Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'уточиште'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Руска Православна Црква наставља свој социјални рад и послове на заштити и помоћи породици, отварајући у Калињинграду своје 67. по реду уточиште за труднице и мајке које се налазе у тешким животним ситуацијама. Ново склониште је започело са радом при храму Свих светих у Гусеву, у Калињинграду. Корисници ће, по потреби, бити у могућности и да добију помоћ психологâ, адвокатâ и социјалних радника. Овде се, иначе, тренутно већ налази једна мајка са четворо деце. Боравак корисника у овим центрима је ограничен на период од 1 до 3 месеца, током којих социјални радник и адвокат треба да им пронађу трајни смештај, обнове или издају потребна документа и пронађу посао. Мајке ће имати могућност и да разговарају са свештеницима који су у овим центрима одређени за духовнике. Склониште је отворено путем конкурса за доделу бесповратних средстава, који је организовало Одељење за добротворну помоћ при Светом Синоду, а чији је задатак рад на спречавању абортуса. Корисници су у могућности да добију одећу за себе и децу, храну за бебе и средства за личну хигијену. Митрополит Георгије Матвејев је рекао да Центар за добротворну помоћ Мајка и дете делује већ годину дана, а да је жена са четворо деце која се овде налази још од раније њихов корисник. Он каже да је она и пре долазила како би добила ствари за себе и своју децу, али у једном тренутку је остала и без крова над главом. Више од 170 вишечланих породица, трудница и жена са децом које се налазе у тешким животним ситуацијама редовно посећују овај Центар. За само три године Руска Православна Црква је отворила 66 прихватилишта за жене и више од 100 нових центара за добротворну помоћ, од укупно 190 колико их постоји. Приредио презвитер Александар Поповић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Истраживачи са Јеврејског јерусалимског универзитета, Израелског института за старине и једног универзитета у Сиднеју верују да су пронашли библијски град Сиклаг, филистејски град у који је млади Давид утекао бежећи од цара Саула. Првобитно филистејско насеље Сиклаг потиче из 12. века пре Христа. Откопавања су почела 2015. г. на локацији Хирбет ал-Раи између Киријат Гата и Лахиса, а радовима је руководио професор Јосиф Гарфинкел, директор Археолошког универзитета при Јеврејском универзитету. Откопано је око 1.000 квадратних метара, а пронађене су велике камене грађевине, међу којима и артефакти карактеристични за филистејску културу. Камени судови и метални судови пронађени на тој локацији подсећају на друге артефакте из овога периода, 12-11. века пре Христа, који су пронађени при претходним археолошким ископавањима у Азоту, Аскалону, Акрону и Гату – све древни филистејски градови. Према мишљењу стручњака, у свим овим локацијама не може се установити да су Филистејци били трајно насељени. Назив Сиклаг није локално семитски назив, него је филистејски, што би доказивало да Филистејци нису били стално насељени у тој области, него да су мигрирали у Израиљ из Европе. Сиклаг се помиње неколико пута у Библији, највише у књигама Самуиловим које наводе да је млади Давид (потоњи израиљски цар) бежећи од цара Саула, добио право уточишта од филистејског цара Ахиса из Гата. Давид је учинио Сиклаг вазалном државом, с тим да је остао под влашћу Ахиса, а користио га је као базу одакле је нападао Гесурце, Гизите и Амаличане. Према Самуиловој књизи, град су разорили Амаличани, а становништво је заробљено. После смрти цара Саула у бици с Филистејцима, Давид је напустио Сиклаг и отишао у Хеврон да буде помазан за израиљског цара. Извор: Српска Православна Црква
  3. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 14-15). Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве, служио је 25. априла 2019. године, на Велику среду, свету тајну јелеосвећења у крипти храма Светог Саве на Врачару. Владика Стефан се, заједно са свештенослужитељима Светосавског храма, помолио за здравље окупљених верника и њихових најмилијих, као и за оне чија су имена била исписана на цедуљама а који нису могли да присуствују светој тајни. Верници, који су се као и претходних година сабрали у велико броју, добили су освећено брашно и уље које су понели својим домовима. Црквено предање сведочи древност свете тајне јелеосвећења која се над потребитима обављала још у првим вековима хришћанства. Њено установљење нам потврђује и Јеванђеље речима Светог апостола Јакова: -Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 14-15). Извор: Храм Светог Саве
