Претражи Живе Речи Утехе

Поводом најновијег текста објављеног у дневном листу Danas и пласирања од стране „Покрета обнове краљевине Србије“ потпуно нетачне идеје о наводном постојању нацрта тзв. „темeљног уговора“ између Српске Православне Цркве и Приштине, Епархија рашко-призренска са највећом одговорношћу истиче следеће: Тврдње о постојању или припреми било каквог уговора између Српске Православне Цркве и косовских институција представљају апсолутну неистину и злонамерну конструкцију без икаквог основа у стварности. Никакав текст, нацрт или предлог који се бави питањем статуса Српске Православне Цркве као „уговорне стране“ у односу са владом Косова нити је постојао, нити постоји у процесу разматрања у било којем телу Српске Православне Цркве, било Сабору, било Светом Синоду, нити је икада достављен Његовој Светости Патријарху или Епархији рашко-призренској. Садржај у медијима пласираног документа тобожњег „темељног уговора“ јасно указује на то да је реч о правно неписменој и политички мотивисаној фабрикацији, која није могла настати унутар било којег званичног органа Српске Православне Цркве. Посебно, инсинуација да би Српска Православна Црква прихватила да таквим уговором отвори пут за формирање „Косовске православне цркве“, која би у перспективи преотела српске светиње, представља крајње безочну клевету на рачун наше Цркве и њеног историјског сведочења и страдања на простору Косова и Метохије и болан ударац нашем свештенству, монаштву и верном народу у овом тешком времену. Подсећамо да су у званичном саопштењу Епархије рашко-призренске из октобра 2024. године ове и сличне лажне информације, које је крајње недобронамерно изнео Момир Стојановић из „Српског националног већа КиМ“, демантоване као груб насртај на сва настојања наше Цркве да очува своје вековно постојање на Косову и Метохији. Најновија објава ПОКС-а и писање Danasa нажалост не заостају по одсуству и најосновнијег поштовања према истини и борби наше Цркве за свој опстанак. Због тога најоштрије одбацујемо све наводе појединих медија о наводном учешћу јерараха Српске Православне Цркве у било каквим преговорима или разговорима на ову тему. Такви текстови не само што обмањују јавност, већ служе дестабилизацији унутарцрквене дисциплине и уносе немир међу вернике. Српска Православна Црква и њена подручна Епархија рашко-призренска увек су се залагали за опстанак нашег народа, поштовање права и слобода Цркве и очување наше духовне и културне баштине на Косову и Метохији, уз снажне гаранције међународне заједнице. Епархија рашко-призренска позива све медије, посебно оне који се баве темама од националног значаја, да пре објављивања овако озбиљних тврдњи обавезно провере истину са надлежним институцијама, уместо што преузимају незваничне конструкције са друштвених мрежа и портала без икакве одговорности за последице. Српска Православна Црква ће, као и до сада, наставити да са пуним достојанством и духовном одговорношћу, штити своје светиње, вернике и културно-историјско наслеђе на Косову и Метохији, без икакве политизације, држећи се својих еванђелских принципа. Епархија рашко-призренска Грачаница, 1. август 2025. СПЦ

