Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'тешка'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. А понекад и сами повећавамо сопствени душевни немир - на пример, лажним надама. Увек нам се чини да још мало – и кризна времена ће се завршити, и живот ће се вратити у нормалу. Међутим, није. И овде није проблем што је живот компликован и што у њему има много проблема, већ што не желимо да га прихватимо таквог какав јесте. С времена на време људи себи уливају лажне наде. А онда, када се те наде распрше, пате још више. Осврнимо се на недавну историју. 1914. почео је Први светски рат. И тада су многи мислили да ће се све смирити. Али после врло кратког времена долази до револуције, коју је пратило неколико државних удара. А иза тога – крвави грађански рат. А ако се неко надао миру већ после овог рата, онда је после рата уследио прогон Цркве, још већи него на почетку револуције, и страшне репресије. А онда је био још један светски рат, још крвавији и страшнији... Ако се задубимо у историју, видећемо да је миран, тих, лагодан живот пре изузетак него правило. Али људи су и тада живели. И исто тако је живела Црква Христова, која је током читавог свог постојања била подвргнута више прогонима него што је била у миру и земаљском благостању. Невоља савременог човека уопште није у томе што је навикао на привремену земаљску удобност, већ у томе што наставља да се држи илузиjе ове удобности. Не знамо и не можемо знати када ће се ово страшно доба завршити и да ли ће се уопште завршити. Сви аналитичари и експерти сто пута дневно пророкују будућност, а сто пута дневно њихова „пророчанства“ се с крахом руше. За нас, заправо, није толико важно да познајемо ову будућност, ма колико то на први поглед изгледало важно. Господ је ово јасно рекао: «…Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога» (Мт 6,34). Свима су познате горенаведене речи, али нису сви спремни да их прихвате, а уосталом само у овоме има спасења – уздати се у Бога, доверавати Њему, предати себе и своје ближње Његовом добром Промислу. Само тако можемо преживети било које време. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-kako-nauchiti-da-podnosimo-teshka-vremena
  2. ЗАПУТИО СЕ КА РОДНОЈ КУЋИ ДА ДОВЕДЕ ПСА, А ОТИШАО ЈЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА: Детаљи свирепог убиства дјечака Слободана Стојановића ДВАНАЕСТОГОДИШЊИ српски дјечак из Доње Каменице у општини Зворник Слободан Стојановић свирепо је убијен у другој половини јула или првој половини августа 1992. године у насељу Бајрићи - Ново Село, за шта је Суд БиХ осудио припадницу такозване Армије БиХ Елфету Весели на 13 година затвора. Фото: Фејсбук/Деспотовина Напета ситуација око села Доња Каменица ескалирала je 29. маја 1992. године. Тада се породица Илије Стојановића нашла на страни коју су контролисали муслимани, пише у монографији „Дјеца жртве рата 1991-1995“ Републичког центра за истраживање рате, ратних злочина и тражење несталих лица. Наредног дана у породичну кућу дошао је Мухамед Чикарић из Каменице, засеoка Алићи, који је Илији Стојановићу забранио да бјежи. Истог дана почели су преговори српске и муслиманске стране на барикадама у мјесту Крушке. – Мухамед Чикарић је послао Илију Стојановића да однесе поруку српској страни, да их пита да ли су за преговоре и напоменуо је да им недостаје пет њихових бораца. Илија је однио поруку и затим се вратио кући. Са породицом је био у кућном притвору све до 4. јуна, када су у Крушкама Стојановићи и три погинула српска борца размијењени за шест живих припадника такозване Армије БиХ. Стојановићима је у селу остала сва покретна и непокретна имовина. Породица Стојановић се смјестила код кума Зорана Милошевића у засеоку Џенарике – наведено је у монографији. Син Илије Стојановића Слободан туговао је за псом који му је остао кући, те је често тражио да оде назад у село, одвеже пса и доведе га кући. – Родитељи су га одвраћали од те идеје, али се дванаестогодишњи Слободан тешко мирио са тим. Не одустајући од те намјере Слободан је 27. јула 1992. године отишао од куће, прошао је кроз барикаде