  4. При Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од фебруара 2016. године, ради канцеларија Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”. Основана је са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, а дјелује под управом предсједника Управног одбора протојереја Бранка Вујачића. Добротворни фонд „Човјекољубље“ функционише као већа цјелина на нивоу Српске Православне Цркве још од деведесетих година прошлог вијека, а канцеларија у Подгорици представља само један њен огранак. „У претходходном раду Човјекољубље се суочило са многим изазовима које уосталом носи сваки хуманитарни рад“, истиче Владимир Милуновић координатор овог Добротворног фонда. С обзиром на то да хуманитарна дјелатност подразумијева рад са најосјетљивијим слојевима друштва, ангажовани у Фонду су свакодневно упућени на тешке животне приче и готово немогуће услове живота. Милуновић подсјећа да сиромаштво, глад и невољу, скоро увијек прате болест и растројеност, па је често тешко изаћи у сусрет свим потребама угроженог човјека. По његовим ријечима, своју хуманитарну помоћ Фонд базира на обезбјеђивању намирница, љекова и гардеробе. Тако је недавно Фонд обезбиједио средства за организовање допунске наставе из свих предмета за дјецу корисника која похађају основну школу. Сви који се пријаве Фонду за помоћ, објашњава кординатор Милуновић, морају проћи кроз одређену процедуру у којој се утврђује степен угрожености. Због огромног броја потребитих који аплицирају за помоћ, Фонд понекад није у могућности да свима изађе у сусрет. У таквим случајевима, како истиче, предност се даје оним најугроженијим, а то су често многодјетне породице. Оно што крунише рад Фонда јесте изградња кућа за једну многодјетну породицу годишње. „Средства за ову изградњу се прикупљају захваљујући прилозима из касица које је Фонд у сарадњи са Народном кухињом при Храму, распоредио у неколико пријатељских фирми и маркета, чиме је омогућено свим људима добре воље да учествују у овим подухватима. Наравно, у овом богоугодном дјелу свој допринос дају и грађевинске фирме и продавнице материјала за изградњу куће“, наглашава Владимир Милуновић. Као највећег приложника ове организације истиче манастир Острог који редовно одваја донацију од својих средстава. „Одакле год долазе средства главни извор је воља народа да помогне угроженима“, каже Милуновић и додаје да народ дарује народу кроз ум Цркве. Црква као Божија кућа увијек је била уточиште потребитима. „Човјек у модерном свијету запада у кризе и смућености, које га одводе од Бога и доводе прво у духовну биједу па сљедствено таквој ситуацији, богоодступништва“, прича за Портал Митрополије Милуновић и закључује да у таквим околностима човјек неминовно пада и у материјалну биједу. Као разлог наводи одсуство човјекољубља и заборав милосрђа. „Само преко оних малих можемо прићи Богу. Овај Фонд свједочи да нијесу само духовни проблеми у домену црквене мисије, него да она као Богом установљена заједница, брине о сваком свом члану и сваком човјеку“ каже наш саговорник и додаје да је Фонд је још једна димензија свештеничке службе и продужена рука њиховог дјеловања у друштву. Наглашава да се сами свештеници, разумијевајући све проблеме са којима се носе њихови парохијани, како духовне тако и материјалне, труде да помогну рад ове добротворне установе. Објашњава да је за унапређивање рада „Човјекољубља” потребан огроман труд, али је неизоставна подршка цјелокупне заједнице. „Са успјешним дјелима сви напредују, угрожени добију утјеху а приложници благослов који им тајанствено даје снагу за нове побједе“, каже Владимир Милуновић Координатор Добротворног фонда МЦП и закључује поруком да је „Хуманост задатак свих нас као што је и успјех мисије овог Фонда успјех свих“. Уз жељу да ће “Човјекољубље” у временима која долазе још боље и квалитетније дјелује на пољу хуманости, јер по ријечима Светог Писма :„Рука дајушчаго не оскудјевает”, позивамо све да узму учешћа у овом богоугодном дјелу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. При Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од