Претражи Живе Речи Утехе

По предању ову икону насликао је Свети Апостол и Јеванђелист Лука, у Солунској соби, у Јерусалиму. У Константинопољ ју је донела Царица Јелена, када је пошла 326 г. у Јерусалим да се поклони светим местима, где је том приликом нашла, Животворни Крст Господњи и клинове којима је Христос био разапет. Из Константинопоља у Русију, икону је донео руски кнез Лав, оснивач града Лавова – Лемберга, и са великом чашћу ју је поставио – у Бењзском замку, под надлежност православног духовништва, где се икона прославила многобројним чудима. Касније, када је Пољска покорила југозападну Русију, чудотворна икона припала је тадашњем управитељу Пољског царства – Владиславу, кнезу Опољском. Ту је икона добила назив Ченстоховска, по селу Ченстохово, земље Пољске. Пошто су Татари продрли у област Русије и опсели замак Бељз, кнез Владислав је наложио да се света икона изнесе из цркве, на градске зидине. Татари су гађали замак и једна стрела погодила је икону. Тада је као из живе ране, потекла крв која је видљива и данас. У тај час на Татаре је наишла магла од које су они умирали у великом броју. То их је приморало да прекину опсаду замка и да се врате у своје земље. После тога кнез Владислав је у сну чуо глас који му је наложио да однесе икону на Јасну горуЧенстоховску, која је то име добила, по чудима Богомајке. Кнез је тамо подигао манастир и у њега пренео икону, предавши је на чување монасима. Кроз неколико година ова обитељ била је изложена нападу разбојника, који су, одузевши им све драгоцености, хтели да украду и чудотворну икону, Ченстоховску. Већ су је били узели из цркве и поставили у за њу припремљена кола, али невидљива сила задржавала је коње, тако да нису могли ни да се помере са места. То је разбеснело разбојнике и један од њих зграбио је икону Богомајке и у бесу је бацио на земљу, док је други, ударио мачем Њен лик. Разбојници су истог трена осетили на себи казну Божију: први је искидан на делове, а другом се истог трена осушила рука; неколико њих страдали су на том месту, од непознате смрти, а остали су ослепели. Године 1813, када је руска војска заузела Ченстоховску тврђаву, настојатељ и братија манастира предали су генералу Сакену ову чудотворну икону. Цар Александар I украсио ју је богатом ризом са драгим камењем и поставио је у Санкт-петербушки Казански саборни храм, у параклису посвећеном Рожеству Пресвете Богородице. Пред овом иконом Мајке Божије горело је неугасивно кандило и грађани Петербурга поштовали су ово свето место. Непозната је судбина иконе после затварања Казанског саборног храма 1932. године. Но, знамо да је дан њеног празновања 6. март по новом, односно 21. фебруар, по старом календару. https://mitropolija.com/2023/03/06/cudotvorne-ikone-majke-bozije-censtohovska/