Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags '„православља“'.
Found 6 results
-
Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима. Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића. Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске. Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“ На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“ Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“ Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“ Извор: Православље
-
Поводом прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у свом петнаестосептембарском броју Православље доноси текст проте Милисава Д. Протића писан пре педесет година поводом 750 година од самосталности Српске Цркве. О томе како је протекло обележавање годишњице самосталности наше помесне Православне Цркве пре пола века, односно обележавање јубилеја 750 година од њене самосталности Православље подсећа читаоце кроз посебан додатак - репринт Православља од 25. септембра из 1969. године. Поводом почетка нове школске године Правослаље преноси разговор о књизи „Студије о верској настави Православне Цркве“. Књигу потписује и са Маријаном Прокоповић о њој разговара вероучитељ Ивица Живковић, катихета Средње стручне школе у Нишу, дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке. После 77 година таворења у дубинама реке Дрине мученици старобродски прославише се на најсвечанији начин 7. септембра 2019. године када добише спомен-музеј са изливеним статуама које парајући небо сведоче сву трагедију и агонију догађаја из марта 1942. године. Тих страшних дана хладна река је постала гробница више од 5500 невиних Срба сарајевско-романијске регије и шире. О злочину и геноциду над српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, пише 1260 број новина Српске Патријаршије. Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и историчар Музеја жртава геноцида, у Рубрици Из посебног угла представља књигу Предрага Илића „Степинац и Холокауст у НДХ“ која отвара још једно, до сада непознато читалачкој публици, поглавље о контроверзној личности – кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу од 1937. до 1960. године. На странама новина Српске Патријаршије поново се враћамо величанственом јубилеју Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности кроз историјско-архивистички осврт др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве и текст протопрезвитера Братислава Кршића о прослави јубилеја у Епархији западноамеричкој која је протекла у складу са уверењем да су само она дела која су од Господа благословена – савршена. У Рубрици У спомен часних ликова, поводом годишњице упокојења академика Владете Јеротића своја сећања на ту величанствену личност – једног од последњих универзалних умова српске академске елите – за Православље доноси академик Светислав М. Јарић. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, Православље обавештав кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље
-
Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године. У рубрици „У спомен часних ликова“, о протосинђелу Василију Стриљчеку (1892−1958), мисионару и заштитник православних Украјинаца од иноверних насртаја, пише протосинђел Платон Јовић. Разговор са проф. др Јелицом Стојановић на тему статуса српског језика и уопште језичкој ситуацији у Црној Гори данас, који је водила Сања Пановић, објављен је под насловом „Српска Православна Црква је највећа и најважнија брана Црне Горе“. Протођакон др Дамјан Божић разговарао је на тему српске дијаспоре са др Срђом Трифковићем, политикологом, историчарем и публицистом. Ново Православље доноси овај разговор под насловом „Српска дијаспора: проблем дефиниције, стварне бројности и неефикасности деловања“. Наставља се и фељтон Из Старе Србије др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, а о библиотеци манастира Јазак пише библиотекар саветник Весна Петровић. У новом броју новина Српске Патријаршије уредништво читаоцима представља текст проф. др Ксеније Кончаревић о руским монахињама у српским манастирима између два светска рата, као и духовне поуке из пера архимандрита Емилијана Вафидиса у тексту под насловом „Захвалност долази ономе ко је радостан“. Осврт на актуелна дешавања у Црној Гори и неке проблеме који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић доноси у тексту под насловом „Државно или црквено?“. У рубрици „Ходим и сведочим“ протојереј-ставрофор Василије Томић за Православље пише о еутаназији – немилосрдном убијању из „милосрђа“. У рубрици „Свет књиге“ професор Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Дарко Танасковић пише о књигама ђакона др Александра Прашчевића, а катихета Бранислав Илић о капиталном делу епископа др Јована (Пурића) Венац Господњих и Богородичиних празника као путоказу за правилно разумевање тајне празникâ. Извор: Српска Православна Црква-
- патријаршије
- српске
