Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'трг'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Пред нама је 2-ги април, Светски дан свесности о аутизму. Обележићемо га у Београду према расположивим могућностима, са циљем да особе са аутизмом и њихове породице постану што видљивије у овом друштву, како са проблемима са којима се суочавају, тако и са потенцијалом који поседују. Постоје организације и добри људи великог срца који нам сваке године несебично помажу да се на овај дан види и чује да аутистичне особе постоје у овом друштву. Али ми сами не доприносимо довољно овом важном циљу, који треба да омогући да проблеми свих нас који су велики и бројни допру до структура које су обавезне да их решавају. Нема нас на обележавању овог дана, нема нас кад треба да покажемо бројност ове популације и решеност да коначно постанемо довољно видљиви јавности и друштву. Зато позивамо све родитеље да се појаве 2-ог априла на обележавању Дана свесности о аутизму у Београду, јер надлежна Министарства су овде. Одвојимо време бар једном у години да будемо у колони која се бори да свет аутизма учини видљивим онима који треба да решавају проблеме са којима се суочавамо. Покажимо да нас има и да нисмо маргинална група коју је лако игнорисати. Једном речју дођите тога дана и придружите се колони која се бори да особама са аутизмом и њиховим породицама буде пружено оно што као равноправни чланови друштва заслужују. Ако ми сами нисмо свесни да бројношћу у јавности показујемо величину проблема, нећемо добити разумевање од оних којима та бројност никад није јавно презентирана. Видимо се на Тргу 2-ог априла у 10.00 часова. https://www.facebook.com/autizam.beograd/?locale=sr_RS
  2. "Постојеће решење Врачарског платоа недовољно ангажује простор трга, једнострано се бавећи задовољењем потреба становника Врачара, занемарујући његов духовно-црквени карактер." https://nova.rs/drustvo/asocijacija-arhitekata-ugrozen-javni-interes-ispred-hrama/
  3. У име града Херцег Новог скуп је поздравила госпођа Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине, док је свечано слово о старој топаљској општини изговорио др Горан Комар. Догађају је присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом, господин Зоран Дојчиновић. На почетку вечери владику Методија и све присутне је поздравио архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. Указујући на нераскидиву везу између духовности и културе, он је казао да је Српска црква вјековима била и остала једина институција континуитета а кроз свој континуитет сачувала је и оно најдрагоценије у култури српског народа – језик и писмо. „Српска црква ту улогу има и данас. Што је дубље упознајемо као чуварку историје и знања за будућа покољења, боље разазнајемо ствари око себе, то смо и свеснији свога идентитета. И све док и ми у Црној Гори носимо у себи осјећај недјељивог јединства српскога народа, поштовање и одговорност за српски језик и ћирилицу, биће овдје будућности за наш језик и за наш народ“, казао је прота Никчевић. Он је подсјетио да је „Трг од ћирилице” и настао као својеврсно средство самоодбране и нужно прибјежиште од неуких и идеологијом заслепљених људи који како је казао на „српско освештано писмо реагују као бик на црвени плашт“. „Не треба заборавити браћо и сестре да су и Архимеда, најумнијег човјека блиставог ума и великог знања убили неписмени римски војници“, закључио је архијерејски намјесник херцегновски. Преносећи благослов и поздраве Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, владика диоклијски господин Методије се захвалио организаторима на позиву и изразио радост поводом свог доласка на ово сабрање љубави према традицији, језику, писму и свеукупној култури српског народа. Цитирајући одломак из приче Данијела Дефоа „Робинзон Крусо” владика Методије је на почетку свог излагања на интересантан начин указао на важност традиције и памћења – својеврсног компаса у непрекидном трагању људске душе као безвремене категорије, за неком пустињом и пустоловином. „Славна прошлост се не заборавља и не препушта иновацијама и помодарству, него се чврсто држи традиције. Вриједности долазе из дубине, из ризнице великог блага. Континуитет који оплемењује, који надограђује, који сарађује, који је у вјечном дијалогу, у вјечној перформативности, попут иконе и молитве Бога љубави који од сваког дивљег предјела и дивљег човјека прави питоми врт и Сина славе. Позвање у племство духа, у духовну отмјеност, је позив који непрестано стоји пред нама“, казао је Епископ Методије. Он је подсјетио на савремену дефиницију језика као институције над институцијама и скренуо пажњу на то да се српски народ не би смо смио према језику односити немарно. „Ми данас својим језиком често говоримо као да је туђ. Тако онда нажалост буде и све друго туђе и отуђено, и историја, и култура и народ. И веза са другим народима у истом корјену и истом трајању и оном