Претражи Живе Речи Утехе

Митрополија црногорско-приморска, која континуирано на овим просторима постоји осам вјекова, доживљава прогон, слично хришћанској Цркви у првим вјековима њеног постојања. Статус који Митрополија тренутно „ужива“ у Црној Гори могао би се окарактерисати ријечима „ван закона“,, оцијенио је у разговору за ,Дан“ митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је истакао да га посебно чуди негативан став премијера Душка Марковића према Митрополији и СПЦ. – Не разумијем откуд такав Марковићев негативан став према Митрополији, а који нијесам уочио приликом нашег првог незваничног сусрета. Не знам зашто он сада форсира нешто што је с оне стране логике, и државне и сваке друге. Откуд то њему? Он се досад није бавио тим питањима, али сада се изразио у духу антиправославне политике. Мислим да га је забољела изјава нашег патријарха Иринеја. која је без сумње била и јака. Но, ако завиримо мало дубље у оно што се сада дешава са Православном црквом у Црној Гори видјећемо да је она прогоњена, иако не у мјери у којој је то рађено у НДХ. Треба знати да је и Анте Павелић стварао хрватску православну цркву, али је био трезвенији него ови данас овдје код нас. Јер, Павелић је није стварао од ничега, као што овдје стварају такозвану ЦПЦ, од рашчињеног свештеника Васељенске патријаршије. Разлика је у томе што је Павелић био религиозан за разлику од ових овдје који стварају ЦПЦ. Они су чак и гори од Павелића, а религијски су тотално неписмени, без иједног часа вјеронауке, без знања ичега о цркви. За њих је Црква партија, без обзира како се звала. Та партијска свијест је завладала у Црној Гори насиљем, и са собом носи страх. И плод тога је њихово поимање њихове цркве. Партијским образом формирани људи, они који су обољели од опаке болести брозоморе, не могу да схвате да је Црква Божија, да не припада никоме до самоме Богу. И то је основно. Надам се да ће власт схватити да ово што сада раде борећи се против Цркве, која је створила ову Црну Гору, јесте ударање у темеље црногорске државности, изјавио је митрополит Амфилохије. Коментаришући недавну полемику око мишљења Венецијанске комисије на Нацрт закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, митрополит подсјећа да је Влада и повукла тај нацрт управо због отпора Венецијанске комисије и ОЕБС-а. – Но, да ли су они тај документ директно доставили Влади, не знам, али, неспорно је да је Влада знала за њега. Уосталом, како бисмо ми у Митрополији знали за њега да није био јавно публикован на њиховом сајту. Ипак, сада је много важнији однос државе према Митрополији црногорско-приморској, а који је потпуно несхватљив, не само за нас овдје, већ и за Европу. Они желе да ураде нешто што није урадио ни Јосип Броз, желе да одузму православној Митрополији имовину, храмове, и то оне настале до 1918. године. Притом, заборављају да, рецимо до 1918. године, Бока которска и стотине римокатоличких и православних храмова уопште нијесу били у Црној Гори. Па шта ће урадити са тим храмовима? Након ослобођења Косова и Метохије, Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија припадали су Црној Гори. А, садашња власт предала је то групи злочинаца Шиптара због својих интереса. Поред тога, ова власт се декларише као секуларна, што ће рећи одвојена од Цркве. А, имовина Цркве је само њена имовина, док је државна имовина само државна. Треба знати да је за вријеме Краљевине Црне Горе православље било државна вјера, и с те стране је однос државе према Митрополији и према Цркви био другачији. Но, и тада се раздвајала црквена од државне имовине. Данас, секуларна држава и једна власт која нема везе с Црквом нити са Краљевином Црном Гором позива се управо на њу. А, по тадашњем Уставу краљ је био господар Црне Горе и на том престолу могао је сјеђети само православни хришћанин. Ми ништа од тога данас немамо, већ имамо људе који сами за себе кажу да су атеисти. Зато је прича потпуно несхватљива за нормалног човјека, јер желе да се понашају као краљ Никола, а далеко су од једног крштеног и миропомазаног краља, каже митрополит Амфилохије. Он је упозорио да је сада Православна црква, Митрополија која овдје постоји 800 година без прекида, коју нико за тих осам вјекова правно није доводио у питање, дошла малтене ван закона. -Чак и оно што причају да је погрешно урадио краљ Александар, није тачно. Не, напротив, он је по закону тадашње државе, одпуке Синода и ондашњег митрополита Митрофана-бана и Митрополије карловачке, која је након укидања Пећке патријаршије, такође живјела самостално, као и свих осталих епископија некадашње Пећке патријаршије, а које су тада биле обједињене у једној држави, на основу тих одлука је као владар потврдио одлуке Цркве о обнови Пећке патријаршије. Митрополија није престала тада да постоји, напротив. И сви њени храмови и сва