фебруара 2016. године, ради канцеларија Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”. Основана је са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, а дјелује под управом предсједника Управног одбора протојереја Бранка Вујачића. Добротворни фонд „Човјекољубље“ функционише као већа цјелина на нивоу Српске Православне Цркве још од деведесетих година прошлог вијека, а канцеларија у Подгорици представља само један њен огранак. „У претходходном раду Човјекољубље се суочило са многим изазовима које уосталом носи сваки хуманитарни рад“, истиче Владимир Милуновић координатор овог Добротворног фонда. С обзиром на то да хуманитарна дјелатност подразумијева рад са најосјетљивијим слојевима друштва, ангажовани у Фонду су свакодневно упућени на тешке животне приче и готово немогуће услове живота. Милуновић подсјећа да сиромаштво, глад и невољу, скоро увијек прате болест и растројеност, па је често тешко изаћи у сусрет свим потребама угроженог човјека. По његовим ријечима, своју хуманитарну помоћ Фонд базира на обезбјеђивању намирница, љекова и гардеробе. Тако је недавно Фонд обезбиједио средства за организовање допунске наставе из свих предмета за дјецу корисника која похађају основну школу. Сви који се пријаве Фонду за помоћ, објашњава кординатор Милуновић, морају проћи кроз одређену процедуру у којој се утврђује степен угрожености. Због огромног броја потребитих који аплицирају за помоћ, Фонд понекад није у могућности да свима изађе у сусрет. У таквим случајевима, како истиче, предност се даје оним најугроженијим, а то су често многодјетне породице. Оно што крунише рад Фонда јесте изградња кућа за једну многодјетну породицу годишње. „Средства за ову изградњу се прикупљају захваљујући прилозима из касица које је Фонд у сарадњи са Народном кухињом при Храму, распоредио у неколико пријатељских фирми и маркета, чиме је омогућено свим људима добре воље да учествују у овим подухватима. Наравно, у овом богоугодном дјелу свој допринос дају и грађевинске фирме и продавнице материјала за изградњу куће“, наглашава Владимир Милуновић. Као највећег приложника ове организације истиче манастир Острог који редовно одваја донацију од својих средстава. „Одакле год долазе средства главни извор је воља народа да помогне угроженима“, каже Милуновић и додаје да народ дарује народу кроз ум Цркве. Црква као Божија кућа увијек је била уточиште потребитима. „Човјек у модерном свијету запада у кризе и смућености, које га одводе од Бога и доводе прво у духовну биједу па сљедствено таквој ситуацији, богоодступништва“, прича за Портал Митрополије Милуновић и закључује да у таквим околностима човјек неминовно пада и у материјалну биједу. Као разлог наводи одсуство човјекољубља и заборав милосрђа. „Само преко оних малих можемо прићи Богу. Овај Фонд свједочи да нијесу само духовни проблеми у домену црквене мисије, него да она као Богом установљена заједница, брине о сваком свом члану и сваком човјеку“ каже наш саговорник и додаје да је Фонд је још једна димензија свештеничке службе и продужена рука њиховог дјеловања у друштву. Наглашава да се сами свештеници, разумијевајући све проблеме са којима се носе њихови парохијани, како духовне тако и материјалне, труде да помогну рад ове добротворне установе. Објашњава да је за унапређивање рада „Човјекољубља” потребан огроман труд, али је неизоставна подршка цјелокупне заједнице. „Са успјешним дјелима сви напредују, угрожени добију утјеху а приложници благослов који им тајанствено даје снагу за нове побједе“, каже Владимир Милуновић Координатор Добротворног фонда МЦП и закључује поруком да је „Хуманост задатак свих нас као што је и успјех мисије овог Фонда успјех свих“. Уз жељу да ће “Човјекољубље” у временима која долазе још боље и квалитетније дјелује на пољу хуманости, јер по ријечима Светог Писма :„Рука дајушчаго не оскудјевает”, позивамо све да узму учешћа у овом богоугодном дјелу. