Претражи Живе Речи Утехе

Поводом новонастале немиле ситуације, појавом корона вируса, која је задесила нашу Епархију, државу, па и цео свет, као Црква, то јест, као заједница верних окупљених око Христа, нарочито у ове часне дане Великог Поста-Свете Четрдесетнице, настојавамо да у родитељској бризи за духовно и телесно здравље нашег, повереног нам стада, дамо свој допринос, и у том духу доносимо ОДЛУКУ: Налажемо свештенству и монаштву Епархије темишварске следеће: а)- да се ствари по нашим храмовима које се стално додирују што чешће и темељно дезинфикују; б)- у овом периоду свештеници, а и монаси да не напуштају своје парохије, односно своје манастире, већ да буду стално уз своје вернике; в)- нека од богослужења и треба, по могућности, држати на отвореном простору (парастоси, опела..); г)- све Свете Тајне и богослужења у овом периоду служити чешће, како би се избегло окупљање већег броја верника у храмовима; д)- обавестити верни народ да ће имати могућност чешће да се причешћује, и то на Пређеосвећеним литургијама, али и на литургијама које ће се, осим недеље, служити и суботом по нашим храмовима; ђ)- сваки непотребни расход одложити до даљњег; е)- саветујемо свим парохијама, паросима и верном народу да, по могућности, обрађују своје баште и земљу, како би преживели ову ситуацију која може да потраје; ж)- свим управама црквених општина и манастира посебно обраћамо пажњу да се у овом периоду понашају скромно, штедљиво, а не расипнички. з)- до даљњег отказати сваки вид окупљања-манифестација ван цркве. и)- из предострожности, молимо све вернике који имају било какве симптоме грипа: кашаљ, кијавицу, повишену температуру, главобољу, бол у грлу или било какве друге здравствене тегобе-проблеме да не долазе у храм на богослужења, док у потпуности не оздраве; Црквени живот треба, у оквиру наведених одлука да се и надаље (колико је то могуће) одвија као и до сада, и да наши храмови остану отворени за народ. Епископ будимски и администратор темишварски +Лукијан

У суботу, 28. септембра 2019. године, Епархија темишварска прославила је свог покровитеља и заштитника, светог Јосифа Темишварског. Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Вазнесења Господњег у Темишвару служио је Епископ банатски г. Никанор, а саслуживали су: Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан, Епископ мохачки г. Исихије, свештенство и монаштво више епархија Српске Православне Цркве. На крају свете Литургије, Епископ Лукијан одликовао је орденом Епархије темишварске г. Владана Тадића, генералног конзула Републике Србије у Темишвару, г. Огњана Крстића, председника Савеза Срба у Румунији и г. Славољуба Аднађа, српског посланика у Парламенту Румуније. Празничном благољепију нарочито су допринели чланови хора Саборне цркве у Темишвару и гостујуће Српско певачко друштво из Панчева. По завршетку свете Литургије, у порти Саборног храма уприличен је пригодан програм у извођењу Културно-уметничког друштва Круна из Српског Семартона. Овогодишња прослава Патрона Епархије темишварске протекла је у знаку прославе великог јубилеја – 800 година самосталности наше помесне Цркве. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

-Слава славног манастира Ходош-Бодрог у Румунији- На празник Успења Пресвете Богородице, по новом календару 15. августа 2019. године, поводом славе манастира Ходош-Бодрог свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење Архиепископа арадског г. Тимотеја и свештенства Архиепископије арадске и Епархије темишварске. У пратњи епископа Лукијана су били протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик; протојереј-ставрофор Огњан Плавшић, архијерејски намесник арадски; и ђакон Миодраг Јовановић. На крају свете Литургије, eпископ Лукијан је осведоченом пријатељу српског народа и Српске Православне Цркве, Архиепископу арадском др Тимотеју (Севићу) уручио високо одликовање, орден првог степена Српске православне епархије темишварске. Манастир Ходош (рум. Mănăstirea Hodoș-Bodrog) је после јерархијске поделе 1864. године припао Румунској Православној Цркви. Налази 15 км југозападно од Арада, покрај места Фелнак. Историјски извори говоре да је данашњи манастир основала у XV веку стара племенита српска породица Јакшић, као и оближњи манастир Бездин, који и данас припада Српској Православној Цркви. Познати су сви настојатељи манастира Ходоша од 1700. године. То су архимандрити: Софроније (1700), Александар Прерадовић (1732), Вићентије Продановић (1750), Вићентије Новалић (1773, родом из Мостара), Генадије Ђукић (1778, родом из Баје), Теодосије Јовановић (1786-1810, родом из Батање), Мојсије Манојловић (1810-1835, родом из Арада), Григорије Кириловић (1837-1839, родом из Галше), Стеван Крагујевић (1839-1842, родом из Осијека), Емилијан Кенгелац (1845-1853, родом из Кикинде), Антоније Нако (1853), Корнелије Живковић (1853-1887, родом из Даља). Године 1726. посланик на српском црквено-народном сабору био је архимандрит Софроније из манастира Ходоша. Манастир данас припада Архиепископији арадској Румунске Православне Цркве, мушки је и представља један од најплодоноснијих духовних расадника у румунском Поморишју. Извор: Српска Православна Црква Слава славног манастира Ходош-Бодрог у Румунији | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS

Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Вазнесења Господњег у Темишвару служио је Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење свештенства и монаштва епархија Темишварске и Будимске. Богослужбеном благољепију допринело је учешће више црквених хорова из Епархије темишварске који су после свете Литургије на челу са Преосвештеним Епископом г. Лукијаном литијски прошли улицама Темишвара. Посебни гости овогодишње епархијске славе били су румунски министар вера г. Виктор Опасни и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. Његово Преосвештенство Епископ г. Лукијан на крају свете Литургије одликовао је министра вера г. Виктора Опасхи орденом Епархије темишварске за посебне заслуге и несебичну помоћ и залагање за Српску Цркву у Румунији, односно Епархију темишварску. Захваљујући епископу Лукијану министар г. Виктор Опасхи истакао је нераскидиво пријатељство два народа исте вере и осврнуо се на заједничку црквену прошлост, конкретно на период пре осамостаљивања Румунске Цркве од Карловачке Митрополије као залог будућег пријатељства два народа и две Цркве. Епархијску славу честитао је и г. Милета Радојевић и пожелео епископу Лукијану, свештенству, монаштву и верном народу свако добро од Господа. Директор Радојевић је такође честитао министру г. Виктору Опасхи и у знак братске љубави и пријатељства поклонио му је икону Пресвете Богородице. Извор: Српска Православна Црква