Претражи Живе Речи Утехе

Глумац Божидар Боле Стошић преминуо је јуче у болници у Београду у 82. години, после дуге и тешке болести, речено је Танјугу у Позоришту на Теразијама. Каријеру дугу више од пола века почео је као Боле из бурета у дечјој емисији "Хиљаду зашто", а последњи пут на сцени је заиграо у мјузиклу "Фантом из опере" у свом Позоришту на Теразијама. Најшира публика га памти по улогама у телевизијским серијалима "Породично благо" и "Срећни људи", али и по сјајној роли у мјузиклу "Неки то воле вруће" у Позоришту на Теразијама. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је саучешће породици, пријатељима и колегама преминулог уметника. "Више од пола века играо је у свим медијима, од позоришта и филма до телевизије. Играо је и драмске улоге, али је остао најпрепознатљивији по комичним ликовима изразитог набоја, у темпераментним варијацијама овдашњег менталитета", навео је Вукосављевић. Он је додао да ће одлазак Болета Стошића оставити трајну празнину у културном животу Србије, али ће његов "раскошни артизам остати уметнички подстицај новим генерацијама глумаца". Место и време сахране биће накнадно саопштени.

У понедељак, 2. априла 2018. године, уснуо је у Господу теолог Петар Пејовић из Вевеја надомак Лозане (Швајцарска). Петар Пејовић је рођен 22. фебруара 1937. године у Додошима (Црна Гора). Основну школу је завршио на Цетињу након чега је завршио Богословију у Раковици 1958. године. Исте године Петар уписује Богословски факултет у Београду и успешно га завршава 1962. године заједно са данашњим митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, као и са епископима шабачким Лаврентијем и захумско-херцеговачким умировљеним Атанасијем, нирбершким протојерејем Душаном Колунџићем, секретаром Кабинета Његове Светости протођаконом Момиром Лечићем, проф. Богословског факултета др Прибиславом Симићем, протођаконом Радомиром Ракићем, поч. протођаконом Станимиром Спасовићем... Паралелно са теолошким студијама, Петар је студирао и на Философском факултету у Београду. Од 1962. до 1964. године налазио се на постдипломским студијама на римокатоличком факултету у Бечу, заједно са Димитријем Калезићем, потоњим професором на Богословском факултету у Београду, и са Марком Шпановићем, потоњим ректором Богословије у Сремским Карловцима. После боравка у Бечу, проводи неколико година на Институту Светог Сергија у Паризу, где наставља своје теолошко усавршавање, а затим прелази у Бирмингам, где остаје до средине 1967. године. Средином 1967. године поч. Петар се запослио у секретаријату уреда Уједињених нација, где је радио у библиотеци све до свог пензионисања 1997. године. Често је представљао Српску Цркву на разним екуменским скуповима и био учесник у разним хуманитарним акцијама под окриљем своје Цркве. Са супругом Бернадин Господ га је благословио са двоје деце, сином Александром и ћерком Катарином. Опело Петру Пејовићу је обављено у Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију код Женеве уз присуство великог броја пријатеља и значајних личности. Опелом је началствовао митрополит Јеремија (Цариградска Патријаршија) уз саслужење епископа Макарија и више свештенослужитеља, међу којима је био и потписник ових редова. С обзиром на то да је опело обављено на Велики четвртак, Висиокопреосвећени митрополит црногорско-приморски Амфилохије, велики пријатељ из студијских дана и иначе, није био у могућности да отпутује и лично одслужи опело. јереј Александар Ресимић, парох женевски Извор: Српска Православна Црква View full Странице