преплитању у истој мустри племенитости и узвишености. Примитивизам и снобизам, бесловесност, аљкавост, не смију бити дио нас! Тај одраз и последица историјске фрустрације гдје смо изгубили способност да јасно мислимо и да се течно изражавамо, по оној народној „Говори јасно да те цио свијет разумије”, како би се избјегли непотребни неспоразуми, нејасноће, сукоби, раздори и најважније – несвјесно осиромашивање, пад и потонуће у једну врсту самозаборава, у плитку свијест нације, управо запостављајући језичко наслеђе и језичко благо“, рекао је владика диоклијски. Закључујући да смо насљедници а не ствараоци нашег језика, он је рекао да се према језику требамо опходити као према колективном дару. „ Не да га нетакнутог вратимо и укопамо као талант, бећ да га умножимо у вјери и љубави међусобној. Ми смо само једна карика у ланцу, духовном и генетском, и ми не смијемо да изневјеримо Дух цјелине“, рекао је Преосвећени епископ диоклијски господин Методије. Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине Херцег Нови се у свом обраћању осврнула на прославу великог јубилеја – 300 година оснивања Топаљске општине – комунитади, наводећи да је и тај историјски тренутак овога града био посвећен очувању идентитета кроз језик и писмо. „Управо је оснивање Топаљске општине један од историјских резултата наших предака у настојању да очувају сопствени језик и писмо – тада је херцегновски народ успио да од венецијанског дужда добије право на званичну употребу свог језика и ћирилице“, казала је госпођа Ђуровић. Она је укзала на несумњиво значај Трга од ћирилице у овом времену у којем је ћирилично писмо неправедно запостављено. „Неупитан је значај богатог ћириличног културног насљеђа нашег краја. Његово очување на плећима је нас, генерација које живе, раде и образују своје потомство у времену када је ћирилица само декларативно равноправно писмо, а дефакто маргинализована. Зато је потребно указатина важност њеног очувања – и то кроз јавну употребу и навике писања. С’ тим у вези, Трг од ћирилице има важну едукативну улогу“, закључила је потпредсједница Општине Херцег Нови, Данијела Ђуровић. Позивајући се на архивска документа и списе, др Горан Комар је указао на чињеницу да је народ херцегновског краја кроз вријеме итекако био свјестан свога идентитета и истрајан у намјери очувања истог. „Млетачки архив у граду Новом казује одговоре на три главна питања: ко, коме (се уручују признања, статус) и како? И овдје Слово (име слова) каже коме. И то, наредбом дужда за оснивање комунитади. Слово је назначено као словенско, онако како Венецијанац види житеље вањског динарског паса. Како? Per modum pacti – за заслуге у ратовима и непребројне жртве. Ова српска заједница је већ и меморандумима изјављеним током операција два велика рата 17. вијека указивала на импозантно наслијеђе своје православне Цркве у Боки. Још је пуно важније питање како је ова заједница, којим народним именом себе називала? Читави документациони корпус каже не само да се звала српском, јер је то напросто њезино једино име, већ и да се програмски означава српском. Српско слово, језик и Црква, српски народ“, рекао је Комар. Скрећући пажњу на погубан утицај партизма у Боки, он је закључио да савремена Бока не представља киновију. „Током рада у архиву научио сам да је стара Бока, која је држала до традицијских вриједности била ослобођена било каквог партизма. Та погубна појава која ће на концу великог, тристагодишњег развојног циклуса разорити Боку – Боку заједницу, пројављена је у часу смираја Млетачке Републике. Она је свој замах задобила током аустријске доминације, а врхунац побуђивањем унутрашњег расипа комунистичким покретом у Срба. Тај последњи удар Бока није преживјела. Она данас не представља киновију“, казао је др Горан Комар. Ово веома садржајно вече које је тематски било посвећено 300 годишњици Топаљске општине – „Топаљске комунитади“, зачетка херценовске градске самоуправе, употпунио је и наступ хора „Рождество” из Бијеле. У паузама између обраћања учесника, одломке из старих топаљских исправа произносила је Драгана Влаовић. Трг од ћирилице се наставља вечерас такође у порти Храма Светог Спаса на Топлој у 21 час. Организатори су најавили долазак умировљеног епископа захумско-херцеговачког господина Атанасија и историчара др Милоша Ковића. Гости ће говорити на тему религијских, културних и политичких аспеката европских покушаја „рјешавања” српског вјерског и националног питања. Оливера Балабан Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Његово преосвештенство Епископ диоклијски господин Методије синоћ је у порти Храма Светог Вазнесења Господњег на Топлој благословио почетак петог „Трга од ћирилице”, јединствене манифестације посвећене очувању српског писма, језика, духовности и културе, која се већ пет година заредом одржава у Херцег Новом. У име града Херцег Новог скуп је поздравила