Претражи Живе Речи Утехе

Навршило се већ месец дана, откако нам је 9. јула ове године, гранична полиција, на граничном прелазу Меџитлија одузела путну исправу без икаквог образложења. Архиепископ ПОА г.г. Јован, од министра унутрашњих послова, Оливера Спасовског, затражио је да полиција престане да спроводи верску дискриминацију над њим и канонској Цркви коју он претставља. Писмо преносимо у целини: ''Поштовани г. Спасовски, без дужег увода, који би у уобичајеном обраћању Вама требало да постоји, желимо само да Вам саопштимо како смо се надали да ће променом власти, наступити и ново време, време толеранције и верских слобода, без икакве дискриминације на верској основи, која је, узгред, започела још у време када је председник Р. Македоније био г. Бранко Црвенковски (бивши председник Ваше партије), али до тога ипак није дошло. На дан 9. јула, текуће године, гранична полиција на граничном прелазу Меџитлија, нам је одузела путну исправу без икаквог образложења. Наредног дана, одлазимо у МУП-Битољ где нам је пост фестум уручено решење : ОРГ-СУНР-Одсек за управне послове Битољ, бр. 15. 1. 5/1336 од 5. 7. 2018. потписано од начелника, м-р Теодора Кирацовског. Решењем нам се одузима путна исправа, ради тога што је Одсек за управне послове Битољ добио извештај суда Скопље – I, КОК 56/15 од 3. 7. 2018.да смо осуђени на казну у трајању од једне године и једног месеца. Правоснажну пресуду за тај предмет, ми смо примили 10. јула 2018. и у њој јасно стоји у диспозитиву, да смо осуђени на затворску казну у трајању од једне године и једног месеца, док у образложењу (на другој страници), такође недвосмислено пише, да је у казну урачунато и време које смо провели у притвору, а које за неколико дана превазилази саму казну од једне године и једног месеца. Исту ову пресуду подносимо на увид и органу који је издао решење али ни они не показују било какав интерес да промене решење. У међувремену, у интересу јавности,пошто неки од новинара показују интересовање за овај случај, суд Скопље-I издаје саопштење да за лице Јован Вранишкоски не постоји мера одузимања пасоша. Ова нас је натерало да напишемо претставку председнику суда Скопље-I, од кога добијамо одговор, да: ''после извршене провере у систему суда, од стране Основног суда- Скопље I из Скопља, није донешено решење за одузимање Ваше путне исправе, већ је суд доставио Управи-Одељења унутрашњих послова, Одељењу за путне исправе – Битољ, само обавештење да сте пресудом овог суда КОК бр. 56/15 од 28. 2. 2017. осуђени на затворску казну у трајању од 1. године и 1. месеца, за кривично дело из чл. 273 ст.1 КЗ.'' Одговор на претставку који и Вама достављамо у прилогу, предочили смо запосленима у ОРГ – СУНР – Отсеку за управне послове – Битољ, али они су само одговорили да имају наредбу од ''виших инстанци'' да нам одузму путну исправу. Не знамо да ли је то Ваша наредба господине министре или од неких Вама подређених али ми просто не би смо могли другачије да је третирамо осим као дискриминацију и то на верској основи. Добро Вам је познато да смо лидер једне верске организације, којој су претходне Владе Р. Македоније, укључујући и ону у којој сте Ви министар, чинили све не би ли је дискриминисали. Како им то никако није пошло за руком, јер је Европски суд за људска права из Стразбура констатовао, како су власти у Р. Македонији, тиме што нису регистровале ПОА, прекршиле члан 11 и члан 9 из међународне конвенције за људска права и наложио је властима да плате одштету нашој верској заједници (коja je до последњег евра исплаћена од стране ове Владе). Министарство унутрашњих послова продужава са дискриминацијом. Узгред, ми болујемо од мултиплекс склерозе и само у месецу јулу, требали смо да се јавимо на две контроле на ВМА у Београду, где се лечимо. Исто то важи и за месец август. Одузимање путне исправе нас је довело у ситуацију да нисмо могли да урадимо предвиђене лекарске прегледе те је наше здравствено стање рапидно погоршано. Поседујемо путну исправу и друге државе, али ни са њом не можемо изаћи из земље, иако њу и не покушавају да нам одузму, не дају нам ни са њом да изађемо без одрицања од боравка у Р. Македонији. Да ли је коначни циљ да будемо држани као таоц и то баш у периоду када је наша Црква најавила прославу великог јубилеја 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије и долазак српског Патријарха?! Бесмислено је, г. министре, посезати за дискриминацијом на тако ниском нивоу и надати се било каквом успеху. Нас није поколебало ни пет и по година робије, прогона и притварања само зато што смо Архиепископ, од државе дискриминаторски непризнате Православне Охридске Архиепископије, и да после свега неко гаји наду да ће нас оваквим ''меканим'' туторством преумити. Имајте у виду, да прогоном на верској основи, који је спроводила и претходна влада и који је констатован од међународне заједнице а на који се сада и ви, на жалост, надовезујете, ни на који начин не помажете непризнатој МПЦ. Доказ овоме је факт да таквим приступом, МПЦ и дан данас није решила проблем са којим је суочена. О овој, најновијој форми дискриминације већ смо информисали дипломатска претставништва у нашој земљи а сматрамо да је поштено да Вас обавестимо да ову претставку достављамо и Европској комисији против расизма и нетолеранције, Европској комисији за превенцију тортуре, нехуманог и деградирајућег третмана или кажњавања те Комисији за људска права при Савету Европе, које, као што Вам је познато, нису незаинтересоване за сваку врсту нетолеранције које се јављају у нашој земљи. с поштовањем, Архиепископ охридски и Митрополит скопски, г.г. Јован Извор: Слободен печат Превод са македонског: Поуке.орг View full Странице

