Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'цетиње'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Како је лепо, величанствено и радосно, када знаш да је 56 - ог Епископа зетског и 41 - ог Митрополита црногорско - приморског, Високопреосвећеног Г. Јоаникија, као што је вековима и било, у Трон увео поглавар Српске Цркве. Некада је то био Архиепископ Жички (Пећки), а од 1346. године, Патријарх Српски. Овога пута такву велику част имао је Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије. И то управо на Цетињу, том скоро па шестовековном центру Српске Православне Цркве у Црној Гори. Све док је Српске Цркве и Цетињског Манастира на Цетињу, биће и Цетиња, јер је Цетиње и настало као имање Цетињског Манастира тј. као имање Српске Цркве. Поједине цетињске дириговане букаџије, тоталне незналице историје, често и некрштени људи, криминалне структуре, или пак страни и домаћи плаћеници који уопште немају никакве везе за правим Цетињем и Православном Црквом, поново су доживели тешки пораз. Велики део Цетиња ни у недељу а ни раније није био у друштву тих изманипулисаних или пак потплаћених људи који су по Бог зна који пут, противзаконито, антиуставно, безуспешно и на улици, покушали да узму образ црногорске престонице. Као и вековима раније, сви опаки и зли науми разбијали су се о освештане зидине Цетињског Манастира који је 1484. године основао српски феудалац из Зете, Иван Црнојевић. Као знамење српске царске империје Светих Немањића, Црнојевићи су оставили и грб Немањића на Олтару Цетињског Манастира. Тај свети немањићки грб и дан данас краси Олтар манастирског храма цетињске светиње. О томе је врло јасно и недвосмислено у својој "Историји Црне Горе' писао Митрополит црногорски, приморски и скендеријски, и стриц Његошев, свети Петар Цетињски. Да се зна чији је био и остао тај духовни бисер Црне Горе и српског народа. Победило је дакле поново Свето Цетиње. Оно Цетиње које је верно аманетима светих предака. Оно Цетиње чија историја и памет не почињу у Брозовом Јајцу нити у Кумровцу. Оно Цетиње које зна своју величанствену историју и које се држи своје Свете Српске Православне Цркве, своје светосавске и светопетровске традиције, светолазаревског и светопетровског Косовског Завета, свог немањићког духовног континуитета и своје велике цетињске светиње.
  2. У појединим медијима вечерас је пласирана вест да је Српска Православна Црква одустала од устоличења у Цетињском манастиру. Ради се о ноторној неистини и дезинформацији. Сви архијереји окупљени вечерас у Подгорици, већ у раним јутарњим часовима ће кренути за Цетиње, како би Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије устоличио Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија у трон Митрополита црногорско-приморских, како је и одлучио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. У новембру 1944. без суђења стрељано 28 угледних грађана Гробнице стрељаних грађана на цетињском Новом гробљу ЦЕТИЊЕ, престоница Црне Горе, два пута је у 20. веку ослобађано од завојевача. Међутим, званичници, који се стиде своје историје, покушавају да потру сећање на 4. новембар 1918. године, када је Цетиње ослобођено после трогодишње окупације од Аустроугарске, чиме је био отворен пут уједињењу Срба и стварању нове државе. Данас се, сведоци смо томе, слави само 14. новембар, дан када су далеке 1944. године партизанске јединице умарширале на Цетиње. Како тврди публициста и некадашњи градоначелник Цетиња, Јован Маркуш, тада је почео суноврат грађанског Цетиња, из кога као да нема излаза. НА дане дугих цеви, када је стрељано без икаквог суђења и пресуде 28 грађана Цетиња подсећају и данас, после 75 година на цетињском Новом гробљу необележене хумке са земним остацима погубљених, разбацане и поломљене крстаче, иако су имена недужних жртава позната. - За званичну историографију процес егзекуције на Цетињу био је табу тему, неподобна за темељно научно истраживање. Историчар, професор др Предраг Вукић, прекршио је то неписано правило и први почео да истражује и пише о том братском сатирању. Да се одреде према овим егзекуцијама, свих минулих деценија, избегле су све значајне личности из војно-политичког апарата Црне Горе. Народни херој, генерал-пуковник Блажо Јанковић, направио је изузетак, проговоривши јавно и "објашњавајући" разлог ликвидације професора, истичући да су их убили "ђаци понављачи"?! Погубљени грађани нису припадали ниједној зараћеној страни. За време рата нису се ни