Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 26. јуна 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Андреа Ориција, шефа Мисије ОЕБС-а. Његова Екселенција Орицио захвалио је Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о актуелним активностима Мисије ОЕБС-а у Србији, а које подразумевају подршку међуверском дијалогу и сарадњи. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је Његовој Екселенцији Орицију на посети и његовим напорима на укрепљењу пријатељских односа. Пријему су присуствовали саветник за политичка питања г. Томацо Дијеголи, шеф Кабинета Шефа Мисије ОЕБС-а г. Ђовани Габаси и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Доносимо коментар др Владимира Коларића са сајта Искра на историјски сусрет Владимира Путина са поглаваром руских старообредника митрополита Корнилија, уз нашу напомену да Руска православна црква води активан дијалог са старообредницима, а има и парохије које служе по старом стилу. Поред тога, ваља нагласити да је сусрет Владимира Путина са Блаженопочившим митрополитом Лавром, битно допринео литургијском и административном уједињењу Московске Патријаршије са Руском Заграничном Црквом (која такође има и старообредничке парохије), уједињењу чија се десетогодишњица обележава на Вазнесење ове године. Сусрет између председника Руске Федерације Владимира Путина и митрополита Руске православне старообредне цркве Корнилија свакако је историјски. То је први званични сусрет поглавара руске државе аса поглаваром руске старообредне цркве у историји, још од раскола који се пре триста педесет година одиграо у време цара Алексеја Михајловича. Староовредници су оставили значајан траг у руској култури, најпре очувањем „старих“ икона, чије је откривање почетком двадесетог века дало подстицај руској религијској философији и теологији. Такође, очување писмености у сеоским срединама допринело је модернизовању руске културе и културној интеграцији руског друштва. Први руски научник и творац савремене руске поезије, Михаил Ломоносов се, на пример, у свом малом рибарском селу на далеком северу писмености научио од старообредника. Треба поменути и протопопа Авакума, чији је утицај на руску књижевност несумњив. Овај сусрет значајан је за „обе стране“: руска држава прихвата и уважава своје грађане мањинског верског опредељења, који су кроз историју по правилу препознавани као субверзивни и „антидржавни“ елемент; старообредници, с друге стране, прихватају постојање руске државе и пристанком на дијалог дају известан легитимитет световним структурама власти. Ово је свакако корак у смеру даље интеграције руског друштва и ка остварењу пројекта формирања руске цивилизиције, Русије као цивилизације, коју ће сви њени грађани, без обзира на верски и етнички идентитет, и не одричући га се, моћи да прихвате као своју домовину. Владимир Коларић http://iskra.co/svet/moskva-istorijski-susret-ruske-drzavne-vlasti-i-staroobrednika/