Вежба Војске Србије и Министарства унутрашњих послова „Заједнички удар 2018“ биће одржана 27. јуна 2018. године, са почетком у 10 часова, на Тргу српских ратника и Атлетском стадиону у Краљеву. На вежби учествују припадници Жандармерије, САЈ, Хеликоптерске јединице, Полицијске бригаде и Интервентне јединице полиције заједно са Специјалном бригадом Копнене војске, јединицама Војне полиције Војске Србије, батаљоном Војне полиције специјалне намене „Кобре“ и снагама за подршку из ваздухопловних бригада РВ и ПВО. Након вежбе уследиће приказ пешадијског ешалона снага за реаговање Војске Србије, који је опремљен наоружањем и војном опремом по „Пројекту 1500“ и војна свечаност полагање војничке заклетве војника на служењу војног рока генерација ЈУН 2018.

Шта вас је привукло цркви, а шта вам смета? - Тешки тренуци. Ти знаш шта би требало да радиш, одакле ветар дува и све то. И знаш да без неба ничег нема. А онда ти се врати снага, заборавиш некад на ту помоћ коју си добио док си је молио. Смета ми некад што заборавим на своју муку, нешто ме понесе, нека хоризонтала ме повуче себи, хоризонтала људске слабости. Али да нема неба, били бисмо сами. * Поједина црквена лица превише уживају у овоземаљском? - Колико људи, толико ћуди. Па неће нам ваљда те ствари одвући пажњу од онога што је најпотребније, да мислимо на своју душу. Да своју љубав чувамо у себи и дамо је другом. И да стално мислимо о праштању, јер је рок праштања неограничен. Ја мислим да је живот радост и лепота. Али људи не знају да живе. Заборавили су, дозволили су да неко сакрије живот од њих. Поверовали су у причу која је крајње дебилна - технологија, корпорације, униформисаност. Ко изгуби комуникацију са собом, "попије" корпорацију. Развуку га и размажу га. Човека су украли од њега самог. Гомиле неких постулата и фразетина које нам формирају поглед на живот - нису истините. Живимо у времену где нема истине. Где се срце, душа, истина и љубав проглашавају за слабост. И само те дисквалификују ако их поседујеш. * Како, после свега, у оваквом свету, сачувати ментални интегритет? - Колико ти сад видиш ових младих који су набилдовани и срећни изашли из теретана, па видиш те "соларуше" које су "напуњене" и све то? Као неке лутке које су навијене да увек буду на извол'те свом газди, који ће преко њих да остварује профит. А што више увећава профит, пуни свет страхом. Онда му треба војска па је наоружава, а војска је сваки човек који ће пристати да газди откуца оног поред себе. Сви се држе на оку. Од људи праве ходајуће резерве унутрашњих органа. Човек не постоји као хумано биће, како смо учили, него као алатка која говори. Срећан роб. Али то није истина, зато је ту Бог да нам увек да свежину, аутентичност, оригиналност и веру. Победа је кад преболиш своје поразе. Живот на земљи је тегобан, мукотрпан, мучиш се да би на крају умро задовољан. Важно је само не предати се. Људи су се претворили у сељобере, полуписмене, који мисле да су жешће паметни с тим телефонима и технологијом. Направили су за наше душе тесни кнап. Одузели су нам ваздух, а треба нам слободног дисања. http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:660486-Цане-Од-људи-сад-праве-ходајуће-резерве-унутрашњих-органа