Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 3. фебруара 2023. године Саборни храм Светог Васкрсења Христовог и Академију Светог Саве у Чикагу. Његову Светост Патријарха, у чијој свештеној пратњи су били Преосвећени Епископ канадски г. Митрофан, протојереј-ставрофор Велибор Џомић и протођакон Драган Радић, у порти велелепног храма дочекали су Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, са свештенством Саборног храма и многобројним парохијанима. Најмлађи чланови парохије, обучени у српску народну ношњу, дочекали су свог Патријарха хлебом и сољу, по традиционалном обичају из Старог краја. Уследио је свечани чин доксологије који су служили свештеници и ђакони Саборног храма. Патријарх српски г. Порфирије је затим посетио Академију Светог Саве, парохијску школу у којој се настава одвија према двојезичном плану рада. Том приликом, ученици и наставници су пожелели Патријарху српском добродошлицу и изразили захвалност на архипастирском благослову. У жељи да Патријарху покажу стечена знања и вештине, а посебно љубав према Мајци Цркви и далекој Отаџбини, ученици Академије Светог Саве су извели богат културно-уметнички програм не скривајући радост због сусрета са својим Патријархом. Његова Светост Патријарх је домаћинима заблагодарио на срдачном дочеку и посебно изразио радост због приказаног знања и умећа ученика школе, а нарочито њиховог познавања српског језика и културе. Такође, патријарх Порфирије је захвалио владици Лонгину и чикашком свештенству на труду и бризи за поверену им паству. Његова Светост Патријарх се затим упутио, заједно са својом свештеном пратњом којој се придружио и Преосвећени Епископ далматински г. Никодим, у Шеревил, где ће бити одржана донаторска вечера за манастир Крку, древну српску светињу у Далмацији. Извор: Информативна служба Српске Прaвославне Цркве

Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина и умировљеног Епископа славонског г. Саве. Прва недеља Великог и Часног поста - Недеља Православља молитвено и свечано је прослављена у Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. Свету Литургију служили су парохијски свештеници протојереји Дарко Спасојевић и Добривоје Милуновић и јереј Николај Костур. На Литургији је певао хор Бранко Радичевић којим диригује Јелена Стојаковић. После заамвоне молитве свештенство, чтечеви и велики број деце са иконама у рукама, учествовали су у литији саучествујући у победи праве вере над јересима, расколима и свим искушењима са којима се Православна Црква сретала од почетка до краја света. Истога дана увече, у Саборном храму служено је свеправославно вечерње које се у Недељу Православља сваке године служи у Чикагу и на тај начин видљиво показује и сведочи саборни карактер свете Православне Цркве. Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству надлежног архијереја, Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, и умировљеног Епископа славонског г. Саве. У богослужењу је учествовало преко педесет свештеника и ђакона и неколико стотина верника из свих православних јурисдикција који живе у државама Илиноис, Индијана и Висконсин. Одговарао је хор Бранко Радичевић којим је дириговао др Петар Јермихов, а за певницом су певали студенти Богословског факултета Свети Сава из Либертивила. Надахнуту проповед одржао је архимандрит Серафим, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице на Трећем језеру (Нова Грачаница). Осврнувши се на суштину празника Победе Православља и истине над иконоборством и свим другим јересима, отац Серафим је подсетио и на годишњицу страдања православних светиња и живих икона Божјих на Косову и Метохији. -Једини начин да се сачувамо и избегнемо чељусти греха јесте да трезвеноумно чувамо и увек обнављамо лик Божји у себи, остајући верни православној вери и њеном етосу. У томе нам помажу покајање, пост, молитва, милостиња и, пре свега, благодат Божја, беседио је игуман Серафима о изазовима са којима се православни хришћани сусрећу у савременом друштву. По завршетку вечерњег богослужења, архиепископ Петар је захвалио надлежном епископу Лонгину на гостопримству и братољубљу. Он је позвао сабране да наставе да се моле за све православне који страдају, посебно за свештенство, монаштво и вернике Православне Цркве у Украјини и њеног предстојатеља митрополита Онуфрија. Протојереј Дарко Спасојевић, старешина храма, заблагодарио је архијерејима и гостима и верном народу и позвао их на послужење које су припремиле вредне чланице Кола српских сестара у Црквеном дому. Извор: serbiancathedral.org

