Претражи Живе Речи Утехе

Када је 6. маја 1839. године, владика Петар Други Петровић Његош с Аустријом склопио уговор о продаји манастира Стањевићи с целим поседом за 17 хиљада фиорина (форинти), веровало се да ће тај потез смирити аустријске апетите и претензије. За исти износ, две године раније, продат је и манастир Маине (Подмаине, Подострог). На такав потез Његош је био приморан, јер је Аустрија намеравала да обе резиденције црногорских владика присвоји или силом, или за новац. Сличну судбину доживео је и манастир Подластва. Географски положај ових манастира, наиме, био је стратешки у односу на тадашње границе и море, па је разумљива намера Аустрије да их се дочепа. Сав новац добијен од продаје манастира искоришћен је за куповину „праха и олова“, односно, оружја и муниције. Због чега су ова три манастира, сви у реону општине Будва, значајни за Црну Гору? Стањевићи Стањевићи су поред села Побори, на 600 метара надморске висине. Као ктитор манастира помиње се деспот Стефан Лазаревић. Господар Грбља, Ђурађ Ђурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао је на месту данашњег манастира дворац, а на брду Ђурђевцу војно утврђење, тврђаву Ђурђевац, са храмом посвећеном Светом Георгију. Штури историјски подаци казују да је, према уговору потписаном с Млечанима 1426, тврђава срушена 1435. јер је саграђена на терену Млечана. После турских упада у Цетиње 1714. године, и похаре Нуман паше, владика Данило прешао је у Стањевиће. Од тад је седиште митрополије. Ту је, по повратку из Русије, владика саградио храм, који је посветио Светој Тројици, а некадашњи дворац Црнојевића је обновио и претворио у манастирски конак 1724. године. По повратку владике на Цетиње, у манастиру је остала мања група монаха, а потом је владика Сава доградио комплекс. 1780. године у манастиру је отворена свештеничка школа, коју је похађао и Свети Петар Цетињски. Овде је Његош писао „Лучу микрокозму“, долазио је Вук Караџић, а за свештеника рукоположен Доситеј Обрадовић. Први писани закон за Црну гору и Брда написан је и озваничен управо овде, 1798. године. Руинирање манастира почело је с уступањем Аустрији, која је од њега направила утврђење, а обнова је почела 1994. Најпре је пробијен колски пут, онда обновљен храм, па редом. Иза манастира налази се дубока пећина, која је служила као црква, и у којој је такође писан део историје овог краја и Црне Горе. Подмаине Подмаине (Подострог) је манастир на узвишењу изнад Будванског поља, око два километра северно од Старог града. Има две цркве: једна, посвећена Успењу пресвете Богородице, датира из осамнаестог века, и задужбина је владике Саве Петровића, а друга, мања, посвећена Ваведењу пресвете Богородице је саграђена још у петнаестом веку, као задужбина Црнојевића. Не зна се тачно када је првобитни манастир саграђен ни ко је ктитор, али претпоставља се да је то било у доба владавине Немањића. Изнад улазних врата стоји натпис који говори о томе како је манастир подигнут на рушевинама неког старог храма 1630. године у време владике Рувима. У 18. и 19. веку, манастир је уживао велики углед, посећивали су га сви виђенији Црногорци, Петар II Петровић Његош је овде написао део „Горског Вијенца“ и „Слободијаду“, долазио је Доситеј Обрадовић и многи други. Подмаине су биле и верски и културни центар Црне Горе. Овде се налазио и гроб владике Данила, док његове остатке кнез Данило није пренео на Цетиње. Неколико година пошто је манастир продат Аустријанцима, откупио га је поп Филип Тањевић (Тановић). Иако га је, формално, поп „поклонио“ племену Маине, манастир је практично све до 1953. био приватно власништво ове породице, док није национализован. Често је страдао: у Бокељском устанку, Првом светском рату, земљотресу 1979… Онда је 1995. припао поново Цркви, и тада је почела обнова. Подластва Манастир Подластва (у месту Ластва Грбаљска) се први пут помиње 1417. године, и један је од најстаријих манастира у Црној Гори. И једини је сачуван од некадашњих шест грбаљских манастира. Налази се иза превоја Топлиш, куда води стари пут ка Котору. Верује се да га је подигао цар Душан 1350. године. Друга легенда говори да је овде и раније постојала црквица, а основано се претпоставља да је на том месту постојала и ранохришћанска базилика из V или VI века. Прича се да је одатле Сава Немањић, преко плаже Јаз где га је чекала галија, кренуо на једно од својих путовања на Свету Гору. Уз цркву посвећену Успењу Богородице су конаци у којима је некада била и школа. У њему је 1427. године усвојен „Грбаљски статут„, својеврсни законик житеља овог краја. Ту је Петар I Петровић преговарао са Французима. Попут других сакралних објеката, и овај манастир је често рушен: прво познато рушење је из XV века, кад су Млечани запалили овај и манастир Св. Михаила на Превлаци. Запаљен је у сукобу са Французима, онда су га двапут похарали Аустријанци, страдао је у Првом светском рату… Више пута је и обнављан. Манастир је тешко оштећен у земљотресу 1979. године, обновљен 1985, а на основу археолошких истраживања која су том приликом спроведена, с великом дозом сигурности утврђено је постојање ранихришћанске базилике на том месту, као и храма који је постојао пре XIV века. Сада је то женски манастир. http://www.vucinic.me/manastiri-od-kojih-je-kupljena-dzebana/