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије (бр. 1253, 1. јун 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Нови број „Православља“, новина Српске Патријаршије, доноси: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са недавно завршеног редовног заседања одржаног у манастиру Жича и Београду од 9. до 18. маја 2019. године, репортажу са свечаног отварања културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ у Брчком, као и разговор протојерејем-ставрофором др Велибором Џомићем на тему Предлога закона о слободи вероисповести или уверења који је усвојила Влада Црне Горе 16. маја ове године. Препоручени текст из новог броја у ПДФ формату: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Предлог закона - враћање у претправно и претполитичко друштво О дугогодишњем процесу повратка реликвија и културних вредности Српске Православне Цркве у Хрватску говори министром културе у Влади Србије г. Владан Вукосављевић, док јеромонах Варнава Кнежевић пише о великом догађају у Епархији будимској – посети Патријарха српског г. Иринеја и отварању новог Музеја епархије у Сентандреји. Поред нове рубрике Из Старе Србије, Православље - у духу припрема за обележавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве - подсећа на поруку владике Саве (Вуковића) поводом 750 годишњице аутокефалности Српске Цркве. Уз осврт на књигу ђакона др Александра Прашчевића – Дијалог између православних хришћана и муслимана – Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958–1990), нови број Православља доноси и текстове о црквеним и културним дешавањима, годишњицама и занимљивим темама у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље -
50 година „Православља“ – новина Српске Патријаршије
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале некатегорисане вести
Уредници Православља, током његове полувековне историје, били су епископи др Сава (Вуковић), Лаврентије, Иринеј (садашњи првојерарх Српске Цркве), протојереј Милисав Протић, протођакон др Чедомир Драшковић, професор Богословског факултета, затим протођакон Радомир Ракић, професор Душан Кашић, прота Мића Јанковић, Слободан Милеуснић, прота Драган Терзић, Епископ Атанасије (Ракита, тада протосинђел), прота проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј-ставрофор Миодраг М. Поповић… Како у временима када су се вести о црквеном животу тешко шириле и налазиле пут до јавности, тако и у новије време, Православље је обављало службу информативних црквених новина, преносећи информације о актуелним црквеним дешавањима, пратећи културне догађаје, издавачку делатност, промовишући верске вредности… Због критичких осврта на актуелне друштвене догађаје, Православље је два пута забрањивано – једном због непотписаног текста Св. Владике Николаја (текста познатог под насловом „Чији си ти, мали народе“), а други пут због текста проте Душана Иванчевића. Упркос томе, Православље је, на себи својствен начин, успевало да прати све актуелне догађаје који су били повезани са Српском Православном Црквом и верским животом. Поред црквених вести – наравно и вести из целог хришћанског света – Православље је током свог постојања велику пажњу и велики простор посветило ауторским текстовима, приказима, освртима и расправама из богословских и других области људског духа – из пера наших највећих богословских прегалаца и научних радника. Још увек није израђена комплетна библиографија Православља, која би бројала на хиљаде научних и популарно-научних радова, богословских и историјских прилога, чланака из области културе, поезије, музике, архитектуре, етике, лингвистике… У Православљу су, током његове историје, обрађиване многе библијске теме, многа питања из црквене и националне историје, многи проблеми нашег културног наслеђа. Новина се током пола века излажења залагала за хришћанске и општељудске вредности – дајући своју подршку дијалогу, подсећајући читаоце на њихову друштвену одговорност, на љубав према ближњима и на служење као метод сведочења… Православље је имало велики значај и за наше људе у иностранству, проносећи актуелне вести и верску поруку не само у домовини, успевајући да се пробије и у друге државе – упркос бројним тешкоћама које су отежавале дистрибуцију овог листа, који је већи део свог века провео у некаквом полулегалном стању, бивајући ограничен углавном на приступ храмовима и домовима верних. Православље је 2003. године са новинске прешло на квалитетнију хартију: тада је промењен формат часописа, и од тада се лист штампа у пуном колору. Јубилеји синодских издања: 50 година излажења Православља, Теолошких погледа и Светосавског звонца. Ка 60. годишњици излажења Православног мисионара, и 120. годишњици покретања Гласника СПЦ Православље су једине званичне новине Српске Православне Цркве, чији је издавач Свети Архијерејски Синод. Током 50 година излажења (први број часописа изашао је, са благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, 1967), новине Српске Патријаршије су постале део српске црквене културне и националне баштине, и као такве представљају незаменљив начин комуницирања Цркве са верницима и широм друштвеном јавношћу. Излазе два пута месечно у тиражу од 9.000 примерака по броју и дистрибуирају се у земљи и иностранству. Православни мисионар, мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, има значајну едукативну улогу: на једноставан, разумљив и аналитичан начин кроз многе богословске, друштвене, етичке, историјске, уметничке, културолошке и социолошке теме, обраћајући се првенствено младима, афирмише српску православну културу, историју и наслеђе. Први број Православног мисионара штампан је 1958, и од тада излази редовно, шест пута годишње у тиражу од 4.500 примерака по броју и дистрибуира се у земљи и иностранству. Часопис Теолошки погледи, са поднасловом „Версконаучни часопис“, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве покренуо је 1968. г. Као један од најстаријих и најутицајнијих теолошких часописа на овим просторима, представља културну и научну вредност за себе. Након више деценија редовног излажења, упркос настојањима уређивачког одбора, часопис из техничких разлога није излазио од 2003. до 2008. године, када је, одлуком САСинода СПЦ, на дужност гл. и одговорног уредника постављен презвитер др Александар Ђаковац и када је покренута нова серија часописа који од тада излази три пута годишње, објављујући оригиналне теолошке, као и научне радове из других области који су повезани са теологијом. Током свог педесетогодишњег постојања Теолошки погледи су донели српским читаоцима обиље ауторских чланака из пера најеминентнијих домаћих теолога, философа, историчара и научних радника, вредне преводе светоотачких текстова, преводе расправа најугледнијих светских богослова, не само православних већ и оних из римокатоличког и протестантског окружења. Православни дечији часопис Светосавско звонце свој пут ка деци почело је давне 1967/68, као подлистак новина Српске Патријаршије Православље, да би 1972. Звонце постало самостално и добило назив Православни дечји часопис. Одлуком САСинода и мишљењем Министарства просвјете и културе РС и Министарства просвете и спорта Републике Србије, Звонце је препоручено као помоћно средство у настави веронауке. Светосавско звонце у последњих неколико година по сваком броју бележи тираж од 30.000 примерака. Поред основаца у Србији, са Звонцетом се друже и њихови вршњаци из Републике Српске као и сва српска деца у расејању која похађају веронауку при нашим православним црквама. Светосавско звонце има и своје двојезично српско-енглеско издање за децу која живе на енглеском говорном подручју. Излази десет пута годишње. Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији је штампан као орган Архијерејског Сабора од 1900. до 1914. г. Решење о његовом покретању Сабор је донео још 1898, са задатком „да се богословска наука у Краљевини Србији разрађује од стручних лица и да се свештенству српском да могућност да и питања из дневне, свештеничке праксе буду објашњена како треба и да се народу српском пружи духовна храна, која би га о вери, хришћанском моралу, друштвеним врлинама и грађанским дужностима обавештавала“. Угашен је када је почео Први светски рат. Поново је почео да се штампа 1920, да би 1939. добио садашње име – Гласник службени лист Српске Православне Цркве и од тада до данас излази у тиражу од 1.500 примерака једном месечно. Гласник је црквени часопис који је најдуже излазио, па и током окупације у Другом светском рату, само тада у мањем броју примерака. Поред службеног дела објављује чланке, расправе, посланице, беседе и разно. Снежана Крупниковић Извор: СПЦ/Православље- 4 коментара
-
- година
- „православља“
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
50 година „Православља“ – новина Српске Патријаршије
тема је објавио/ла JESSY у Духовни живот наше Свете Цркве
Први број часописа Православље изашао је, са благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, 15. априла 1967. године. Православље – верске новине Архиепископије београдско-карловачке, какав је био првобитни назив овог часописа, угледало је светлост дана као двонедељник штампан на новинском папиру. Већ од 8. броја, односно од 3. августа 1967. године, назив часописа је промењен у садашњи: Православље – новине Српске Патријаршије. Уредници Православља, током његове полувековне историје, били су епископи др Сава (Вуковић), Лаврентије, Иринеј (садашњи првојерарх Српске Цркве), протојереј Милисав Протић, протођакон др Чедомир Драшковић, професор Богословског факултета, затим протођакон Радомир Ракић, професор Душан Кашић, прота Мића Јанковић, Слободан Милеуснић, прота Драган Терзић, Епископ Атанасије (Ракита, тада протосинђел), прота проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј-ставрофор Миодраг М. Поповић… Како у временима када су се вести о црквеном животу тешко шириле и налазиле пут до јавности, тако и у новије време, Православље је обављало службу информативних црквених новина, преносећи информације о актуелним црквеним дешавањима, пратећи културне догађаје, издавачку делатност, промовишући верске вредности… Због критичких осврта на актуелне друштвене догађаје, Православље је два пута забрањивано – једном због непотписаног текста Св. Владике Николаја (текста познатог под насловом „Чији си ти, мали народе“), а други пут због текста проте Душана Иванчевића. Упркос томе, Православље је, на себи својствен начин, успевало да прати све актуелне догађаје који су били повезани са Српском Православном Црквом и верским животом. Поред црквених вести – наравно и вести из целог хришћанског света – Православље је током свог постојања велику пажњу и велики простор посветило ауторским текстовима, приказима, освртима и расправама из богословских и других области људског духа – из пера наших највећих богословских прегалаца и научних радника. Још увек није израђена комплетна библиографија Православља, која би бројала на хиљаде научних и популарно-научних