активно бавили политиком. Није тешко закључити да су овакве егзекуције упрљале ослобођење земље од окупатора и предодредиле нашу садашњост, јер земља у којој убијају угледне и паметне мора пропасти и доћи на дно цивилизацијског прогреса - каже Маркуш. ПОДСЕЋА Јован Маркуш да су Цетиње 13. новембра 1944. ослободили борци Десете црногорске ударне бригаде под командом Николе Бановића. - Истог дана увече, према већ припремљеном списку за егзекуцију, ухапшено је 14 грађана. Сутрадан, 14. новембра у Хумцима, код Новог гробља, у Цетињу, стрељани су: директор учитељске школе на Цетињу Јоко Грујичић (53), његова супруга Милосава Грујичић, рођена Кусовац, брачни пар професор физике и хемије у Цетињској гимназији, потом доктор филозофије Јован И. Петровић Његош (47) и Милева Петровић, рођена Станишић. Ликвидиран је и управник Народног позоришта на Цетињу Мирко Драговић, начелник финансијског одељења Краљевске банске управе на Цетињу Марко Савов Пламенац, дипломирани правник Никола Бајов Почек, полицијски чиновник Момчило Зековић, заступник фирме "Сингер" на Цетињу, Иван Милачић, општински чиновник Вуко Пејовић и његова колегиница Милева Борозан, ученик гимназије Василије Каписода, столар Никола Милашевић и Вјекослав Андрејев - записао је почивши професор др Предраг Вукић. Почивши проф. др Предраг Вукић (лево) и Јован Маркуш ЗНАЈУ то, међутим, Цетињани, без обзира на то што се о томе "мудро" ћутало све док није проговорио др Вукић, да су сутрадан "наступ" имали понављачи који су наставили са егзекуцијама својих професора и угледних суграђана... Ухапшени су, а онда поново у Хумцима, код Новог гробља, по кратком поступку погубљени цетињски интелектуалци, браћа Илија (52) и Михаило Зорић (44), директор и професор историје у цетињској гимназији, као и професор веронауке у овој установи Николај Доримодов (52), из Кијева, који је тамо свршио духовну академију, а после Октобарске револуције избегао у Југославију. Био је професор Цетињске богословије, а потом професор Богословије Свети Сава у Сремским Карловцима. Одлуком Светог синода од 19. августа 1932. године премештен је у Цетињску богословију. Стрељан је и послужитељ цетињске гимназије Марко Перов Мартиновић (47), поручник Краљевске југословенске војске Душан Лукин Вујовић (30). Главом је платио и инжењер агрономије Мило Прља (44), поштански чиновници Љубо Илин Кнежевић, и Нико Машанов Кривокапић. - ПАРТИЗАНИ су стрељали и председника цетињске општине у Краљевини Југославији Тома Милошевића и Ника Савова Милошевића (46), чиновника Државног музеја на Цетињу. Чувар манастирске шуме на Цетињу Станко Машов Филиповић (61), такође је био једна од жртава. Ликвидирана је и млада професорка енглеског језика Александра Матановић (27), кћи цетињског апотекара Крста Матановића. Њена мајка Ана је била ћерка гласовитог војводе Божа Петровића, рођака краља Николе. Месар Ђуро Перишић (40) и полицијски агент Вецеслав Вацек, на крају су црног списка егзекуција, које нису настављене иако су планиране како тврди др Вукић. - Нема дилеме, сви грађани погубљени су без претходно спроведеног судског поступка. Одмах по егзекуцијама Ратни војни суд на Цетињу објавио је плакат на коме су поименично наведена имена свих стрељаних грађана који су осуђени на смрт због "сарадње са окупатором". За сваког од њих наведен је тачан датум ликвидације. Плакат, истакнут на јавним местима у граду, по наређењу месних "народних" власти убрзо је повучен. У ствари, никаквог судског поступка није ни било већ су сви ови људи одведени из својих домова право на стратиште без и најмањих судских формалности. Према сећању савременика тога трагичног раздобља наше прошлости, који су лично познавали своје пострадале суграђане, нико од њих није заслуживао ни дугогодишњу временску робију, а не смртну казну. Погубљени су због својих антикомунистичких уверења, а не због конкретних кривичних дела против човечности, којих није ни било. Многи од њих су избегавали активно бављење политиком - део је сведочења недавно почившег професора Предрага Вукића, чији су бритки ум и перо из кога су проговарали документи недоступни обичним смртницима били "разлог" и за физичке насртаје на њега од стране ћутолога, фалсификатора и следбеника аутора "нове историје", које се сви честити Црногорци већ стиде. "ГРЕШНИ" ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ШТА су били греси дугогодишњег председника цетињске општине Тома Милошевића, који је у државну службу ступио као