Претражи Живе Речи Утехе

Од свих осећања, туга је вероватно на првом месту по потискивању и нежељености. Нико не ужива у туговању јер је то осећање снажног интензитета и по квалитету врло непријатно. Ако посматрамо мушкарце и жене, постоји разлика у испољавању осећању туге. Код мушкараца је то ређе, него код жена. Разлог није у природи једног или другог пола, већ у васпитању. Туга се у мушком свету сматра слабошћу, а како мушкарци требају зрачити снагом и одважношћу, чини се да за осећање туге нема много места. Парадокс је у томе, што су заправо снага и храброст потребни како би се човек препустио том осећању. Јер, иза потискивања туге стоји страх. Страх да ћу нпр. испасти слаб, а да ћу због тога бити одбачен, презрен или мање вреднован. За суочавање са тим страхом, признаћете, потребна је прилична доза храбрости. Туговање је природан и врло важан процес. Он служи како бисмо се од нечега или од некога развезали. Ако нам је неко драг премину, пријатељ се одселио на други крај планете и наша ће блискост неминовно бити мања чак иако постоји скајп, ако нам неко украде љубимца из дворишта или омиљену играчку, услед раскида или било које друге врсте губитка. Сваки пут када нешто изгубимо туга је осећање које се природно јавља. Трајање процеса туговања зависи од важности ствари или особе коју смо избули. Наравно, најдуже траје туга када нека вољена особа умре. То може трајати пола године, годину дана или дуже. Природно је и да након јако дугог низа година можемо осетити ту исту тугу, мада слабијег интензитета, јер нам особа недостаје. Суочавање са реалношћу која нам није пријатна, која нам не иде ,,на руку“ и није оно што желимо је истински фрустрирајуће. Оно што нам омогућује да то преболимо, да реалност прихватимо и са њом се помиримо јесте осећање туге. Потискивањем овог осећања, било неиспољавањем или потпуним неосећањем реалност се неће променити. Али ће зато реалност постати пријатнија или бар подношљивија уколико је прихватимо. Када губитак прихватимо можемо кренути даље. Иако непријатно, туговање чини свет пријатнијим местом јер на тај начин свет поприма људскији изглед. аутор: Филип Стојковић извор