Претражи Живе Речи Утехе

Спорни уџбеник ће бити повучен јер ће се од септембра користити нови уџбеници који се управо прегледају Спорни уџбеник из историје, чији је издавач „Бигз школство“, и у коме се наводи да је данак у крви омогућавао дечацима да напредују на друштвеној лествици, следеће школске године се неће наћи пред ученицима. Иако надлежни признају да је питање позитивних страна данка у крви у једном делу неумесно, ова књига ће бити повучена јер ће се од септембра користити нови уџбеници који се управо прегледају. Да је овакво формулисање једног од најјезивијих делова наше историје проблематично, сматра и др Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), тела које је основано одлуком Владе Србије и које даје предлог да се уџбеник одобри или не. „Пасус о данку у крви, у контексту целе лекције, мање је проблематичан, колико је неспретно срочено питање о предностима данка у крви. Ове године биће изабрани нови уџбеници, тако да се ово ‘Бигзово’ издање више неће користити“ рекао је Грушановић за Курир. На питање како је дошло до ове „омашке“, Грушановић каже да су, упркос стручности и преданости чланова комисије које одобравају уџбенике, грешке увек могуће. „Завод са свим сарадницима, а то су професори на факултету и наставници, којих у овом тренутку има у преко 200 комисија, покушава да укаже на сваку грешку у уџбенику, односно да професионално уради стручну оцену како би до ученика стигао уџбеник према стандардима квалитета. Међутим, грешке се увек могуће и тако је вероватно и овај неспретно формулисан задатак промакао комисији“, закључује Грушановић. Историчар Миле Бјелајац истиче да не постоји ништа позитивно у пракси насилног одузимања деце од мајки. „Сам назив данак у крви говори о чему се ту радило. То је било потпуно одрођивање деце од њихових родитеља, али и народа. Наравно да се могу наћи примери да је неко од те деце касније напредовао у Османском царству, али напредовао је као муслиман. Остали су пунили јарке, страдајући у турским походима“, рекао је Бјелајац. ОГЛАСИО СЕ И МИНИСТАР „Аутори спорног уџбеника нису дали довољно чињеница како би објаснили из угла памћења српског народа, а сматра се да је период јаничара најгора перцепција и период кроз који је народ прошао“, рекао је Младен Шарчевић и додао и да ће се ускоро у сарадњи са ЗУОВ формирати јединствени уџбеници за националне предмете, као што су српски језик, историја, географија, у којима ће се теме обрађивати на исти или сличан начин. Повлачи се спорни уџбеник из историје, Шарчевић најављује јединствене уџбенике - Нови Стандард WWW.STANDARD.RS Спорни уџбеник из историје, чији је издавач "Бигз школство“, од септембра следеће школске године се неће наћи пред ученицима.

Крајем септембра 2018. године изашао је из штампе уџбеник Православне вјеронауке за други разред средње школе, који ће се ове школске године користити на подручју Федерацији Босне и Херцеговине и Дистрикта Брчко. Уџбеник је штампан по благослову предсjедника Катихетског одбора Српске Православне Цркве Митрополита дабробосанског г. Хризостома, а у издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Аутор уџбеника је Јован Благојевић, а уџбеник је урађен по свим савременим дидактичко-методичким стандардима и у складу са Наставним планом и програмом Православне вјеронауке од два часа седмично. Састоји се из седам наставних тема и 35 наставних јединица, на укупно 120 страна формата Б5. Садржајем је овај уџбеник највећим дијелом усресређен на теме из Старог завјета. Осим старозавјетних тема, прве наставне јединице су посвећене православном хришћанском учењу о Светој Тројици, док се посљедње наставне јединице дотичу периода којим започиње вријеме Новог завјета. На тај начин уџбеник је усклађен са Наставним планом и програмом којим је предвиђено да се током другог разреда средњошколског образовања, у области православог катихизиса постави полазна основа за разумијевање величанствених истина Новог завјета, тешко схватљивих без познавања Старог завјета. У том контексту основни мотив који се провлачи кроз представљене наставне јединце јесте сагледавање Старог завјета као васпитача за Христа. Дакле, овај уџбеник би требао учинити наставу Православне вјеронауке занимљивијом, док би вјероучитељима могао помоћи у ефикаснијој и квалитетнијој реализацији наставних садржаја из Православне вјеронауке у другом разреду средње школе. др Славољуб Лукић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У октобру 2017. године изашао је из штампе уџбеник Православне вјеронауке за први разред средње школе у Федерацији Босне и Херцеговине и Дистрикту Брчко. Уџбеник