Поводом измишљотина у појединим медијима о преговорима о правном положају Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Међу десетинама клеветничких напада и лажи које против Српске Православне Цркве, а пре свега против духовног вође милиона православних Срба, Његове Светости Патријарха г. Порфирија, пласира један медијски конгломерат, а даље се шире преко друштвених мрежа појавила се још једна клевета у којој се помиње и Његово Високопреосвешенство Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј. Није тешко проникнути да је лажна вест о тобожњим разговорима које Његова Светост Патријарх г. Порфирије и Митрополит г. Иринеј наводно воде о статусу Цркве на Косову и Метохији пуштена у оптицај по принципу држ'те лопова. Они који су смислили и пустили у етар такве клевете против Цркве желе да за рачун Куртијеве камариле даље дестабилизују српски народ на Косову и Метохији. Тог народа ради, али и ради свих наших верних, поновићемо речи Његове Светости Патријарха изговорене на научном скупу о Косову и Метохији, одржаном 26. марта 2024. године, а које изражавају и став Митрополита г. Иринеја по овом питању: Говори се да је питање правног положаја Српске Православне Цркве „најсложеније политичко питање” преговора о Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова и Метохије, Српска Православна Црква не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Поштовање, заштита људских и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској Цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима. Међународна заједница, оличена у Уједињеним нацијама и Европској унији, дужна је да обезбеди пуно поштовање свих људских и верских права на Косову и Метохији. Српска Православна Црква не тражи „посебна права” нигде, па ни на Косову и Метохији. Осим тога, не могу се само за Српску Православну Цркву на Косову и Метохији као „посебна права” третирати универзална људска и верска права. Заштита културног наслеђа Српске Цркве и народа на Косову и Метохији, непокретних и покретних сакралних добара која имају велику општецивилизацијску, културну, духовну и историјску вредност не може се само у том случају посматрати као „посебно право” Српске Православне Цркве. У „посебна права” никако не спадају ни гарантовање и поштовање права на живот, право на слободу кретања, право на слободу изражавања, право на неометано уживање своје имовине и друга универзална права која су сваком човеку гарантована обавезујућим међународно-правним актима. Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина Српске Православне Цркве на Косову и Метохији угрожени. Српска Православна Црква не може прихватити ни један правни и политички модел који се противи Јеванђељу и њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији. Српска Православна Црква је била, јесте и остаје Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција. https://spc.rs/sr/news/aktuelno//14523.pravni-polozaj-srpske-pravoslavne-crkve-na-kosovu-i-metohiji.html

У суботу 2. августа 2025. године ће у сарадњи Српске Православне Цркве и Института за трансфузију крви Србије, бити одржана нова акција добровољног давања крви. Аутобус Завода биће тога дана у порти Преображењског храма на Видиковцу од 9 до 14 часова. Позивају се сви који су у могућности да учествују у овој акцији и дарују крв за нашу потребиту браћу и сестре. Извор: Радио "Слово љубве"

Последњих година су друштвене турбуленције у нашој земљи по правилу праћене унутарцрквеним превирањима и споровима, током којих је неретко „аргумент из Библије“ потезан да оправда одређени политички став или исправно политичко убеђење. Онај ко има Библију на својој страни, прочитану и цитирану на начин који он одабере, показује се доследним у својој вери, као и у правом, предањском и црквеном поимању политичких и социјалних релација датог тренутка и миљеник секуларних политичких истомишљеника. Тренд није нов. Концепт недавне „теологије бунта“ изграђен је на циљаном одабиру библијских одељака на основу којих се позивало на бунт против црквених ауторитета, да не кажемо чак и на црквену непослушност. Аргументација је притом била на нивоу политичког памфлета заоденутог у библијске наративе истргнуте из сваког контекста, како историјског у коме су навођени текстови настали, тако и богословско-црквеног у коме се примењују. У наше дане је таква употреба Библије поново актуелна. Из Библије се пуцало као из митраљеза да би се утемељио и оправдао један политички став и показало како је неки други став небиблијски, нецрквен, нехришћански. Чак су се на појединим транспарентима, током грађанских протеста, могли видети злоупотребљени библијски цитати, а у објавама на друштвеним мрежама да и не говоримо. Дa апсурд буде већи, својевољно давање отказа на радно место образлагано је доследношћу Библији. Кулминација ове праксе представља недавни „пост“ једног студента друге године Православног богословског факултета, дакле студента који једва да је положио један испит из неког библијског предмета, који декана Православног богословског факултета, часног свештеника и професора, упућује на читање Библије, ако је може негде наћи. То је израз, не само недостатка елементарног кућног васпитања, него и крајње неупућености у то шта Библија јесте и какав је њен предањски положај у Цркви. Погрешно је мислити да је то протестантски манир, јер ни у протестантизму се не иде Библијом против Цркве, као што то већ неко време чине медијски експонирани теолози, него су тражени модели заснивања Цркве „само“ на Библији што се углавном завршило у распарчавању на многе, посебне црквене заједнице унутар протестантизма. Позивање медијски експонираних теолога на критички потенцијал Библије, који су свети Оци често ангажовали у циљу критике одређених појава у Цркви, такође није упоредиво са феноменом који се среће у нашој Цркви последњих година. Наиме, свети Оци никада нису ангажовали Библију против Цркве зарад остварења неког политичког става, већ је њихова критика била унутарцрквена и у циљу братског изграђивања Цркве, указивања на проблеме и њихова решења међу браћом у Христу, и то првенствено кроз црквену проповед и унутарцрквену комуникацију, а не преко незнабожачких и антицрквених канала комуникације, или уз њихову подршку. Ако некад притом нису наилазили на разумевање своје браће, нису прибегавали бунту против Цркве, већ су се потчињавали њеној вољи, знајући да светост међуљудских односа унутар Цркве нема алтернативу. Злоупотреба Библије од стране медијски експонираних теолога показује дубоко неразумевање природе библијског текста и самим тим дубоко неразумевање предањских оквира Библије. Библија је збирка књига које Црква делом усвојила из јудејске традиције (Стари Завет), делом сама изнедрила (Нови Завет). Библија је за Цркву основ њене вере да се човек и свет спасавају кроз Господа Исуса Христа. У том смислу све у Библији је релевантно за Цркву као верујућу заједницу и не мора имати никакав значај за оне који су изван Цркве, као што и нема, осим кад је потребно формулисати неку политичку паролу. Употребљавати Библију против Цркве је апсурд – Библија је црквена књига, она је формирана и вековима чувана као својина Цркве која пева, рецитује, чита и слуша јединствену поруку библијских гласова: да је Бог постао тело и тако нам даровао спасење од смрти и пропадљивости. Свакако, уколико неко не жели да прихвати овај предањски оквир, слободан је да га не прихвати, с тим што за њега Библија у том случају не може бити жива Реч Божја у Цркви Христовој, већ просто текст којим може промовисати и правдати шта год пожели, од личних фрустрација до политичких програма. Проф. др Предраг Драгутиновић шеф Групе за Библистику, Православни богословски факултет у Београду СПЦ

