Претражи Живе Речи Утехе

У Светом манастиру Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који се слави 25. јула по новом календару. Служба је започела у уторак 24.07. свеноћним бдењем у саборној цркви а завршена је следећег дана Светом Литургијом, након које је уследила славска трпеза за више од 300 људи. Првог дана празника гости хиландарске обитељи су били Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски г. Варнава, председник солунске општине Павлу Мела, г. Димитриос Демурцидис, генерални конзул Р. Србије у Солуну, г. Синиша Павић, велики број монаха са Свете Горе, свештенослужитеља из Србије, Грчке, Русије, Украјине, Молдавије и поклоника из Србије из разних других земаља. На богослужењу за десном певницом појали су монах Дамаскин, старац келије Светих Безсребреника из Новог Скита са својом братијом; за левом су појали монаси хиландарске келије Св. Николаја – Буразери, предвођени монахом Нектаријем. Наредног дана, на празник Преподобних и богоносних отаца Хиландарских, Свету Литургију је служио Његово Блаженство Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, из Грузијске православне цркве. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Велика радост која прати прославу Богородичиних празника на Светој Гори, исказана је торжествено у Светој српској царској лаври Хиландара на празник Ваведења Пресвете Богородице, када манастир прославља своју храмовну славу. Повезана вест: Фото вест: Ваведење Пресвете Богородице - Слава манастира Хиландара И поред лошег времена услед чега нису саобраћали бродови, велики број гостију и монаха из осталих светогорских манастира пристигао је у манастир. Хиландарско братство је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, организовало превоз возилима од границе за све госте. Као представник Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, био је Високопреосвећени митрополит дабробосански г. Хризостом, који је увек радо виђен гост Хиландара и који је једно кратко време био и њихов сабрат. По древном обичају у манастир је, уз свечани дочек, пристигао Високопреподбни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда. На литургији је био гувернер Свете Горе г. Аристос Казмироглу, док је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић провео оба дана у манастиру. Благољепију светогорског богослужења допринео је хор монаха манастира Ватопеда за десном певницом, док је за левом појао хор хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. Уочи славе служено је свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. На то је посебно подсетио игуман свете Лавре манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије, током трпезе љубави после богослужења, на којој су, након њега, беседили игуман Јефрем и митрополит Хризостом. Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Хиландар – Беседе на празник Воздвижења Часног Крста за манастирском трпезом хиландарског игумана Методија и игумана Порфирија из манастира Светог Јована Претече у околини Верије (Веријски скит). Скит је познат по томе што се у њему подвизавао Св. Григорије Палама. Звучни запис беседа Извор: Манастир Хиландар View full Странице