младић од 19 година, да би после изучених школа и функције судије Окружног суда на Цетињу, 3. новембра 1920. био именован за челника Цетиња? "За време његовог председништва општина цетињска осетно је пошла напред. Проведено је финансијско и администратвино уређење, подигнуте су две модерне тржнице и једна основна школа, отворене су и предате саобраћају неколике важне улице, откупљена зграда дечјег забавишта и земљиште за нову централну основну школу, двоструко је увећана електрична централа и набављен материјал за нови цетињски водовод, подигнут је нови општински парк и уређен стари, улице су засађене разним дрвећем", остало је записано у аналима. Дужност градоначелника Цетиња вршио је искључиво за време краљевске Југославије, али не и у току окупације, па је самим тим нејасно због чега је погубљен када није сарађивао са окупаторским властима. Славе дан братског сатирања: Цетиње у 20. веку ослобађано два пута, а обележава се један датум | Репортаже | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS У новембру 1944. без суђења стрељано 28 угледних грађана
  4. Преосвећени Владика Венијамин се ових дана налази у званичној вишедневној посети Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој. Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици 24. октобра 2019. године посетио је Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски Руске Православне Цркве г. Венијамин. Уваженог госта срдачно је дочекало свештено братство Саборног храма: настојатељ храма протојереј–ставрофор Драган Митровић, секретар храма протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протојереј Предраг Шћепановић. На празник Светог апостола Филипа и Светог Теодора Начертаног, Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски г. Венијамин посетио је седиште Митрополије црногорско-приморске и Цетињски манастир. Епископ Венијамин се у Цетињском манастиру са пратњом поклонио моштима Светог Петра Цетињског, десној руци Светог Јована Крститеља и Претече и делу Часног и Животворног Крста Господњег, и уписао се у свето Јеванђеље. Владику Венијамина дочекали су монаси Цетињског манастира и свештеник Анђелко Боричић, који га је упознао са историјатом Митрополије црногорско-приморске, Цетињског манастира и поставком манастирске ризнице. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. У оквиру посјете Митрополији црногорско-приморској наставници и ученици Основне школе „Драгиша Луковић Шпанац“ из Крагујевца данас су на Свијетлу сриједу, 1. маја, обишли Цетињски манастир и Цетињску богословију. Предвођени директорком школе Невеном Миловановић и вјероучитељицом Милевом Радовић Пушоњић, гости су се на Цетињу поклонили моштима Светог Јована Крститеља и Светог Петра Цетињског и честици Часног крста. Кроз манастирску ризницу госте из Крагујевца провео је и упознао их са драгоценостима ђакон Душан Биговић, професор Цетињске богословије. Гости су имали радост и благослов да их у својој резиденцији прими и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Овом приликом ученици су Митрополиту пјевали васкршње пјесме, а сви заједно са владиком су отпјевали пјесму „Јечам жњела Косовка девојка“. После сусрета у Митрополији гости су били на ручку у Цетињској богословији, гдје су им професори ђакон Душан Биговић и Александар Вујовић уручили пригодне поклоне и књиге. У току ручка госте је поздравио у име ректора и професора Богословије, ђакон Душан Биговић. Ријечима благодарности у име ђака и наставника из Крагујевца, захвалили су вјероучитељка Милева Радовић Пушоњић, Никола Љубисављевић и директорка Невена Миловановић. Гости из Крагујевца су обишли више светиње Митрополије црногорско-приморске: манастир Морачу, манастир Острог, Дајбабе, Храм Христовог Васкрсења и Цетињски манастир. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Обавјештавамо свештенство, монаштво и све вјерне да ће Митрополија црногорско-приморска прославити 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу. Тим поводом, у суботу, 30. септембра ће бити служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру са почетком у 18 часова, а у недјељу, 1. октобра биће у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија са почетком у 8 часова, након које ће новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира бити свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје ће се читати акатист посвећен Богородици Филеримској. Из Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Обавјештавамо