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. У позадини се виде прозори изграђени у неоготском стилу, а испред њих у четири реда поређани српски богослови у оделима с краватама и лептир-машнама, њихови професори, православни свештеници и њихови домаћини: англикански теолози и професори. Година је 1918, а на фотографији су православни богослови који су управо положили матурски испит, што је овековечено снимком испред Кадесдонског теолошког колеџа код Оксфорда, где су избегли током Првог светског рата. Сто година касније, на истом месту, поново су се окупили и овековечили то снимком, овог пута у боји, православни и англикански теолози, професори, учесници међународне конференције „Теолози избеглице у Оксфорду”, одржане почетком септембра у Пјуси теолошком дому у Оксфорду. Испред колеџа у Кадесдону окупила их је управо успомена на те давне људе с црно-беле фотографије: професоре и богослове Српске православне цркве и Цркве Енглеске које је спојио Први светски рат. Конференција је одржана с благословом патријарха српског Иринеја и архиепископа кентерберијског Јустина Велбија. Заједнички су је организовали Теолошки факултет у Оксфорду и Православни богословски факултет у Београду, односно организациони одбор на челу с професором Марком Чапманом и професором Богданом Лубардићем, који је уједно иницијатор тог догађаја. На њој се говорило о догађајима и научним сазнањима везаним за 1916. и 1917. годину када је у избеглиштво заједно са својим професорима дошло пет студената и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, на колеџе Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. Многа значајна имена Српске православне цркве везана су за овај „енглески период”. На првом месту двојице данашњих светитеља, Николаја Велимировића, који је припремио терен и дочекао богослове у Енглеској, и Јустина Поповића, који је био међу петорицом студената и који је из Русије крајем 1916. дошао у Уједињено Краљевство. У тој петорци био је и потоњи епископ далматински Иринеј (Ђорђевић). Како се живело и учило на колеџима у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду, присне везе СПЦ и Англиканске цркве, ставови Николаја Велимировића према рату, однос Јустина Поповића и англиканских теолога…. биле су само неке од тема конференције одржане у Оксфорду. Црква Енглеске и Српска православна црква потврдиле су да не заборављају своје претходнике, нити једна другу, да су спремне и даље да негују однос узајамности и узвратности у вери, каже у разговору за „Политику” професор Богдан Лубардић. – Успех рада конференције огледа се не само у низу научних открића, која су први пут презентована, већ у отварању врата за наставак билатералне сарадње између два универзитета у будућности – истиче професор Лубардић. Српски студенти богослови били су смештени у дому колеџа Сејнт Стивенс у центру Оксфорда и били су на посебним дипломским студијама. Њима се 1917. године придружила група од 50 ученика Богословије Светог Саве. Они су наставили школовање по програму Богословије под посредним надзором ректора богословије Добросава Ковачевића и непосредним надзором главног инспектора Министарства просвете за ђаке у Енглеској др Тихомира Ђорђевића. Међу наставницима су били Николај Велимировић, тада јеромонах, двојица потоњих епископа, Јосиф Цвијовић и Дамаскин Градиначки, јерођакон Демостен Илић и јереји Милан Милутиновић и Војислав Јанић, касније министар вера у Краљевини СХС. Богослови и њихови наставници у Енглеску су дошли захваљујући помоћи и подршци тадашњег кентерберијског архиепископа Рандала Т. Дејвидсона, који је био и председник Потпорног фонда за ученике СПЦ. За српске богослове и њихове професоре, који су у Кадесдон стигли одевени „у стара руха, искидане униформе, чак јагњеће коже (укључујући њихове свештенике и наставнике)”, заинтересовао се и епископ оксфордски Чарлс Гор, који их је редовно посећивао и обилазио. Исцрпљени и изнурени, међутим, неки од српских богослова никада се нису вратили кући. – Не знамо тачан број ни имена преминулих. Знамо да се више њих упокојило у време боравка у Оксфорду, највероватније од последица ратних исцрпљивања и болести. Захваљујући дуготрајном истраживању, имао сам част да откријем име једног од њих: Душан Трифуновић (1894–1921), као и место где почива. Наша синодско-факултетска делегација је посетила то необележено место: парохијско гробље Цркве Свих светих у Кадесдону – каже професор Лубардић. Полагање матуре српских богослова организовано је у јесен и зиму 1918, што је званични фотограф Универзитета у Оксфорду и забележио. Тринаест богослова наставило је студије у Оксфорду, али већина њих, по завршетку Првог светског рата, вратила се у Србију. – Група теолога који су били на дипломским студијама у