Високопреосвећени Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава је саопштио да ће се централна прослава 1700. годишњице Светог сабора у Никеји одржати на празник Преображења Господњег на Светој гори Грабарки. – Сабор Светих отаца тадашње Цркве, надахнут Духом Светим, потврдио је догматско учење садржано у Символу вере. Од тог тренутка до данас, Символ вере представља темељно и непроменљиво учење Православне цркве, на коме се гради духовни и верски живот светог православља. То је највеће благо наше вере за које захваљујемо Богу. С обзиром на значај 1700. годишњице Светог сабора у Никеји 325. године, желимо да га се са посебним поштовањем молитвено сетимо на празник Преображења Господњег на Светој гори Грабарки – поручио је Митрополит Сава и нагласио: – Нашом молитвом благодарности славимо Тројединог Бога што нам је дозволио да учење Његове Цркве у Символу вере сачувамо непромењеним. У подножју крстова подигнутих на Грабарки, како оних који вековима на том месту стоје, тако и оних подигнутих поводом стогодишњице аутокефалности наше Цркве, желимо да заједно кличемо „Верујем у једнога Бога Оца“. Нека наш заједнички, уједињени глас тече са Свете горе Грабарке у свет, мењајући га, доносећи доброту, мир и међусобно поштовање. Господе, даруј мир целом свету и свим његовим народима. Овим позивам свештенство и вернике да у великом броју учествују у празнику Преображења Господњег на Светој гори Грабарки 18/19. августа 2025. године. Извор: Оrthodox.pl https://mitropolija.com/2025/07/03/simvol-vere-predstavlja-temeljno-i-nepromenljivo-ucenje-pravoslavne-crkve/

У суботу, 21. јуна 2025, трансфузиолошки аутобус ће дежурати у порти Цркве Светог Преображења Господњег на Видиковцу, од 9 до 14 часова. Крв се може дати у Институту за трансфузију крви Србије, Улица Светог Саве 39 (радним данима од 7 ч до 19 ч, суботом и празницима од 8 ч до 15 ч), као и у Служби за трансфузиологију крви КБЦ Земун, Вукова 9 (радним данима од 7 до 17 ч), у Институту за трансфузиологију и хемобиологију ВМА, Црнотравска 17 (радним данима од 7.30 до 14.30 ч). Дајте крв, помозите ближњима. Извор: ИТКС