Претражи Живе Речи Утехе

Да ти се каже - "добро јутро, имате рак и још месец дана живота", а ти погледаш у небо и изговараш дрхтавим речима - "хвала ти Боже, ту сам за шта год хоћеш Господе..." То је светост. Светост није само у манастирима, нити увек носи мантију. Анонимна светост свих обичних људи, који се боре у долини суза, који веслају у језерима живота, не бирајући ударце или олује. То је светост господина Џорџа, са великим топлим очима, дубоким осмехом и светлошћу која преплављује сваки делић његовог бића. Посетио сам га у болници. Није ми оставио ни тренутак за сажаљење. Није дозволио да се узнемирим. Био је сав светлост, вера и нада. Отишао сам да га утешим а вратио се одморан. Отишао сам да га подржим а вратио се ојачан. Отишао сам да му кажем а сазнао сам. Отишао сам да га видим а он ме је видео кроз светлост вечности. Повукао ме је ка себи и рекао на уво: „Оче мој, хвала Богу за оно што сам проживео, за оно што сам видео, окусио и дотакао. За све оно што ми је дао а било је много. Спреман сам да одем. Овде сам по заповести Онога који ми је дао живот. Довео ме је овде, и одвешће ме на Друго место. Припремио сам торбе, ствари су на месту. Већ сам на перону и чекам да ме одвезе воз…“ У неком тренутку, у ужасном болу, заспао је а његова дивна жена је прошапутала - „о шта нам се десило...“. Он је поново отворио очи и рекао јој -„не жали се, немој да будеш огорчена... само реци хвала Богу..." Господин Џорџ још није отишао, он је овде, али разговара са нама са другог места. Живи у великом наручју своје жене и деце и свих оних који га воле. Он живи и чека, јер како ми је сам рекао, „Драги мој оче, цео живот сам се спремао за овај тренутак." Поздравио ме је и замолио да ме пољуби. Нагнуо сам се и помирисао. Такви су пољупци светости - пуни светлости, боја и мириса. о. Хараламбос Пападопулос facebook.com/p.libyos