Оксфорду по повратку у Србију у Сремским Карловцима оснивају утицајан часопис „Хришћански живот”, у коме су редовно објављивани афирмативни извештаји и вести из живота Цркве Енглеске. Један из те групе, епископ далматински Иринеј, вратиће се у Енглеску 1949. и предаваће у Кембриџу. Николај Велимировић је у Енглеској боравио два пута и доживотно ће неговати срдачне односе с Англиканском црквом. Иако су званични односи Срба с англиканском заједницом успостављени још 1862, у време Вилијама Дентона, наша оксфордска епоха у време Првог светског рата утврдила је англиканско-српскоправославне релације, омогућујући низ важних контаката све до данас – истиче професор Лубардић. Извор: Српска Православна Црква
  7. Професори и студенти, међу којима је био и Јустин Поповић и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, из током Првог светског рата окупиране земље нашло је прибежиште на колеџима Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. У позадини се виде прозори изграђени у неоготском стилу, а испред њих у четири реда поређани српски богослови у оделима с краватама и лептир-машнама, њихови професори, православни свештеници и њихови домаћини: англикански теолози и професори. Година је 1918, а на фотографији су православни богослови који су управо положили матурски испит, што је овековечено снимком испред Кадесдонског теолошког колеџа код Оксфорда, где су избегли током Првог светског рата. Сто година касније, на истом месту, поново су се окупили и овековечили то снимком, овог пута у боји, православни и англикански теолози, професори, учесници међународне конференције „Теолози избеглице у Оксфорду”, одржане почетком септембра у Пјуси теолошком дому у Оксфорду. Испред колеџа у Кадесдону окупила их је управо успомена на те давне људе с црно-беле фотографије: професоре и богослове Српске православне цркве и Цркве Енглеске које је спојио Први светски рат. Конференција је одржана с благословом патријарха српског Иринеја и архиепископа кентерберијског Јустина Велбија. Заједнички су је организовали Теолошки факултет у Оксфорду и Православни богословски факултет у Београду, односно организациони одбор на челу с професором Марком Чапманом и професором Богданом Лубардићем, који је уједно иницијатор тог догађаја. На њој се говорило о догађајима и научним сазнањима везаним за 1916. и 1917. годину када је у избеглиштво заједно са својим професорима дошло пет студената и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, на колеџе Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. Многа значајна имена Српске православне цркве везана су за овај „енглески период”. На првом месту двојице данашњих светитеља, Николаја Велимировића, који је припремио терен и дочекао богослове у Енглеској, и Јустина Поповића, који је био међу петорицом студената и који је из Русије крајем 1916. дошао у Уједињено Краљевство. У тој петорци био је и потоњи епископ далматински Иринеј (Ђорђевић). Како се живело и учило на колеџима у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду, присне везе СПЦ и Англиканске цркве, ставови Николаја Велимировића према рату, однос Јустина Поповића и англиканских теолога…. биле су само неке од тема конференције одржане у Оксфорду. Црква Енглеске и Српска православна црква потврдиле су да не заборављају своје претходнике, нити једна другу, да су спремне и даље да негују однос узајамности и узвратности у вери, каже у разговору за „Политику” професор Богдан Лубардић. – Успех рада конференције огледа се не само у низу научних открића, која су први пут презентована, већ у отварању врата за наставак билатералне сарадње између два универзитета у будућности – истиче професор Лубардић. Српски студенти богослови били су смештени у дому колеџа Сејнт Стивенс у центру Оксфорда и били су на посебним дипломским студијама. Њима се 1917. године придружила група од 50 ученика Богословије Светог Саве. Они су наставили школовање по програму Богословије под посредним надзором ректора богословије Добросава Ковачевића и непосредним надзором главног инспектора Министарства просвете за ђаке у Енглеској др Тихомира Ђорђевића. Међу наставницима су били Николај Велимировић, тада јеромонах, двојица потоњих епископа, Јосиф Цвијовић и Дамаскин Градиначки, јерођакон Демостен Илић и јереји Милан Милутиновић и Војислав Јанић, касније