госпођа Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине, док је свечано слово о старој топаљској општини изговорио др Горан Комар. Догађају је присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом, господин Зоран Дојчиновић. На почетку вечери владику Методија и све присутне је поздравио архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. Указујући на нераскидиву везу између духовности и културе, он је казао да је Српска црква вјековима била и остала једина институција континуитета а кроз свој континуитет сачувала је и оно најдрагоценије у култури српског народа – језик и писмо. „Српска црква ту улогу има и данас. Што је дубље упознајемо као чуварку историје и знања за будућа покољења, боље разазнајемо ствари око себе, то смо и свеснији свога идентитета. И све док и ми у Црној Гори носимо у себи осјећај недјељивог јединства српскога народа, поштовање и одговорност за српски језик и ћирилицу, биће овдје будућности за наш језик и за наш народ“, казао је прота Никчевић. Он је подсјетио да је „Трг од ћирилице” и настао као својеврсно средство самоодбране и нужно прибјежиште од неуких и идеологијом заслепљених људи који како је казао на „српско освештано писмо реагују као бик на црвени плашт“. „Не треба заборавити браћо и сестре да су и Архимеда, најумнијег човјека блиставог ума и великог знања убили неписмени римски војници“, закључио је архијерејски намјесник херцегновски. Преносећи благослов и поздраве Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, владика диоклијски господин Методије се захвалио организаторима на позиву и изразио радост поводом свог доласка на ово сабрање љубави према традицији, језику, писму и свеукупној култури српског народа. Цитирајући одломак из приче Данијела Дефоа „Робинзон Крусо” владика Методије је на почетку свог излагања на интересантан начин указао на важност традиције и памћења – својеврсног компаса у непрекидном трагању људске душе као безвремене категорије, за неком пустињом и пустоловином. „Славна прошлост се не заборавља и не препушта иновацијама и помодарству, него се чврсто држи традиције. Вриједности долазе из дубине, из ризнице великог блага. Континуитет који оплемењује, који надограђује, који сарађује, који је у вјечном дијалогу, у вјечној перформативности, попут иконе и молитве Бога љубави који од сваког дивљег предјела и дивљег човјека прави питоми врт и Сина славе. Позвање у племство духа, у духовну отмјеност, је позив који непрестано стоји пред нама“, казао је Епископ Методије. Он је подсјетио на савремену дефиницију језика као институције над институцијама и скренуо пажњу на то да се српски народ не би смо смио према језику односити немарно. „Ми данас својим језиком често говоримо као да је туђ. Тако онда нажалост буде и све друго туђе и отуђено, и историја, и култура и народ. И веза са другим народима у истом корјену и истом трајању и оном преплитању у истој мустри племенитости и узвишености. Примитивизам и снобизам, бесловесност, аљкавост, не смију бити дио нас! Тај одраз и последица историјске фрустрације гдје смо изгубили способност да јасно мислимо и да се течно изражавамо, по оној народној „Говори јасно да те цио свијет разумије”, како би се избјегли непотребни неспоразуми, нејасноће, сукоби, раздори и најважније – несвјесно осиромашивање, пад и потонуће у једну врсту самозаборава, у плитку свијест нације, управо запостављајући језичко наслеђе и језичко благо“, рекао је владика диоклијски. Закључујући да смо насљедници а не ствараоци нашег језика, он је рекао да се према језику требамо опходити као према колективном дару. „ Не да га нетакнутог вратимо и укопамо као талант, бећ да га умножимо у вјери и љубави међусобној. Ми смо само једна карика у ланцу, духовном и генетском, и ми не смијемо да изневјеримо Дух цјелине“, рекао је Преосвећени епископ диоклијски господин Методије. Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине Херцег Нови се у свом обраћању осврнула на прославу великог јубилеја – 300 година оснивања Топаљске општине – комунитади, наводећи да је и тај историјски тренутак овога града био посвећен очувању идентитета кроз језик и писмо. „Управо је оснивање Топаљске општине један од историјских резултата наших предака у настојању да очувају сопствени језик и писмо – тада је херцегновски народ успио да од венецијанског дужда добије право на званичну употребу свог језика и ћирилице“, казала је госпођа Ђуровић. Она је укзала на несумњиво значај Трга од ћирилице у овом времену у којем је ћирилично писмо неправедно запостављено. „Неупитан је значај богатог ћириличног културног насљеђа нашег краја. Његово очување на плећима је нас, генерација које живе, раде и образују своје потомство у времену када је ћирилица само декларативно равноправно писмо, а дефакто маргинализована. Зато је потребно указатина важност њеног очувања – и то кроз јавну употребу и навике писања. С’ тим у вези, Трг од ћирилице има важну едукативну