и отишао у правцу родне куће да би довео пса. Његовог оца Илију, који је у то вријеме био у Зворнику, о Слободановом нестанку обавијестила је локална команда српске војске – прецизира се у монографији. Слободанов отац је, додаје се, већ наредног дана „гласом са брда на брдо“ преговарао са муслиманском страном и тражио информације о Слободану. Са друге стране долазила су увјеравања да је Слободан жив и да је на сигурном у Тузли и да његови не брину. Током наредних дана Илија је тражио информације о сину, а добијао је исти одговор. У наставку потраге Илија је од више муслимана добио информацију да му је дијете убијено и да је за тај злочин крива Елфета Весели звана Косовка. Потраге за Слободаном сјећа се и Миле Вукадиновић, тадашњи припадник Другог батаљона Зворничке бригаде Војске Републике Српске. – Након сазнања шта се десило дјечаку Слободану, ријешили смо да преговарамо уз помоћ мегафона. Локални мјештани причали су са муслиманском војском, односно са неким подворником домаром школе у Бакрачима. Рекли смо му да ћемо размијенити и мртве и рањене само да се дијете спаси. Он је у први мах одговорио да се неће дјетету ништа десити. Након десетак минута, по гласу млађи човјек је њиховом преговарачу отео мегафон и рекао да од размјене неће бити ништа док у Зворник не дођу тенкови из Тузле – рекао је Вукадиновић. Постоје индиције да је Слободан био жив по заробљавању и да су га војници водили са собом. Џевад Ходић, који је у то вријеме био припадник такозване Армије БиХ, на суђењу Веселијевој изјавио је да је дјечака виђао неколико пута, а да га је једном приликом видио самог. Дјечак је био го до паса, а на десном рамену имао је масницу и огреботину. Да је Слободан био у заробљеништву и да је злостављан потврдио је и Омер Ђулбеговић, саборац Елфете Весели који је навео да су дјечака прво држали затвореног у подруму. Према његовом свједочењу, дјечака су двојица војника такозване Армије БиХ након 20 до 25 дана одвели да им покаже гдје је наводно Слободанов комшија закопао пушку „М-48“. Након што је Слободан покушао да побјегне, војници су га ухватили и истукли. Према Ђулбеговићу, Слободан је тада признао да је убачен међу њих, да извиди колико има војске и оружја. Рекао је да је био у Дрињачи на обуци. Да је дјечак покушао да побјегне свједочи и Мустафа Тучић, али он тврди да се то десило када су га војници водили на купање и да је том приликом добио батине. Тучић наводи да је исти или наредни дан његов рођак Фахрудин Демировић звани Гумени дошао са дјечаком на којем се видјело неколико модрица, а који се смијао и рекао: „Ја сам Гумени два“, додајући да су њих двојица били у добрим односима. На суђењу Веселијевој, Демировић се присјетио да је једном видио Слободана у ћошку, голог и да су сви галамили на њега, јер је покушао побјећи када су га купали. Покушао је да помогне и успио да смири галаму. – Наредно јутро, Демировић је кренуо на терен и свратио је да види Слободана. „Видим сједи с ручицама… Гледа и тресе се. Гледа ме крупним очицама, смирио сам га са причом да ће вјероватно бити размијењен – рекао је Демировић. Након што се вратио са терена сазнао је да је Слободан убијен. Војска Републике Српске ослободила је Доњу Каменицу 16. фебруара 1993. године и од тада су тражена нестала лица. Слободаново тијело пронађено је 13. јуна 1993. године у масовној гробници на брду Ждријепци код Јошанице. Масовну гробницу пронашли су и откопали припадници Војне полиције из Милића, а идентификација је обављена у Ватрогасном дому у Зворнику. Тијело су идентификовали његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана, која је позвана са наставе да идентификује братове посмртне остатке. Обдуцент Зоран Станковић, патолог, констатовао је у извјештају да је дјечак умотан у плави раднички мантил. Констатовао је бројне смртоносне повреде на лобањи и тијелу нанесене током живота и послије смрти. Дјечаку је за живота било одсјечено десно уво, оштрим предметом нанесене су му посјекотине у предјелу стомака. Све ово је указивало да је дјечак подвргнут тешкој тортури и да је умро у тешким мукама. У слијепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак. Слободанова сестра је касније свједочила о овом догађају. – Брат је био на столу, а поред њега се налазио плави мантил. Лобања је била одвојена од тијела и на њој се налазила рупа. Тијело је било у фази распадања, али видно расјечено и унакажено – навела је она. СВЈЕДОК „С1“ Током суђења изјаву је дао свједок под шифром „С1“, који је у то вријеме као припадник такозване АРБиХ био очевидац убиства. – Елфета је стајала са дјечакове лијеве стране. Држала га је за косу. Извадила је нож са црним корицама. Подигла му је главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља… Кад ју је неко од присутних војника питао шта то ради, она је извадила пиштољ, дуга деветка, прислонила му на главу и пуцала, једном или два пута, не знам. Након тога му је тијело замотано у плави мантилић. Окренуо сам главу, нисам више могао то да гледам – изјавио је тај свједок. ПРЕПУКЛО МАЈЧИНО СРЦЕ Слободаново страдање је оставило тешке посљедице по породицу која се никада није опоравила. Мајка Десанка је преминула 2006, а отац Илија 2013. године, а сахрањени су уз гроб свога сина. У монографији „Дјеца жртве рата 1991-1995“ наведена је изјава Илије Стојановића о смрти своје супруге. – Није Деса могла више да издржи. Препукло је мајчино, а и моје срце. Не знам како сам још у животу. Моја Деса је отишла у великим мукама, болу и патњи за нашим Слободаном, који је убијен на најсвирепији начин. Ни лијечење у Београду ни све пажње љекара нису јој могле помоћи. Ја се радујем одласку са овог свијета. Ваљда ћу тамо негдје бити са мојим Слободаном и његовом пресвиснулом мајком – рекао је Слободанов отац Илија. (Срна)
  3. На празник Светог апостола Филипа, у суботу 24. октобра 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Током свете службе Божје, у којој је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранаског и монаштво Манастира, у чин презвитера рукоположен је досадашњи ђакон Александар Раковић. Ријечју архипастирске бесједе сабранима се обратио Владика Јоаникије, који је казао да је данашњи свети дан велики благослов за нашу Епархију, јер је Црква Божја добила новог свештеника Александра који се од најранијег дјетињства припремао за ову свету службу. То је, оцијенио је Владика, много важно, јер без добре припреме нико не би смио да прима свештенички чин. „И ово што се припремио је само добар темељ и почетак, јер када неко прими свештенички чин треба да схвати да је на почетку, да треба још много да учи, да се удубљује у тајне свете вјере православне. Наша света вјера је по својој дубини неисцрпна и по својој садржини необухватљива, а што се више човјек с њом упознаје све му је слађа, све више његов дух хоће њом да се наслађује“, рекао је Епископ Јоаникије. Навео је да су у Цркви свештена лица прва призвана да се наслађује тајнама свете вјере православне, да хране свој ум Божјом истином и своју душу тајнама свете вјере. „Ко је више призван да се смирава и да се уподобљава Господу Исусу Христу него свештеник. Наравно, призвани смо сви ми хришћани да се удубљујемо и да учимо нашу свету вјеру, али, понајприје они којима је дато то пуномоћство од Цркве да вјеру проповједају. Када свештеник полази на дјело свете службе, он треба да се угледа на свог Учитеља и на свог Спаситеља Господа Исуса Христа, на тог доброг Пастира Који је положио живот свој да се многи спасу, чија је смрт била живоносна, да се угледа на Сина Божјег у Којем имамо примјер и сву подршку за ово свето дјело“, бесједио је Његово Преосвештенство. Он је додао је Господ дао све, дао је самог себе, хришћанима да живе правим истинским животом, а нарочито свештеницима да врше своју свету службу. „Излио је на њих благодат Светог Духа, опасао их и оснажио силом своје истине, правде, љубави, доброте, милосрђа, разумијевања и других дарова, а те дарове свештеник умножава својим трудом. Ниједан дар Божји не дјелује механички без нашег учешћа, ако ми нећемо да прихватимо дар Божји он ће од нас одступити. Бог је дао све, само зависи колико смо ми спремни да прихватимо и да се прилагодимо том