У недељу 37. по Духовима, 10. фебруара 2019. године, Преосвећени Владика новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин служио је свету Литургију у руском храму Богородичног Покрова у Чикагу. Тог дан прослављен је празник Светих новомученика и исповедника руских, који су пострадали од безбожне власти у првој половини XX века. Тај празник је и имендан руског чикашког владике Петра који је био домаћин молитвеног сабрања. Црква је била препуна верног народа од којих је већина приступила светој тајни исповести и причешћа. Архијерејима су саслуживали више свештеника, ђакона, ипођакона и чтечева. -Страдања мученика и исповедника у Русији у првој половини 20. века може се упоредити са страдањем мученика у првим вековима хришћанства. Али то што је у Римској империји трајало три и по века у Русији се сместило у неколико десетљећа. Негде сам прочитао да постоји 2000 имена канонизованих, а колико је новомученика и исповедника, – то сам Бог зна! И шта све нису претрпели да би веру сачували и предали следећим генерацијама! Колико је људи изабрало да буде са Христом по цену живота! И те жртве нису биле узалудне, Црква је стекла непроцениво духовно искуство и молитвенике пред Богом. Због тога је корисно више сазнати како су живели, шта су све морали да издрже, какву су изузетну чврстину показали, ко им је дао снагу да веру одрже, и задиве чак и своје мучитеље. Тачно је да су ужасни услови у којима су верни тог времена живели, подгревали дух исповедништва, те су се људи другачије односили према Цркви, према животу а и једни према другима, подсетио је владика Лонгин и наставио: -У наше време Цркве су отворене а људима је опет тешко доћи на службу, нико нас јавно не гони, имамо Свето Писмо и дела светих Отаца, а ипак смо млаки у вери, топло-хладно је стање нашег духа; сада нема потребе да побећујемо спољашњег непријатеља већ сами себе. Бриге овога света одузимају нам сву енергију. Не славимо успомену на васељенске светитеље, а сад још и новомученици? Као да нам је тешко једном годишње да их достојно прославимо. Данас, нажалост, људи при малој неудобности почињу да ропћу, да се љуте, осуђују, завиде и кваре односе... Зар такав човек може разумети новомученике? Каквог су они били духа? Новомученици су својим убицама праштали и благосиљали их, а ми се срдимо и на најближе беснимо када нас критикују. Мученици су све могли да издрже јер су имали смирења. -За спасење је потребан подвиг, кажу Оци, и без обзира каква су времена увек је време за подвиг. Друштво у коме живимо и сада, можда у већини, као и богоборачких година XX века, одбацује хришћанске вредности. Можете чути, и не само, од младих: Па сви или већина живи тако! Морамо бити савремени, све је то у реду, то је живот. Но, за нас вернике, право питање је: Имамо ли снаге да будемо са Христом, или ”са свима”, ”са већином”? Православље је здравље, хришћанство је живот! И како тај живот одједном може постати несавремен. Па, вера је још више потребна обзиром на смртоносно деловање греха. Она је одговор на свуда пропагирану атмосферу хедонизма и самости, који разврат поставља као норму понашања и која се агресивно намеће са екрана телевизора, на интернету и компјутерским играма. Зато су новомученици прави хероји на које може да се угледа младост. Борити се против тих лажних вредности, псевдовредности, јесте врста исповедништва! Стајање у вери (”стојте у вери,” каже апостол Павле) за нас је као и за новомученике, главни задатак. Сведочим ли ја својим животом Христа? Сваки мој поступак може неком помоћи да се замисли о спасењу своје душе и о Богу, рекао је владика Лонгин и подсетио: -Често се чује да неко каже: Незаслужно страдам! Наравно, незаслужено, јер колико имамо грехова требало би још више да страдамо, али по милости и љубави Божјој, Он нам незаслужено шаље мало жалости и тешкоћа. Ваљало би да се научимо да за своје грехе пропатимо, а страдање за Христа, то је већ мера светих, новомученика. Само ако имамо у души љубави можемо све издржати. Она је основа вечног живота и треба се трудити свим силама да сачувамо љубав. Терете један другог носите и тако испуните закон Христов (Гал. 6:2) - само то треба: истрпити слабости, немоћи ближњега, и задобићемо љубав. Као што је рекао један старац: -Запамти, долазе времена када нас само љубав може спасити. Учи се да у себи гајиш љубав, само је она – живот. А све остало грех - горе од смрти. Ми пропадамо без љубави, пропадамо... Извор: Српска Православна Црква