Претражи Живе Речи Утехе

Одговори митрополита Тихона на питања студената прве године Псковопечерске богословије Дана 2. октобра 2023. године студенти прве године Псковопечерске богословије су се срели са митрополитом псковским и порховским Тихоном. Владика је госте примио у кући намесника уз чај и у срдачној атмосфери. Студенти су постављали мноштво питања о свештенству, монаштву, браку, пастирској служби, школовању и студентском животу, а владика је исцрпно и стрпљиво одговорио на сва питања. Лична питања упућена митрополиту Тихону Шта би сам себи пожелео — Владико, шта бисте посаветовали двадесетогодишњем себи? — Да научим да систематски усвајам информације. Да уроним у учење – системски, а не лакомислено или безбрижно. Друга ствар – пожелео бих себи да се бавим фискултуром и да се навикнем да ми то постане свакодневна потреба. То је потребно за радну способност у будућности. Треће – да почнем да учим да се молим уз помоћ свештеника и читање светих отаца. Четврто – да почнем да тражим своје молитвено правило, између осталог (што је веома важно!) са Исусовом молитвом која ће временом постати стално стање моје душе. Сећате се: „Ја спавам, а срце моје бди“ (Песм. 5: 2)? И „непрестано се молите“ (Сол. 5: 17) како бисте напипали први степен непрестане молитве. Још бих и самом себи и вама посаветовао да научимо да живимо по распореду. Тајм-менаџмент — Како планирате време? Како уз толико обавеза стижете још и књиге да пишете? Кад ми буде баш тешко и кад имам превише послова оптеретим себе са још неколико — Уопште не планирам време. Нажалост, имам особину, коју сам стекао за дуго година, да одлажем ствари за сутрадан. Нашој свести је уопште својствена мобилизација. Долази време, човек све оставља и прихвата се посла. Али имам једну тајну: кад ми буде баш тешко и кад имам превише послова оптеретим себе са још неколико. И онда се све одвија на чудесан начин. Најтежа ствар у архијерејској служби — Владико, шта Вам је било најтеже у архијерејској служби? — Да судим свештеницима. Ја сам руководилац епархијског Црквеног суда. С времена на време морам да одлучујем о канонској судбини човека. То ми је најтеже. Црквени живот Финансијска помоћ младим клирицима — Да ли држава или РПЦ пружају финансијску помоћ свештницима? — Наравно, држава даје помоћ. То су и хипотеке, и уопште све оно што се даје младој породици даје се и младим свештеницима. Што се тиче Цркве – то је приоритет епархије. Кад наш млади свештеник доспева у парохију ми му доплаћујемо. За свако дете месечно дајемо по пет хиљада рубаља. А понекад свештеници имају по деветоро деце! О ожењним клирицима — У чему треба да се састоје сличности и разлике ожењених свештеника и јеромонаха у унутрашњем стању и у спољашњем облику вршења свештеничких дужности? Најбудаластији православни студенти почињу да организују домострој у младој породици — Унутрашње стање ожењеног свештеника се у идеалном случају одликује (осим главног – служења Богу) и бригом за породицу. Треба да се бринете о деци, о жени, за очување породице, да будете бескрајно пажљиви према супрузи, и да сачувај Боже, не организујете никакве домостроје. Рећи ћу вам у поверењу да најбудаластији православни студенти почињу да организују домострој у младој породици: „Ти мораш да се потчињаваш,“ „Преко мене ти се открива Божија воља!“ Нипошто се не сме тако поступати! Напротив – треба брижљиво, с љубављу и снисходљиво, наравно, без попуштања хировима, формирати од своје другарице праву жену: која ће се бринути о вама и о деци, доброг друга, узгред речено и добру куварицу. „Одушевљена осећања ће“ брзо проћи, а човек увек жели да једе. „И рече Господ Бог: није добро да је човек сам; да му направимо помоћницу“ (1 Мојс. 2: 18) – каже се у Светом Писму. Жена треба да буде помоћник, такав друг да човек може с њом и да поразговара и да поседи, а да му не буде досадно. Ако немате о чему да разговарате док излазите, замислите: пред вама је читавих седамдесет година. О чему ћете разговарати? Веома је добро кад постоји љубав. Безусловно, треба да постоје врло добри односи. Обавезно, обавезно и несумњиво – верност! Треба да волите жену у сваком стању. Ако се ујутру будите, а она је поред вас, рашчупана и хрче, свеједно треба да је волите. Иако, наравно, говорим са стране, али сам као духовник исповедао много породичних људи. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Монашки живот је за слабе хришћане, а породични живот је за јаке хришћане.