улогу“, закључила је потпредсједница Општине Херцег Нови, Данијела Ђуровић. Позивајући се на архивска документа и списе, др Горан Комар је указао на чињеницу да је народ херцегновског краја кроз вријеме итекако био свјестан свога идентитета и истрајан у намјери очувања истог. „Млетачки архив у граду Новом казује одговоре на три главна питања: ко, коме (се уручују признања, статус) и како? И овдје Слово (име слова) каже коме. И то, наредбом дужда за оснивање комунитади. Слово је назначено као словенско, онако како Венецијанац види житеље вањског динарског паса. Како? Per modum pacti – за заслуге у ратовима и непребројне жртве. Ова српска заједница је већ и меморандумима изјављеним током операција два велика рата 17. вијека указивала на импозантно наслијеђе своје православне Цркве у Боки. Још је пуно важније питање како је ова заједница, којим народним именом себе називала? Читави документациони корпус каже не само да се звала српском, јер је то напросто њезино једино име, већ и да се програмски означава српском. Српско слово, језик и Црква, српски народ“, рекао је Комар. Скрећући пажњу на погубан утицај партизма у Боки, он је закључио да савремена Бока не представља киновију. „Током рада у архиву научио сам да је стара Бока, која је држала до традицијских вриједности била ослобођена било каквог партизма. Та погубна појава која ће на концу великог, тристагодишњег развојног циклуса разорити Боку – Боку заједницу, пројављена је у часу смираја Млетачке Републике. Она је свој замах задобила током аустријске доминације, а врхунац побуђивањем унутрашњег расипа комунистичким покретом у Срба. Тај последњи удар Бока није преживјела. Она данас не представља киновију“, казао је др Горан Комар. Ово веома садржајно вече које је тематски било посвећено 300 годишњици Топаљске општине – „Топаљске комунитади“, зачетка херценовске градске самоуправе, употпунио је и наступ хора „Рождество” из Бијеле. У паузама између обраћања учесника, одломке из старих топаљских исправа произносила је Драгана Влаовић. Трг од ћирилице се наставља вечерас такође у порти Храма Светог Спаса на Топлој у 21 час. Организатори су најавили долазак умировљеног епископа захумско-херцеговачког господина Атанасија и историчара др Милоша Ковића. Гости ће говорити на тему религијских, културних и политичких аспеката европских покушаја „рјешавања” српског вјерског и националног питања. Оливера Балабан Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама. Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена . Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле. Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и Даница Црногорчевић. Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина. На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања. Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић. Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност? -„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно. Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то? -По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду. С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја? -Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других. Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака? -Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе. Извор: Српска Православна Црква
  6. Пети Трг од ћирилице у Херцег Новом, који је почео 2. августа и трајаће до 28. августа 2018. године, одржава се у знаку великих црквено-народних годишњица као „поузданих путоказа народног опстанка“: 820 година манастира Хиландара Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, 680 година од упокојења Светог архиепископа Данила Другог, 300 година Топаљске општине – комунитади, 150 година од рођења песника Алексе Шантића, 110 година од упокојења списатеља Сима Матавуља, 120 година од рођења песникиње Десанке Максимовић и 60 година од упокојења списатељице Исидоре Секулић. Детаљан програм 5. Трга од ћирилице на интенрет страници Митрополије црногорско-приморске Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама. Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена . Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле. Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и Даница Црногорчевић. Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина. На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања. Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић. Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност? -„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно. Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то? -По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду. С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја? -Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других. Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака? -Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...