Претражи Живе Речи Утехе

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота. „Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. Перишић је истакао да овај симпозијум још једном доказује атмосферу сарадње између свих конфесија са којима се жели успоставити плодан дијалог, чиме се исповиједа заборављена истина да Црква не постоји да би другима доцирала о стварима у које се не разумије. „Учећи о тим стварима од оних који о њима много више знају, Црква развија однос узајамног повјерења да би у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем могла да упути ријечи о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у коме тај смисао све више измиче, али и да укаже људима на истинског Бога“, навео је Перишић. Он је рекао да тај Бог не представља свемогуће биће које служи да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, већ Бога чија је природа доброта и милостивност према свим људима. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. „Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. „Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић. У наставку симпозијума приређена је панел-дискусија „Црква и просвјетитељство: шта /ни/смо научили од Доситеја“, о којој су говорили Никола Грдинић и Ненад Ристовић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Владимир Симић са Филозофског факултета београдског Универзитета. Првог дана симпозијума представљена је и књига „Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о цркви и секуларизму“, чији је аутор Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За 17.30 часова предвиђена је панел-дискусија „Теологија-истина-помирење: појам мира у светим списима“, у оквиру које ће говорити Дарко Томашевић са Католичког богословског факултета Универзитета у Сарајеву, Владислав Топаловић са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву и Зухдија Хасановић са Факултета исламских наука сарајевског Универзитета. У вечерњим часовима биће отворена изложба фотографија „Лично“ о потретима жртава рата, чији је аутор Велија Хасанбеговић. Панел-дискусије у оквиру овог скупа, који је и ове године окупио стручњаке из различитих области како теолошког, тако и друштвеног живота Балкана, одржавају се у Културном центру. Манифестација „Теологија у јавној сфери“ трајаће до 10. фебруара и представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Извор: Митрополија црногорско-приморска