дару и тој светој служби“, указао је Владика будимљанско-никшићки. Досадашњи ђакон Александар Раковић, који је данас постао свештеник и ускоро ће поћи на парохију, лијепо се припремио кроз школовање на Богословском факултету, а добро се научио и ван факултета, јер је, по ријечима Преосвећеног Епископа, рано заволио љепоту дома Божјег и свету службу. „Треба сад он да учи дјецу и омладину, њима највише да посвети пажње, а и старијима. Дјеца и омладина су спремнија, њихове су душе отвореније да приме ријеч Божју, да приме поуку, да се прилагоде Божјој милости и Божјој љубави, а старији су, већ, стекли своје навике и теже се мијењају. Међутим, гдје Бог хоће превазилазе се закони природе и када је то ради спасења некога, онда је Господ спреман да обнови нашу мисао, нашу савјест, наш ум и наше срце“. „Свештеничка служба је узвишена, света, можемо рећи, величанствена, али је, истовремено, и тешка. Господ даје да свештеник окуси и једно и друго, и оно што је лијепо, узвишено, величанствено, што усхићује његово срце, даје му радост у тој светој служби у вршењу дјела Божјег. Врло често, на то путу има и горчине, и то је по Божјем промислу, такође, да се испита колико смо вјерни. Кад би било само оно лијепо, сви би ишли тим путем, али кад има и оно горко онда не бисмо“, указао је Владика Јоаникије. Оцијенио је да у Црној Гори никада није било лако свештеницима. У Посланицама Светог Петра Цетињског се може видјети каква је његова служба била, а ни Светом Василију Острошком није лако било са својима. „Ту треба показати доста разумијевања, снисхођења, трпљења, бити спреман да се прими поруга и увреда. Свештеник нови треба да посјети сваки дом који му је од стране Цркве повјерен да о њему води пастирску бригу. Многи га неће примити у свој дом, а он их, како учи свето Јеванђеље, не би требао да оставља. Немојте да им се нијесте обратили, јер је свештеник посланик Божји свима који су му повјерени и треба сваког да упозна. Није наш народ тако злочест, има злочестих и неразумних, немојте сваког неразумног да схватите да је злочест. Свештеник мора да нађе снаге, односно да снисходи до те мјере да му је свако брат и пријатељ“, поучавао је Преосвећени Епископ. Он је, честитајући новом посланику у винограду Господњем, оцу Александру, пожелио Божјег благослова, да га Господ укријепи благодаћу Пресветог Духа. „Нека га оснажи силом своје истине, правде, љубави, мудрости, а понајвише трпљења и снисхођења према својим парохијанима да, увијек, према њима има љубави, разумијевања и да се, често, сјећа ријечи Христове, ако је Христос тако поступио онда и ми треба тако да поступамо у овом свијету, а Христос каже: Нијесам дошао да судим, него да спасим свијет“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  4. СТРАВИЧАН удес догодио се око 7.30 сати јутрос у селу Доње Међурово код Ниша када је на пружном прелазу воз ударио аутобус! У ужасној несрећи је, према првим информацијама, погинуло најмање петоро људи, а незванично се сазнаје да је настрадало и једно дете. Повређено је најмање 26 особа. У аутобус "Нишекспреса", у коме је било пуно деце која су ишла у школу, ударио је путнички воз који саобраћа на линији Ниш - Прокупље. Од силине ударца задњи део воза склизнуо је са шина. Узрок несреће за сада није познат. Директор Хитне помоћи потврио је за око 10 часова да има троје погинулих, а да је шест особа теже и 20 лакше повређено. У међувремену је у Ургентном центру на операционом столу преминула једна жена. У нишком Клиничком центру Тањугу је речено да је збринуто више од 20 особа и да је дијагностика у току ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДРАМА У НИШКОМ УРГЕНТНОМ ЦЕНТРУ: На операционом столу преминула жена, лекари се боре за живот детета, животно угрожено најмање 10 особа! (ФОТО И ВИДЕО) Призор на месту несреће је стравичан, аутобус је преполовљен. Екипе Хитне помоћи, полиција и ватрогасци морали су да извлаче повређене из аутобуса. Фото Ј.Ћосин Обустављен је железнички и друмски саобраћај. Иначе, на овом пружном прелазу постоји знак упозорења Андрејин крст. извор
×
×
  • Креирај ново...