Претражи Живе Речи Утехе

Обично се чулна љубав одваја од „љубави у пуном смислу те речи“. Ова подела је неопходна јер у руском језику нема речи за означавање различитих „љубави“. У грчком језику такав проблем се не јавља: постоји φιλια (пхилиа) - љубав-пријатељство, ερως (ерос) - љубав-привлачност, αγαπη (агапе) - духовна љубав и στοργη (сторге) - друштвена, породична љубав. А на руском можете рећи: „Волим пиво“, „Волим те“ и „Бог воли човека“ - и то никога неће увредити. Имамо једну реч за све. Наравно, чулну љубав разликујемо не само из лингвистичких разлога. „Ерос“ се може разликовати од љубави по томе што је оптерећен страшћу и афектом. У чулној љубави може бити толико телесног искуства, емоционалних стања и заједничких искустава да лична, натчулна комуникација и бивање бледе у позадини, а могу бити и потпуно невидљиви. За особу захваћену страшћу се каже да је „изгубила главу“; заједно са главом може да изгуби личну и делатну љубав, односно да изгуби широк спектар искустава, енергије и избора. Најсензуалније време љубави назива се „медени месец“. Поента није само у „слаткоћи“, већ и у томе да је ово време сензуалне гозбе и празника. Али, колико младенаца мисли да је један од задатака овог периода продуховљење љубави! А то је могуће само ако однос према чулној љубави није обезвређен: само се према чулној љубави не треба односити као према прихватљивом злу, пожуди тела, и сваки духовни задатак одмах нестаје. У савременој култури, нажалост, укорењен је управо девалуирајући однос према чулној љубави као биолошком или хормонском процесу, инстинкту, као задовољству и забави (Овде намерно избегавамо термине „секс“, „копулација“ и др. медицинске и биолошке описе физичке стране љубави, сводећи интимни однос супружника на чин физиологије – „сексуални однос“. Желимо да истакнемо да је сексуална интимност, „испуњење љубави“ (по речима Берта Хелингера) једна од најважнијих, иако, наравно, није једина компонента љубавне комуникације и укључује не само и не толико физичко јединство мужа и жене, већ и емоционалну, као и духовну везу „И њих двоје ће постати једно тело.” – Белешка аутора). Али, потребно је рећи о изопачењима љубави где љубави више нема, већ само насиља, манипулације, психичке перверзије (перверзија је болно одступање од норме у сфери сексуалног живота. Ово је изобличење и одступање које захтева лечење; спада у област медицине.-Белешка аутора) . Поред вулгарности и цинизма, постоји још једна крајност – лицемерје, које често, нажалост, постоји међу православним хришћанима. У овим случајевима, који су сада веома распрострањени, чулна љубав се претворила у своју супротност – у гађење према човеку. Имајући у виду такве појаве, нећемо моћи да помислимо ни на шта духовно. А говоримо о зрелој љубави, у којој је чулна љубав управо љубав, а не њена супротност. Одуховљење своје љубави, како у осећањима тако и у односима, је задатак одрасле личности. Шта је „продуховљење љубави“? Ово је смисао, правац и радост привлачности, жеље, односа, осећања и мисли – пред Богом и са Богом. Осећајући неодољиву снагу привлачности према другој особи, спреман сам да волим пред лицем Бога, своју породицу и пријатеље, стојећи пред свима као појединац, не скривајући своја лица и односе, преузимајући пуну одговорност за своје односе и њихове плодове. Духовност љубави је њено уздизање до највишег достојанства, до љубави према Богу. Задатак је трансформисати "ерос" и повезати га са "агапе", "пхилиа" и "сторге". То постаје истинска људска љубав, у којој се човек не побеђује, већ се преображава, уздижући се ка подобију Божијем. Протојереј Андреј Лоргус https://www.pravmir.ru

После прочитаног Светог Јеванђеља, у коме се говори о винограду и посленицима, сабраном народу обратио се Владика Методије, „Царство небеско које се овдје помоње је заправо Господ Бог наш, Он се уподобио људској природи и оваплотио се да би спасио род људски. Господ је најмио посланике у виноград свој, да проучавају и проповиједају писмо и Ријеч Божију, али се односи и на сваку душу људску која је призвана да обрађује виноград душе своје.“ Владика Методије је тумачио и часове које Господ помиње у овој причи, „Неке је најмио у првичас, а неке у трећи. То значи да су неки од дјечијих дана, то је први час, неки у младости, то је трећи час, неки у зрелости а неки и у једанаести час, у старости својој су се покајали и повјеровали у Јеванђеље“, истакао је владика Методије. По причешћу вјерних, освештан је и пререзан славски колач у част Светог благовјерног Кнеза Стефана Штиљановића – Паштровића и његове супруге Јелене. После литургије у порти цркве уследила је кратка духовна академија, на којој је празничну бесједу одржао ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије. У току академије Цетињски богослови отпојали су неколико црквено-народних и приморских пјесама. Сабране на празничном ручку поздравио је старешина цркве Светог Томе у Бечићима, протојереј-ставрофор Остоја Остојић. Он се захвалио Владици Методију, који је служио литургију по благослову Митрополита Амфилохија, свештенству и монаштву и вјерном народу, који се сабрао да прослави овај свети дан у Бечићима и Паштровићима, мјесту рођења Светог благовјерног Кнеза Стефана Штиљановића Паштровића. На указаној части и гостопримству заблагодарио је на крају ручка Владика Методије, благословивши проту Остоју Остојића, и све његове парохијане. Извор: Радио Светигора