имовина и даље су остали њени, као и данас, оцијенио је митрополит. Нагласио је и да се једино Митрополија данас гони и прогони, и тражи се да се региструје, као да тек настаје. -Иако немају ни закон који тражи регистрацију, траже да се региструјемо, и то се дешава након осамостаљења Црне Горе. Ми смо се чак 2012. године пријавили, Иван Брајовић је тада био министар унутрашњих послова. Али, он је хтио да се ми пријавимо као да постојимо од недавно или од 1920. године, а то је апсолутна лаж и погпуна бесмислица. Зато они и форсирају ту секту, која нема везе никакве нити с Православном црквом нашег времена нити с Митрополијом црногорско-приморском из времена краља Николе. У нормалним државама гдје се поштују закони, такви се стављају под суд због злоупотребе имена. Та невладина организација коју они сада форсирају као неку своју цркву, та безбожна партија, они који не вјерују у Бога, желе ту да пронађу своју цркву. Чак и они који се изјашњавају као Црногорци припадају нормалној цркви, па зато и постоји Митрополија црногорска која није ни име своје промијенила, већ је само придодато оно приморска, а које је носила раније, и које је поново примила Уставом од 1931. године када је Епископија бококоторска присаједињена Митрополији црногорској наглашава, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Одговарајући на питања око забрана богослужења на темељима старих хришћанских цркава у Улцињу, митрополит упозорава да је то продужетак онога што се догађало током Другог свјетског рата и онога што се догодило током стварања такозваног независног Косова. -Повампирује се идеја стварања велике Апбаније, која је на Косову постала сада већ опипљива реалност. То потврђују и ове границе до Косовске Митровице, јер тај сјеверни дио припојен је Косову тек негђе 1959. године за вријеме Стамболића, атогђе Александар Вучић сада жели поставити границе дотад није припадало Косову. То су границе велике Албаније која је покривала Рожаје, Плав, Гусиње, Улцињ, до Добрих Вода… Па и на Скупштини је вођен рат око рушења Цркве Свете Тројице на Румији, а који воде исти ти који сматрају да то припада Албанији. Не знам колико пута смо на тој цркви налазили натпис УЧК. И, чуцно је да садашња црногорска власт не види и не сматра да се тиме повампирује фашистичко поимање граница на овим просторима. А, то је очевидно, закључује митрополит Амфилохије. Ж. Јањушевић Група људи прогони православну цркву Коментаришући недавну забрану богослужења свештенику Митрополије црногорско-приморске у Улцињу, у Старом граду, на темељима древне хришћанске цркве, митрополит Амфилохије каже да тај, као и љетошњи догађај, када ни њему није дозвољено да служи на Свачу, није размимоилажење са свим становницима Улциња, већ са једном групом људи који прогоне вјековну Православну цркву. -Додуше, они су осјетили да то могу да раде с обзиром на то да се то ради на једном ширем, државном плану. Тако је било и у Свачу, гдје се човјек представио као муслиман, али на првом мјесту Албанац, па је слично било и у Улцињу, гдје су реаговали у складу са својим схватањима државе и државних права, каже митрополит Амфилохије. Подсјећа да је свештеник Божовић већ 20 година служио на том мјесту у Старом граду, а да се овако нешто догодило први пут. -Па и ја сам на том мјесту двапут служио до сада, као и на Свачу, и нико досад није постављао питање, каже митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Оспоравање правног статуса Православне цркве кроз наводне „аргументе да“ није регистрована по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977. године и упућивање цркве која вјековима постоји у Црној Гори на некакву „регистрацију, која није прописана законом, не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против цркве, оцијенио је јуче у изјави за „Дан митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је коментаришући нови Закон о странцима, који је јуче усвојен, а према којем ће свештеници из Србије и Босне и Херцеговине морати да полажу црногорски језик и прилажу потврду о регистрацији вјерске организације за коју раде, да би добили привремени боравак, подсјетио предсједника Скупштине Ивана Брајовића да му је док је био министар унутрашњих послова послао допис у којем га је упознао да хришћанска црква постоји на овим просторима од четвртог вијека. Митрополит је тада у допису Брајовићу навео да је том приликом потврдио и пријавио континуирано постојање Православне цркве у данашњој Црној Гори од четвртог вијека по Христу, “ прво под именом Епископије Диоклијске, Рисанске, Скадарске и Расцијске, у времену јединстава Цркве Истока и Запада . Митрополит тражи да се престане са прогоном из Црне Горе православних свештеника, монаха и вјерских службеника који су страни држављани. – Скрећемо вам пажњу на несумњиве податке да се од цркве тражи да