радова, богословских и историјских прилога, чланака из области културе, поезије, музике, архитектуре, етике, лингвистике… У Православљу су, током његове историје, обрађиване многе библијске теме, многа питања из црквене и националне историје, многи проблеми нашег културног наслеђа. Новина се током пола века излажења залагала за хришћанске и општељудске вредности – дајући своју подршку дијалогу, подсећајући читаоце на њихову друштвену одговорност, на љубав према ближњима и на служење као метод сведочења… Православље је имало велики значај и за наше људе у иностранству, проносећи актуелне вести и верску поруку не само у домовини, успевајући да се пробије и у друге државе – упркос бројним тешкоћама које су отежавале дистрибуцију овог листа, који је већи део свог века провео у некаквом полулегалном стању, бивајући ограничен углавном на приступ храмовима и домовима верних. Православље је 2003. године са новинске прешло на квалитетнију хартију: тада је промењен формат часописа, и од тада се лист штампа у пуном колору. Јубилеји синодских издања: 50 година излажења Православља, Теолошких погледа и Светосавског звонца. Ка 60. годишњици излажења Православног мисионара, и 120. годишњици покретања Гласника СПЦ Православље су једине званичне новине Српске Православне Цркве, чији је издавач Свети Архијерејски Синод. Током 50 година излажења (први број часописа изашао је, са благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, 1967), новине Српске Патријаршије су постале део српске црквене културне и националне баштине, и као такве представљају незаменљив начин комуницирања Цркве са верницима и широм друштвеном јавношћу. Излазе два пута месечно у тиражу од 9.000 примерака по броју и дистрибуирају се у земљи и иностранству. Православни мисионар, мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, има значајну едукативну улогу: на једноставан, разумљив и аналитичан начин кроз многе богословске, друштвене, етичке, историјске, уметничке, културолошке и социолошке теме, обраћајући се првенствено младима, афирмише српску православну културу, историју и наслеђе. Први број Православног мисионара штампан је 1958, и од тада излази редовно, шест пута годишње у тиражу од 4.500 примерака по броју и дистрибуира се у земљи и иностранству. Часопис Теолошки погледи, са поднасловом „Версконаучни часопис“, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве покренуо је 1968. г. Као један од најстаријих и најутицајнијих теолошких часописа на овим просторима, представља културну и научну вредност за себе. Након више деценија редовног излажења, упркос настојањима уређивачког одбора, часопис из техничких разлога није излазио од 2003. до 2008. године, када је, одлуком САСинода СПЦ, на дужност гл. и одговорног уредника постављен презвитер др Александар Ђаковац и када је покренута нова серија часописа који од тада излази три пута годишње, објављујући оригиналне теолошке, као и научне радове из других области који су повезани са теологијом. Током свог педесетогодишњег постојања Теолошки погледи су донели српским читаоцима обиље ауторских чланака из пера најеминентнијих домаћих теолога, философа, историчара и научних радника, вредне преводе светоотачких текстова, преводе расправа најугледнијих светских богослова, не само православних већ и оних из римокатоличког и протестантског окружења. Православни дечији часопис Светосавско звонце свој пут ка деци почело је давне 1967/68, као подлистак новина Српске Патријаршије Православље, да би 1972. Звонце постало самостално и добило назив Православни дечји часопис. Одлуком САСинода и мишљењем Министарства просвјете и културе РС и Министарства просвете и спорта Републике Србије, Звонце је препоручено као помоћно средство у настави веронауке. Светосавско звонце у последњих неколико година по сваком броју бележи тираж од 30.000 примерака. Поред основаца у Србији, са Звонцетом се друже и њихови вршњаци из Републике Српске као и сва српска деца у расејању која похађају веронауку при нашим православним црквама. Светосавско звонце има и своје двојезично српско-енглеско издање за децу која живе на енглеском говорном подручју. Излази десет пута годишње. Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији је штампан као орган Архијерејског Сабора од 1900. до 1914. г. Решење о његовом покретању Сабор је донео још 1898, са задатком „да се богословска наука у Краљевини Србији разрађује од стручних лица и да се свештенству српском да могућност да и питања из дневне, свештеничке праксе буду објашњена како треба и да се народу српском пружи духовна храна, која би га о вери, хришћанском моралу, друштвеним врлинама и грађанским дужностима обавештавала“. Угашен је када је почео Први светски рат. Поново је почео да се штампа 1920, да би 1939. добио садашње име – Гласник службени лист Српске Православне Цркве и од тада до данас излази у тиражу од 1.500 примерака једном месечно. Гласник је црквени часопис који је најдуже излазио, па и током окупације у Другом светском рату, само тада у мањем броју примерака. Поред службеног дела објављује чланке, расправе, посланице, беседе и разно. Снежана Крупниковић Извор: СПЦ/Православље View full Странице- 4 нових одговора
-
- година
- „православља“
-
(и још 3 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.