“ Управо тако. Хришћански породични живот је диван! Са жениним родитељима одмах треба да будете спремни на поштовање и стрпљење… Скоро свуда се проблеми појављују због ташти које хушкају жену против мужа. Припремите се на то својом снисходљивошћу и дуго-дуго-дуготрпљењем. А кад се све среди – благодарите Богу. Свештеник-монах наравно има веише могућности да посвећује време угађању Богу, Цркви и пастви. То је тако. Међутим, има изванредних ожењених свештеника! И ви будите такви. О призвању за монаштво — Како човек да схвати да има призвање за монашто или за брак и да се одлучи на тај корак? Монах је позван да воли Бога на следећи начин: да буде јуродив Христа ради од љубави — За то треба свим срцем да се заљуби у Бога. Кад сам овде био искушеник чинило ми се да сам написао песму упућену Богу: „Душа је моја светла, душа је моја испуњена Тобом, Тобом, само Тобом…“ Кад човек схвати да му у животу не треба нико и ништа осим Господа Бога, већ је на путу ка монаштву. Да даје себе у потпуности ради праве љубави прма Њему! Монах је позван да воли Бога на следећи начин: да буде јудродив Христа ради од љубави. Монашки живот је најпогоднији за то. Све радиш ради Бога – не ради вољене девојке, жене или деце. Овде у манастиру су само стакви – „откачни“. Кад се с времена на време заљубљујете у својим годинама, и сами осећате да сте мало „одлепили“ у том тренутку. А овде – заувек! — Како човек да препозна призив за монашку службу? — Кад пожели да буде само у манастиру, да се потпуно препусти служењу Богу, како год Господ да одлучи. Он одлучује о мом животу – да ли ћу бити у овом манастиру који волим или ћу добити премештај. Кренуо сам путем служења Богу! Главна је моја љубав и жеља да будем с Њим, а животне околности ме се већ мало тичу. Молба за постриг — На којој години човек може да поднесе молбу за монашки постриг? Да ли то може да учини и ако није искушеник? — Наравно. У Сретењској богословској школи су студенти подносили молбе на трећој-четвртој години. Наставили су да се школују, али су живели при манастиру. Веома је важно да се човек спријатељи у манастиру, да има своје монашко друштво – да увек постоји средина истомишљеника у којој ће остати до смрти. Има појединих људи који се ни са ким не друже: они имају послушање, келију и храм. Али то су ретки људи. Обично су свима нама потребни истомишљеници, саговорници, пријатељи. „А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13: 16) – каже апостол Павле. Дружење је врло важно. И ви се окупљајте, дискутујте на разне теме – богословске и световне од животне важности. Људски ум и дар, способност расуђивања имају дијалошки карактер. И за ожењеног свештеника и за монаха је главно извршавање јеванђељских заповести Архијерејство или отшелништво — Како човек може да утиче на свој положај? Или ако ти је Бог судио да постанеш архијереј, сигурно ћеш постати то, а не затворник, колико год то да желиш? — „Даће ти Господ по срцу твом“ (Пс. 19: 5). Ако желиш да будеш затворник – буди. Али сам онда кад за то добијеш законити благослов! Искључиво тако! Треба да проведеш неко време као искушеник, да видиш да ли јеси за манастир или не; да живиш у послушању колико имаш благослов. Душа се формира… А после, како Господ благослови. И за ожењеног свештеника и за монаха је главно извршавање јеванђељских заповести. Све је у томе. Развој личности Учење, читање и молитва — У којој сразмери у богословији треба да буду време за учење, читање светих отаца и молитву? — Све је индивидуално. На првој години нема времена за све. Верујте ми да ће у испитном року бити прилично снисходљиви према вама. Немојте паничити. Све ћете стићи. Трудите се да учите и биће времена за све. Прави мушкарац — Какав треба да буде прави мушкарац? Мушкарац треба да буде веран свом погледу на свет — Човек од речи: ако си обећао – уради. Мушкарац треба да буде веран свом погледу на свет. Унутрашњи принципи су веома важни. Запишите који су ваши главни принципи: да не издајете, да не поступате против савести, да не лажете, да будете добар друг, човек, будући супруг, да преузимате одговорност. Човек треба да буде добар и снисходљив. Јак кад треба пресећи зло. Никад немојте себе ставити на прво место. Трудите се да потврдите свој поглед на свет, своју идеју. О судбини — Колико и како човек утиче на своју судбину? — Човек ни на који начин не утиче на своју судбину осим што прави проблеме. Леонид Дербењов има изванредне стихове: „А свет је уређен тако да је у њему све могуће, али се после ништа не може поправити…“ Пре него што сами ступите у акцију треба да се сетите речи преподобног Амвросија Оптинског: „Да човек не би погрешио не треба да жури.