Претражи Живе Речи Утехе

На данашњи дан, 4. јануара 1494. године из штампарије на Ободу, коју је основао Ђурађ Црнојевић, изашли су први примјерци Октоиха првогласника, прве ћириличне књиге код Јужних Словена. Из те су штампарије изашле још четири књиге: Октоих петогласник, Псалтир, Требник (молитвеник) и Четворојеванђеље. Главни штампар, у тој првој државној штампарији на свијету, био је јеромонах Макарије, кога сматрају родоначелником јужнословенског штампарства. Претпоставља се да је штампарску вјештину учио у Венецији. Његови ђаци били су Божидар Вуковић Подгоричанин и његов син Вићенцо Вуковић, који су наставили штампарску дјелатност у Венецији. Макарије је на крају поговора Октоиха записао да је књига завршена 4. јануара 1494. године. Иницијатор штампања Октоиха, што се види из колофона, је Ђурађ Црнојевић, који се на челу Црне Горе налазио од смрти свога оца, 1490. године до 1496. године. У предговору и колофону Октоиха првогласника Ђурађ говори устима свога штампара и рукодјелника Макарија, да га и на штампање те књиге нагони љубав према Цркви и туга због велике пустоши коју су Турци нанијели, поред осталог, управо манастирским, црквеним библиотекама. „Видјевши… цркве без светих књига што су их агаренска чеда усљед гријехова наших разграбила и поцијепала, узревновнах уз помоћ Светог Духа и саставих форме на којима за годину дана осморица људи израдише Октоих прва четири гласа, на славослов Богу укрепитељу нашем“… Црна Гора је остала без књига и Ђурађ Црнојевић користи проналазак штампе да тај недостатак у последњем часу државне самосталности бар донекле отклони. Ђурађ Црнојевић је био образован човјек и љубитељ књиге, свјестан да књига има вјечни смисао и значај. Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и наследник славних претходника. Највероватније је Цетињски манастир тек средином 1492. године постао стјециште штампарских мајстора. Појава штампарије у последњој слободној држави на Балкану која је одољела турској најезди, штампање православних богослужбених књига и њихова дистрибуција у околне крајеве, указује на жељу да се допринесе очувању националне и вјерске свијести поробљених народа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У амфитеатру Филозофског факултета на Палама 8. новембра 2019. године представљене су књиге Горажданске штампарије: Служабник, Молитвеник и Псалтир. О књигама су говорили: проф. др Дарко Ђого, проф. др Биљана Самарџић и доц. др Радославка Сударушић. Организатори промоције су Филозофски факултет Пале и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Извор: Инфо-служба СПЦ

Ове 2019. године навршава се 500 година од доношења из Венеције прве штампарије у Доњу Сопотницу надомак Горажда. Било је то дело Божидара Љубавића Горажданина и његових синова. Српска горажданска штампарија је радила у склопу цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници до 1523. године када је због страха да би је Турци могли пронаћи и уништити пренешена у Трговиште у данашњој Румунији где је наставила са радом. Поводом 500-годишњег јубилеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом својом одлуком бр.83/19 од 23. јануара 2019. године формирао је Организациони одбор за припрему обележавања јубилеја. У суботу, 16. фебруара 2019. године са почетком у 11 часова, одржана је прва седница именованог Одбора у згради Митрополије у Сарајеву. На крају седнице усвојени су следећи предлози и то да се: 9. новембра 2019. године организује једнодневни научни скуп посвећен Српској горажданској штампарији, 13. јула 2019. године у Доњој Сопотници код цркве Светог Георгија организује и одржи духовна академија, у недељу, 14. јула 2019. године, јубилеј литургијски прослави служењем свете архијерејске Литургије, по могућности сними документарни фил о Српској горажданској штампарији, по могућности организује ликовна колонија , доштампају зборници радова са репринт издањима горажданских штампаних књига од 2009. године, штампа проспект о 500-годишњици Српске горажданске штампарије, изда поштанска маркица (већ учињено 28. јануара 2019), наставе археолошки радови на локалитету старог манастирског конака у Доњој Сопотници, наставе радови на изградњи адекватног објекта за потребу предвиђене изложбе и за свакодневен потребе посетилаца Доњој Сопотници, организује изложба артифаката о Српској горажданској штампарији, изда зборник научних радова који ће бити приложени на научном скупу, изда зборник предавања која ће током 2019. године бити одржана на тему Српска горажданска штампарија, медијско престављање Српске горажданске штампарије и српског књижевног штампарства, са организаторима Сајма књига 2019. године у Бања луци и Београду приреди промоција 500-годишњег јубилеја Српске горажданске штампарије, припреми и отвори web страница: 500 година Српске горажданске штампарије, изда монографија о Горажданској штампарији... Договорено је и да се Одбору кооптирају и нови чланови, као и да се чим прије Одбор поново састане ради ажурирања донешених одлука. Извор: Српска Православна Црква