министар вера у Краљевини СХС. Богослови и њихови наставници у Енглеску су дошли захваљујући помоћи и подршци тадашњег кентерберијског архиепископа Рандала Т. Дејвидсона, који је био и председник Потпорног фонда за ученике СПЦ. За српске богослове и њихове професоре, који су у Кадесдон стигли одевени „у стара руха, искидане униформе, чак јагњеће коже (укључујући њихове свештенике и наставнике)”, заинтересовао се и епископ оксфордски Чарлс Гор, који их је редовно посећивао и обилазио. Исцрпљени и изнурени, међутим, неки од српских богослова никада се нису вратили кући. – Не знамо тачан број ни имена преминулих. Знамо да се више њих упокојило у време боравка у Оксфорду, највероватније од последица ратних исцрпљивања и болести. Захваљујући дуготрајном истраживању, имао сам част да откријем име једног од њих: Душан Трифуновић (1894–1921), као и место где почива. Наша синодско-факултетска делегација је посетила то необележено место: парохијско гробље Цркве Свих светих у Кадесдону – каже професор Лубардић. Полагање матуре српских богослова организовано је у јесен и зиму 1918, што је званични фотограф Универзитета у Оксфорду и забележио. Тринаест богослова наставило је студије у Оксфорду, али већина њих, по завршетку Првог светског рата, вратила се у Србију. – Група теолога који су били на дипломским студијама у Оксфорду по повратку у Србију у Сремским Карловцима оснивају утицајан часопис „Хришћански живот”, у коме су редовно објављивани афирмативни извештаји и вести из живота Цркве Енглеске. Један из те групе, епископ далматински Иринеј, вратиће се у Енглеску 1949. и предаваће у Кембриџу. Николај Велимировић је у Енглеској боравио два пута и доживотно ће неговати срдачне односе с Англиканском црквом. Иако су званични односи Срба с англиканском заједницом успостављени још 1862, у време Вилијама Дентона, наша оксфордска епоха у време Првог светског рата утврдила је англиканско-српскоправославне релације, омогућујући низ важних контаката све до данас – истиче професор Лубардић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. Vučić i društvene mreže - prosvetitelji umesto 140 karaktera Treba nam novo prosvetiteljstvo, novi hodočasnici duha, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora sa slavistima. To je moja metafora za ulaganje u obrazovanje. Iza ove dve poruke zapravo se krije predsednikova odbojnost prema društvenim mrežama, a prvenstveno prema tviteru. "Vreme je za novo prosvetiteljstvo, za nove hodočasnike duha kakav je bio naš Dositej Obradović kada je govorio, knjige braćo moja, a ne zvona i praporci, kao da je znao o čemu je govorio pre 200 godina, kao da je imao pred sobom ovo naše vreme i njihovo zvono koje ništa ne znači. To je moja metafora za ulaganje u obrazovanje", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ko će biti novi hodočasnici duha predsednik Srbije nije pojasnio, ali ne vidi problem u tome što se jedini duel između vlasti i opozicije trenutno ne vodi u medijima, već upravo u tih 140 karaktera. "Pitam vas za taj način komunikacije koji su odabrali? Ma svako bira svoj način, ja sam voleo u Skupštini kada sam bio premijer, Ana bira ovo, ona je modernija", rekao je Vučić. Dakle 140 karatkera ili komunikacija na tviteru ili ti novi, moderni načini komunikacije, nisu sporni kada se radi o nekome iz vlasti. Na pitanje da li može sve da stane u 140 karaktera, novinar BIRN-a Slobodan Georgiev kaže da - mora. Novinar i aktivni tviteraš primećuje za razliku od predsednika da je mreža koju simbolično predstavlja ptica u letu, jedino mesto gde može da se pročita bilo kakva kritika, ali je razočaran u raspravu premijerke i lidera opozicije. "To je bio razgovor dvoje medijskih audsajdera, tako bih to ocenio, a ton je bio uličarski i to je najgore, nije bilo nikakve rasprave to je bilo prepucavanje ko je veći lopov", smatra Georgiev. Vlast i opozicija ili ratuju saopštenjima ili u retkim situacijama, poput sukoba Brnabić-Jeremić, na Tviteru, ali debate u javnosti i dalje nema kao nekada. "Drugog prostora nema tamo gde je vlast, tamo nema opozicije i tamo gde je opozicija vlast, nema potrebu da bude taj prostor je jako mali i zašto bi je vlast osvajala", rekao je sociolog Darijo Hajrić. Internet ostaje jedino utočište za političku debatu - bila ona ozbiljna ili ne. Izvor
×
×
  • Креирај ново...