“ Не треба да жури, да јури; треба да пусти вољу Божију да делује и да је спозна. Треба да сачекате да видите шта ће вам Господ одредити. Кад се појави проблем – почињеш да се молиш: „Реци ми, Господе, којим путем да кренем, јер се у Тебе узда душа моја“ (Пс. 142: 8). Да ли је Господ узео вашу душу? Онда кажите: узео си! Молите Га – Он је жив и свемоћан! Сами ћете видети како ће се све десити у потребно време. Кад то осетите по други, трећи и четврти пут ојачаће вера у вама! Појавиће се мир и искуствена спознаја да вас Господ неће преварити. Живите по Његовом благослову. Духовни живот Ако нема времена за читање светих отаца — Шта да радимо ако немамо времена за читање светоотачке литературе? — Свеједно треба да читате, макар мало и да бележите најважније. То ће у вама формирати човека за будућу службу. Треба да одговарамо људима речима и мислима из Светог Писма или дела светих отаца или из једног и другог. Не треба да буду одлучујући наш лични став или мисли. Наравно, изузетно је важно да осетите колико ће за конкретног човека и управо у његовом случају бити разумљива и умесна Реч Божија. Зато читајте свете оце и хватајте белешке. Одвојите барем четрдесет минута дневно да се насамо помолите и да читате светоотачку литературу. Разлика између расуђивања и осуђивања — Где се завршава расуђивање и где почиње осуђивање? — Осуђивање почиње кад у души осетите узношење над човеком или злурадост. О духовно кризи и чувању вере — Како да не упаднемо у духовну кризу? Како да је поднесемо? Како да подстичемо веру? Није могуће на упасти у духовну кризу. То је нормални ток ствари — Као прво, није могуће не упасти у духовну кризу. То је нормални ток ствари. Неће се десити да човек све време гори од вере. Појављиваће се сумња коју ће изазвати неке животне околности или закључци на основу размишљања до којих ћете доћи. Не заборавите главно: сачувајте веру! Не треба тупо да верујете, већ да покушавате да све колизије које у вама почињу да јачају, да се разгоревају, да вас кидају, решавате кроз сопствено искуство, кроз искуство других и кроз искуство светих отаца сами одговорите на ова питања. Дешавају се страшне ствари: и умиру деца и друго… Али није нам обећано да ће све бити предивно и праведно у току целог нашег живота. Правда и милосђе у принципу славе победу само у Царству Небеском – земаљски свет није за то, већ да се ка томе иде. Временом ћете то осетити. Немојте се плашити да јасно и разумно одговарате таквим помислима измоливши од Господа помоћ за то. Читајте, саветујте се, тражите на „Гуглу“ и опет ће све стати на своје место. Смирење које Господ толико очекује од нас („срце скрушено и смирено Бог неће понизити“ (Пс. 50: 19)) – је стање кад пребивамо у миру с Богом, са самима собом и са ближњима. Да ли је човеку тешко да буде у миру са самим собом? Понекад је тешко… Да ли је човеку тешко да буде у миру с ближњима? Ни то није лако… Да ли је тешко бити у миру с Богом кад се у свету дешавају толике неправде? А још страшније – наши страхови да нас Бог неће чути, да нас неће водити путем којим желимо. Зато имамо речи: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.“ Без потпуног препуштања у руке Божије верник нећ имати никаквог успеха. Вера ће пуцати по шавовима – болно и право по теби. А Бог чека управо потпуно поверење! Управо кад успемо да увидимо лепоту и надубљи смисао таквог односа између себе и Бога – осетићемо стање смирења које Бог очекује од нас. Трудите се да се прво помирите с ближњима; затим у спокојном и мирном стању – са својом савешћу. Ако треба да се извинимо – отиђимо да се извинимо. Наравно, то је тешко за нашу гордост, али треба то да учинимо. Кад треба нешто да урадимо, а мрзи нас – приморавамо се и радимо. Тако почиње да се ствара смирење – не стање утучености или да свима угађамо, већ стање мира – прво са ближњима, затим са собом, а затим ће нам Господа дати мир и с Њим. За то се треба много потрудити… А „вежбе“ да се до тога дође састоје се у приморавању себе. То је веома и врло важно. Као савладати лењост — Како савладати лењост у учењу и у духовном животу? — Лењост и прокрастинација (одлагање за касније онога што сад треба да урадимо) је врло лоша навика коју су неки од нас стекли. Преподобни Исак Сиријски је говорио: „Лоше навике су горе од демона.