је штампан по благослову предсједника Катихетског одбора Митрополита дабробосанског г. Хризостома у издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Садржај уџбеника у ПДФ формату Аутор уџбеника је проф. др Здравко Пено, а уџбеник је урађен по наставном плану од два часа седмично, те се састоји се из пет наставних тема и 49 наставних јединица за реализацију, на укупно 166 страна формата Б5. Урађен је по свим савременим дидактичко-методичким стандардима. Уџбеник је технички је одлично уређен, са фотографијама и илустарцијама које обогаћују визуелни приказ изложених богословских садржаја. Овај уџбеник ће ученицима наставу православне вјеронауке учинити интересантнијом и садржајнијом, док ће вјероучитељима помоћи у квалитетнијој и ефикаснијој реализацији наставних садржаја из православне вјеронауке у првом разредну средње школе. Садржај уџбеника ПДФ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У уџбенику ”Познавање друштва” за пети разред основне школе, чији су аутори Снежана Турковић и Срћан Вукадиновић, у лекцији која говори о народу и држави истиче се да су само Црногорци народ а сви остали националне мањине. Не само да је лекција сасвим дискриминаторска према становницима Црне Горе већ је језик потпуно неприлагођен узрасту, неразумљив, такав да се дјеца приморавају да уче напамет дефиниције енциклопедијског карактера. Текст је нелекторисан и вулгаризован. Сувопарне дефиниције, напрегнуте стручном лексиком, можда одговарају скрипти социологије за ниво факултета, али никако уџбенику за пети разред основне школе. Међутим, чаки и под условом да је разумљиво, садржај онога што је дјеци представљено је још проблематичније. „Народ је заједница људи који имају исто етничко поријекло а између којих не постоје чвршће везе (културне, економске, друштвене, политичке),“ каже се у дефиницији. Нација са друге стране је заједница људи који живе на истој територији, држави, а њена обиљежја су језик, заједничка историјска прошлост, етничко поријекло, заједничка култура, а битно обиљежје представља и економска међузависност њених чланова. „У савременом друштву најбитнији елемент за припадност нацији је национална свијест,“ наводи се у уџбенику. Тиме се акценат ставља на фриволност упркос историјским фактима и подстиче наводни аргумент да је припадност нацији нешто што се у савременом друштву може одабрати слободном вољом, а не произилази из научно-историјских чињеница. Реченица изнад графикона: У Црној Гори, поред Црногораца живе мањински народи и националне заједнице. Тј. само су Црногорци народ. Посебно је упадљив ”детаљ” дат испод графикона о статистици националне припадности у Црној Гори. Каже се: ”У Црној Гори, поред Црногораца живе мањински народи и националне заједнице.”, а што директно упућује на то да су само Црногорци народ, док су све остало мањински народи и националне заједнице. Такође, у уџбенику се истиче да припадници мањинских народа и других националних мањина имају не само иста права са Црногорцима него и своја посебна права чија је сврха очување националног идентитета. Но, ако „идентитет значи да је то оно како човјек себе разумије“ (дефиниција из лекције) онда се однос који држава има према ћирилици и српском језику може разумјети као насилна асимилација и покушај уништења идентитета једног народа кроз школски систем (народа у нормалном смислу ријечи, не овог из дефиниције). Како тек схватити шта је етничка група, кад је дефиниција срочена путем дисквалификације: „није ни национална мањина али није ни нација“. Љуан није припадник народа, већ етничке групе, наводи се у примјеру. Он је Ром. Међутим, он има исте карактеристике као и нација: свој језик, културу и историју. А затим се за примјер наводи груба генерализација: „волим како слави Ђурђевдан“. Постаје на крају проблематично и ко је Црногорац: Амела, према примјеру то није, јер је Муслиманка, а није ни Љуан јер је припадник етничке групе. То нису ни Срби. Сви они су само становници становници Црне Горе. Али, ко су онда Црногорци? Ако се руководимо дефиницијом, они као народ, и то једини у Црној Гори, немају међусобно чврсте друштвене и историјске везе, већ само исто етничко поријекло. То би значило да, с обзиром на нашу друштвену збиљу, у истој породици имамо браћу, сестре и њихове родитеље који немају заједничко етничко поријекло, јер једни припадају ”народу” а други неким ”националним мањинама”. На крају, овакав резултат у уџбенику за 5. основне је извјесно ствар, не само незнања, већ и потпуног одсуства пристојности и укуса. http://www.in4s.net/udzbenik-za-5-razred-samo-su-crnogorci-narod-ostalo-su-nacionalne-manjine/