Идем улицом и размишљам. О вери, о Богу... о свему. Признајем на то ме је подстакнуло учлањење на овај сајт, мада сам о томе размишљао и раније. Бивајући на овом сајту за ово кратко време, приметио сам изразиту суптилност језика његових чланова. Посебно оних који познају теологију и који су свештеници. У мени је зато се кристалисало питање. Занима ме може ли се суптилношћу човечијег језика дотаћи барем мало снага вере у човека ? Зашто ово питам ? Зато што језиком можете да описујете све и свашта у животу и свету...И пријатеље и непријатеље, и разне појаве, процесе, са дијаметрално супротних становишта, са свим њиховим специфичностима... А вера у човеку је шта ? Можда празнина испуњена љубављу према свему што нас окружује ? Још кад додам синтагму снага вере, ствари за мене постају још компликованије... Надам се да се нећете смејати мом питању... Ако неко може да ми одговори био бих му веома захвалан... (Или макар да ме упути на неки текст за читање.)