свештенство, монаштво и све вјерне да ће Митрополија црногорско-приморска прославити 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу. Тим поводом, у суботу, 30. септембра ће бити служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру са почетком у 18 часова, а у недјељу, 1. октобра биће у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија са почетком у 8 часова, након које ће новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира бити свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје ће се читати акатист посвећен Богородици Филеримској. Из Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  8. Митрополија црногорско-приморска: Смјештање иконе Филермосе у Цетињску пећину брука је за Црну Гору, али и цијело хришћанство 9. септембра 2016. - 3:43 Након експерата који су из културолошко-симболичких, али и безбједносних разлога идеју премјештања иконе Богородице Филермосе у Цетињску пећину оцијенили веома лошом, Митрополија црногорско-приморска поновила је да ни због вјерско-религијских увјерења икони не може пећина бити дом. Како су казали порталу Антена М, апсолутно је неприхватљиво да се предмет такве природе и старине измјешта у простор који нема везе са вјером, култом и културом. „То одражава несхватање истинског значаја саме иконе и представља њено обесмишљавање и скрнављење најружније врсте“, кажу из Митрополије. Прецизирали су да је икона слика која вјерника молитвено води до онога чији лик представља. Стога је њена умјетничка димензија важна, али је овакав однос према њој, кажу, лишава и тога. Подсјетимо, заговорници идеје премјештања као главни мотив наводе развој вјерског туризма у пријестоници и како је најављено из Општине Цетиње, тај пројекат ће брзо почети. Црква ипак, озбиљно сумња да је такво што могуће, како кажу, „заточењем иконе у пећину“. „Ти милиони еура који су превиђени за адаптацију Цетињске пећине не би се вратили ни за стотину година, док би идолопоклонички примитивизам смјештања иконе у кромањонску пећину остао неизбрисива мрља на духовном и културном образу краљевског града, којем је Богородица од оснивања била заштитница и покровитељка, а не крава музара, предмет трговине и идолопоклонства“, кажу за наш портал. „Не само што премјештање иконе у пећину не би допринијело развоју туризма, већ би било брука и срамота не само за Цетиње, него за Црну Гору и сву европску хришћанску културу“, подвлаче из Митрополије црногорско-приморске. Истичу и да не треба заборавити како је Филермоса доспјела у Владин дом, гдје се тренутно налази. „Наиме, икона је државним насиљем послијератне власти одузета из Острога и бесправно се налази под управом Народног музеја. Најприродније би било да се икона врати цркви која је изњедрила“, наводе из Митрополије. Митрополију такође брине што се икона раздваја од светиња с којима је прошла дугачак историјски пут, а то су рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста. Закључују да је Икони мјесто у храму Божјем, гдје је насликана и гдје је вјековима пребивала. „Тамо ће најбоље допринијети свеукупном развоју Цетиња, Црне Горе и свих нас“, поручили су из Митрополије. Зерина Ћатовић Извор: Портал Аналитика
  9. Митрополија црногорско-приморска: Смјештање иконе Филермосе у Цетињску пећину брука је за Црну Гору, али и цијело хришћанство 9. септембра 2016. - 3:43 Након експерата који су из културолошко-симболичких, али и безбједносних разлога идеју премјештања иконе Богородице Филермосе у Цетињску пећину оцијенили веома лошом, Митрополија црногорско-приморска поновила је да ни због вјерско-религијских увјерења икони не може пећина бити дом. "Икона је државним насиљем послијератне власти одузета из Острога и бесправно се налази под управом Народног музеја. Најприродније би било да се икона врати цркви која је изњедрила“, наводе из Митрополије. Митрополију такође брине што се икона раздваја од светиња с којима је прошла дугачак историјски пут, а то су рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста. Како су казали порталу Антена М, апсолутно је неприхватљиво да се предмет такве природе и старине измјешта у простор који нема везе са вјером, култом и културом. „То одражава несхватање истинског значаја саме иконе и представља њено обесмишљавање и скрнављење најружније врсте“, кажу из Митрополије. Прецизирали су да је икона слика која вјерника молитвено води до онога чији лик представља. Стога је њена умјетничка димензија важна, али је