поступа и чини радње које нијесу ниједним позитивним црногорским законом прописане указује владика Амфилохије, који је у ранијем писму Брајовићу прецизирао шта се све дешавало са црквом на територији данашње Црне Горе кроз вјекове, те како је мијењала називе. Митрополит подсјећа Брајовића да му је још 2012. године објаснио да Православна црква у данашњој Црној Гори постоји од 4. вијека по Христу. – Древно хришћанске Епископије которска и барска добиле су од 11. вијека свој континуитет у Надбискупији барској и Бискупији которској Римокатоличке цркве, а остале древне епископије од 1220. постоје без прекида у данашњем облику као Зетска епископија, од 1346. на Сабору у вријеме цара Душана и патријарха српског Јоаникија, уздигнута на степен митрополије, Будимљанска, Хумска и Рашка, у саставу Архиепископије Жичке, односно Пећке патријаршије. Поред историјских условљених промјена (Зетска = Црногорска и Скендеријска, Црне Горе и Брда, данас Црногорско-приморска митрополија; Хумска = данас Захумско-херцеговачка, на челу које је био и Св. Василије Острошки; Будимљанска = Захумско-рашка из времена краља Николе, данас Будимљанско-никшићка, Рашка = Рашко-призренска, дијелом Милешевска, Добробосанска, данас у Црној Гори дјелови Милешевске) све те епископије су од оснивања биле органски дјелови Пећке патријаршије, све до њеног укидања 1766. године Од тада до 1920. дјелови некадашње Пећке патријаршије су јурисдикцијски припадали Цариградској патријаршији, а други дјелови под именом Црногорске митрополије у Књажевини/Краљевини Црној Гори, Карловачке митрополије, Митрополије Краљевине Србије до 1879. године, Буковско-далматинске митрополије – управљали су се самостално у сталном ишчекивању обнове јединства Пећке патријаршије објашњава митрополит. Он подсјећа да је одлуку о васпостављању јединства Пећке патријаршије прво донио Синод Црногорске митрополије 16. децембра 1918. године, а потом је саглашношћу свих осталих митрополија јединство остварено 1920. године, а потврђено 1922. године. Томосом Васељенске патријаршије, уз укључење у Београдску патријаршију и других епархија Васељенске патријаршије, и сагласношћу свих аутокефалних православних цркава у свијету. Новим Уставом обједињене Пећке/Београдске патријаршије, односно Српске прасвославне цркве од 1931. Митрополија црногорско-приморска је проширена некадашњом Захумскорашком/Никшићком епархијом, дјеловима Пећке митрополије и Бококоторском епархијом и добила назив Црногорско-приморска, а 2000. године је обновљена и издвојена Будимљанско-никшићка епархија подсјетио је митрополит Амфилохије. Он истиче да су васпостављањем јединства Пећке патријаршије, у оквирима данашње СПЦ, вјековима постојеће православне епархије на просторима данашње Црне Горе сачувале и чувају свој непрекинути континуитет, идентитет, имовину и пуно самоуправљање, сагласно вјековном канонском праву и поретку православних цркава. – Тај континуитет, законскоправни субјективитет и имовинска права су им признавале и потврђивале све власти и државе кроз вјекове, без обзира на њихове промјене и промјене државних граница. Ништа више, али ни мање, не очекује и не тражи Православна црква од власти садашње независне Црне Горе и њених органа поручује митрополит. М.С. Усвојен спорни пропис Скупштина је јуче усвојила Закон о странцима, гласовима владајуће коалиције окупљене око Демократске партије социјалиста (ДПС). У тренутку гласања у скупштини је био 41 посланик владајуће коалиције и сви су га подржали. Одсутан је био посланик Генци Ниманбегу. Траже иста права Митрополит истиче да обавеза регистрације не постоји по закону те нико, па ни црква, није дужна да поступа и чини радње које законом нијесу прописане. Истиче да бројна важећа рјешења, одлуке и правоснажне судске пресуде утврђују и потврђују да Митрополија и све епархије СПЦ у Црној Гори имају неспоран правни статус. Још једном и изнова позивамо МУП Црне Горе да прекине са прогоном и изгоном више свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство. Упорно се пренебрегава чињеница да је ријеч о људима који никада нијесу имали проблем са законом и који су лојални грађани Црне Горе. И овај проблем је вјештачки изазван јер су свим свештеницима и монасима без црногорског држављанства годинама уназад редовно одобравани привремени боравци управо по прописима који су и данас на снази. Од надлежних државних органа Црне Горе очекујемо да се што прије приступи припреми и доношењу новог закона о слободи вјероисповијести и црквама и вјерским заједницама, закона о реституцији одузете имовине Цркава и вјерских заједница и припреми уговора са Српском православном црквом у истом обиму права као што је већ учињено у случају Римокатоличке цркве, Исламске и Јеврејске заједнице, каже митрополит. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице