђакон Зоран Миловац из Дрвара. Новоподигнута и новоосвећена црква (2011) преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија била је премала да прими све вјернике који су се окупили да се поклоне светим моштима, да се моле Богу и његовим светим угодницима. Након свете литургије учињен је трократни опход (литија) са светим моштима око храма. У бесједи преосвећени владика Хризостом говорио је о чудесном обретењу часних мученика који су вјенац славе Цркве божије и нагласио да је њиховим јављањем и откривањем њихових часних моштију Бог нама, али и свим људима савременог свијета објавио да је Он Бог живих, а не Бог мртвих. Богољуб-Р. Извор и фотографије: Епархија бихаћко-петровачка

У овом некада веома лијепом и богатом планинском селу а данас потпуно расељеном међу рушевинама и остацима кућа, штала и других помоћних објеката постоје и зидови штале који сведоче о великом усташком злочину. Наиме, тај злочин се десио на Малу Госпојину 1941.године. Усташе пристигле из правца Купрешког села Злосело најприје су у засеоку Плавшићи затворили у шталу седамнаестеро чељади Тодорић Симе и живе запалили а потом преживјеле звјерски мучили. Затим су се упутили у засеок Ћате и на исти начин уморили 59 мјештана од којих највише из породице Ћато Симе. Међу убијенима су цијеле породице од дјеце у колијевци па до оних најстаријих. Само неколицина се спасила који су се тога дана нашли ван села чувајући стоку на пашњацима. Након стравичног злочина усташе су опљачкале и спалиле село и отишле према Доњем Вакуфу. Изгорјела и унакажена тијела ових мученика су тек трећег дана сахрањена у непосредној близини. Ову истину и данас преносе преживјели очевидци Цвијан Тодорић и Осто Илић. Након рата педесетих година над овом масовном гробницом су преживјели и потомци подигли омање крсно знамење и на њему уклесали да се не заборави. Благословом Владике Хризостома прошле 2011.године формиран је Парохијски одбор за очување успомене на пострадале парохијане током II свјетског рата (од 1941-45.г.). На челу Одбора са парохом стројичким протојерејем Чедомиром је др Ћато Стојан потомак страдалих мученика водичких. Одслужен је парастос и покренута иницијатива за изградњом спомен капеле. Ове године у суботу по Крствдану Владика Хризостом је посјетио ово Jaњско село и стратиште у њему. Благословио је ову добру намјеру и извршио парастос мученицима. Говорећи о овом страшном злочину над Јањанима али и уопште о геноциду над српским православним народом почињеним од стране усташа током II свјетског рата Владика Хризостом је енергично поновио да иако је прошла 71 година не смију никада бити заборављени. ''Почев од првих вјекова хришћани су се молили и градили цркве на гробовима мученика тако ево и овдје радује нас чињеница да ће ови мученици добити достојан споменик а то је мања црква-капела у којој ће се служити свете литургије. У којој ће се чувати успомена на велику и највећу жртву. Молећи се Господу и Пресветој Богородици желимо да осјењени силом Часног Крста Господњег успјешно довршите ово Богоугодно дјело'' зажелио је Владика Хризостом. Др Ђато Стојан је поздравио Владику и захвалио на посјети. Обузет емоцијама није могао задржати сузе јер је, како рече, дочекао, ''да му се оствари највећа жеља и сан да се достојно одужи својим прецима-мученицима.'' Слушајући очевидце старину Осту и друге Владика је обишао село и остатке домаћинстава у њему. Нова спомен капела биће прва у Епархији посвећена Часном Крсту Господњем. Предлoжено је да се сваке године у суботу по Воздвижењу Часног Крста саборно окупља на овом светом мјесту. Протојереј Чедомир Арамбашић Извор и фотографије: Епархија бихаћко-петровачка