“ Не треба нам демон који ће нас парализовати у делу Божијем. Већ смо га сами одгајили у себи: лењост и прокрастинацију. Особеност вашег узраста је у томе да сад стичете или добре навике или деструктивне навике Сећам се свог студентског живота. То је изгледало чак и храбро: све остављамо до испитног рока и онда се уочи испитног рока трудимо да све стигнемо! Навикли смо на лењост и на то да све одлажемо до последњег тренутка. Човек ће имати мноштво проблема. Особеност вашег узраста се састоји у томе да сада стичете или добре навике или деструктивне навике. Исправно је да човек систематски учи помало. Ако сада правдате храбру лењост у себи то значи да саме себе поткрадате већ сад, и што је много страшније, у будућности. Немојте градити себе двадесетједногодишњег, већ тридесетогодишњег, тридесетпетогодишњег, четрдесетогодишњег. Два месеца приморавања и ствара се навика. Али ово дресирање самог себе је у датом случају драгоцено. То неће доћи од Бога. Има ствари које долазе од Бога, а има ствари за које Бог зна да сами морамо да их учинимо. Напишите себи: које добре навике треба да створим у себи и којих лоших навика (од демона које сам стварам у својој души за безбројне проблеме убудуће) треба да се одвикнм. О напредовању у духовном делању — Да ли човек може да провери да је бар мало напредовао у духовном делању? — Можда, ако си престао да осуђујеш ближње… А ако се то наставља, треба се добро потрудити. Ако ниси напредовао у духовном делању то не значи да се духовни живот у теби на одвија. Он се наставља. Он стално треба да живи у теби и да функционише. Да вас научим смирењу? Запамтите. Узмите вечерас Јеванђеље по Матеју, Проповед на гори и пажљиво је прочитајте – 5, 6. и 7. главу. А сутра, чим дан почне, размислите шта сте од прочитаног успели да урадите, а шта нисте: да не осудите, да се не разгневите, да не погледате са жељом, да се не бринете за сутрашњи дан и тако даље. Увече дођите и поштено напишите у дневнику: „Све сам испунио.“ И тако десет дана. А онда ћу доћи, окупићемо се… Не шалим се. Само што све треба да напишете максимално искрено. Шта рећи човеку за утеху — Шта је најбоље што се човеку може рећи за утеху? Најуниверзалније је – имај поверења у Бога, моли се, ради шта треба, па ће Господ уредити — За мене је утеха кад дајеш човеку снагу за живот. Притом ова снага не треба да буде лажна. Француски песник Беранже је написао: „Господо, ако свет не уме да пронађе пут ка истини – нека је част безумнику који учини да човека обузме златни сан!“ – односно неки привид. Не треба! Божија утеха је апсолутно реална. Бог нам заиста даје снагу. Зато је најуниверзалније (знам да је управо тако!) – имај поверења у Бога, моли се, ради шта треба, па ће Господ уредити. Цео живот је потврда за то. Треба да постоји веза с Богом. Господ за тебе треба да буде највољеније, најпожељније и најближе биће – ближи од саме душе. Треба да учимо да општимо с Њим; не само да научимо да Га тако доживљавамо, већ и да живимо у складу с Њим. То је најважније. „Онај ко се узда у Господа, као гора Сион, неће се померити: остаје заувек“ (Пс. 124: 1). Апсолутна истина се састојио у томе да „ће нас Христос, истинити Бог наш, по молитвама Своје Пречисте Мајке, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих, помиловати и спасити“. *** Хвала вам на врло занимљивим и искреним питањима. Сада пре свега учите да се молите и да ходите пред Богом. То ће бити залог оног главног у вашем животу: благослова Господњег. Нека он буде с вама, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин! Са руског Марина Тодић 15/10/2023 pravoslavie.ru

Молитвени спомен Обновљења храма Светог Великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц, свечано је прослављен у петак, 16. новембра 2018. године, у манастиру Ораховица у селу Мажићи код Прибоја. Звучни запис беседе О храмовној слави манастира сабрао се верни народ Мажића и Прибоја око свог духовног пастира, Преосвећеног Епископа милешевског Атанасија који је предстојао Божанском Литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, протојереја Спасоје Вујанића и протођакона Николе Перковића. Након заамвоне молитве Владика Атанасије је пререзао је славски колач и поучио сабрану паству рекавши да је Свети Георгије од свих врлина које је поседовао највише био снабдевен храброшћу за којом је било највише потребе на нашем простору и то се види из тога што се наш народ највише опредељивао да узима за свог вожда, за своју крсну славу управо Светог Георгија. – Храброст директно изниче из јаке вере. Људи који имају јаку веру у Бога, који знају да је живот осигуран у Богу, који знају да ће истина победити, да је правда јача од неправде, јер Бог заступа истину и правду они то виде и тога се држе, и онда њих не можете застрашити да се он тога одрекне. Данашњи дан нас позива да широко размишљамо о овим стварима. Видите кроз какве је испите прошао Свети Георгије и други мученици, многи из рода нашега, да упоредимо њих са онима који су се зарад земаљских добара и сласти живота одрицали вере, части, поштења, свога имена, беседио је Владика у Светогеоргијевској обитељи. Славски ручак за све учествујуће прослављаче Светог Георгија у овој светињи припремила је породица Цвијовић из Мажића. Извор: Епархија милешевска