овакав однос према њој, кажу, лишава и тога. Подсјетимо, заговорници идеје премјештања као главни мотив наводе развој вјерског туризма у пријестоници и како је најављено из Општине Цетиње, тај пројекат ће брзо почети. Црква ипак, озбиљно сумња да је такво што могуће, како кажу, „заточењем иконе у пећину“. „Ти милиони еура који су превиђени за адаптацију Цетињске пећине не би се вратили ни за стотину година, док би идолопоклонички примитивизам смјештања иконе у кромањонску пећину остао неизбрисива мрља на духовном и културном образу краљевског града, којем је Богородица од оснивања била заштитница и покровитељка, а не крава музара, предмет трговине и идолопоклонства“, кажу за наш портал. „Не само што премјештање иконе у пећину не би допринијело развоју туризма, већ би било брука и срамота не само за Цетиње, него за Црну Гору и сву европску хришћанску културу“, подвлаче из Митрополије црногорско-приморске. Истичу и да не треба заборавити како је Филермоса доспјела у Владин дом, гдје се тренутно налази. „Наиме, икона је државним насиљем послијератне власти одузета из Острога и бесправно се налази под управом Народног музеја. Најприродније би било да се икона врати цркви која је изњедрила“, наводе из Митрополије. Митрополију такође брине што се икона раздваја од светиња с којима је прошла дугачак историјски пут, а то су рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста. Закључују да је Икони мјесто у храму Божјем, гдје је насликана и гдје је вјековима пребивала. „Тамо ће најбоље допринијети свеукупном развоју Цетиња, Црне Горе и свих нас“, поручили су из Митрополије. Зерина Ћатовић Извор: Портал Аналитика View full Странице
  10. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У ЛА ТИГРИ У ПРОВИНЦИЈИ ЋАКО Митрополит је прошле године, приликом своје посјете Ћаку, посјетио овај храм и подстакао тамошње парохијане на његову обнову, а потом је у њему, са благословом Епископа Јеремије, који је као епископ Васељенске Патријаршије, надлежан за украјинске заједнице у Јужној Америци, презвитер Бошко Стојановић, парох буеносаирески, неколико пута служио Свету Литургију. Ова црква је недавно уврштена међу споменике културе провинције Ћако и провинцијска Влада ће помоћи њену обнову. Митрополиту су саслуживали презвитер Бранко Станишић, парох у провинцији Ћако и протођакон Игор Балабан. Митрополит је у својој бесједи представио вјерницима новог православног пароха у Маћагају и упутио их да се њему обраћају за сваку своју духовну потребу. Нагласио је значај очувања православне вјере и јединства свих православних, а као доказ тог братства и јединства навео и само то литургијско сабрање. Након Свете Литургије на којој се причестило неколико вјерника, организована је братска трпеза, на којој се договарала будућа сарадња, а пјевале се пјесме из Украјине, Чешке, Црне Горе и Србије. Митрополит је током дана посјетио и гробље црногорских исељеника у Ла Монтенегрини и одржао помен свима који почивају на њему. Истог дана је посјетио градић Лас Брењас у којем такође постоји православни храм и сусрео се са неколико чланова тамошњег црквеног одбора, који су се упознали са новим православним свештеником у Ћаку. И ову православну заједницу чине углавном исељеници из Украјине. Претходног дана, након састанка са гувернером Капитанићем и у договору са њим, организована је Митрополитова посјета Колонији Маћагај овдашњих старосједелаца (тзв. Индијанаца). Са Митрополитом је у Колонију отишло неколико званичника провинцијске Владе, а тамо га је дочекао предсједник општине Маћагај Хектор Вега са сарадницима. Митрополит је окупљеним становницима колоније пренио еванђелску ријеч о једнакости свих људи, ма које нације или расе били и истакао потребу заједничког живота свих, јер је свим људима један Отац – Свевишњи Бог, што значи и да су сви људи браћа и сестре. Након тога је саслушао и проблеме с којима се они суочавају у свом свакодневном животу, које су му предочили предсједник тамошњег Удружења и други становници. Најчешћи проблеми су недостатак адекватних путева, инфраструктуре, пијаће воде и суша која у Ћаку често зна да јако оштети усјеве. Влада провинције Ћако помаже ову заједницу, унапређујући инфраструктуру и дајући тамошњим задругама земљу за обрађивање. На захтјев заједнице и уз пратњу званичника Владе Ћака, Митрополит је исте вечери обишао и једну старосједелачку евангелистичку цркву у приградском насељу града Саенц Пења. И.Б. Извор
×
×
  • Креирај ново...