Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'степинчева'.
Found 2 results
-
Јелена Чалија: Степинчева писма јасан доказ његове подршке НДХ
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Друштво
Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин. Једно озбиљно историјско откриће, два писма надбискупа Алојзија Степинца из 1941. упућена папи Пију Дванаестом, стигло је до јавности захваљујући необичном споју: прво је о њима проговорио српски патријарх, а затим је делове објавио један хрватски историчар. У недавном интервјуу за хрватску телевизију патријарх српски Порфирије изјавио је да у рукама има Степинчева писма чији су делови „дубоко проблематични”, а ускоро су у медијима, захваљујући историчару Хрвоју Класићу, и објављени исечци ових писама у којима Степинац јасно и недвосмислено подржава Независну државу Хрватску, свестан њених расних закона, покрштавања Срба „шизматика” и Јевреја, о чему непосредно и пише. „Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под утиском да власт подржава католичанство. Али не може се порећи ни да их тера и сва беда шизматичке цркве... Верујем, када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били сасвим ликвидирани из Хрватске...”, наводи се у писму које је Класић јавности пренео и у италијанском оригиналу – да не би било неке забуне, нарочито око глагола „liquidare”. До сада непозната стручњацима, писма загребачког надбискупа Алојзија Степинца, за историчара др Милана Кољанина, који је научну каријеру посветио управо проучавању Другог светског рата, имају несумњиву важност. Ова писма су неоспорно значајан допринос добијању потпуније слике о деловању надбискупа у усташкој држави и његовим напорима да ојача њен међународни положај, каже Кољанин у разговору за „Политику”. – Ради се о два писма која је надбискуп упутио папи, 16. маја и 14. јуна 1941, дакле у првим месецима постојања велике усташке хрватске државе. То је време када су већ донети репресивни и расистички закони, када је Српска православна црква стављена ван закона, када су почела масовна убијања и интернирања Срба. Већ почетком маја 1941. законски је регулисан прелаз с једне вере на другу што се пре свега односило на православне Србе. Поменута писма показују изразито афирмативан однос надбискупа Степинца према властима и деловању органа усташке државе. Она показују његово уверење у намеру државних вођа да НДХ претворе у католичку земљу. Писма су допринос досадашњим сазнањима о координацији деловања Римокатоличке цркве и усташке државе. Познато је да је надбискуп био добро обавештен о насиљима над Србима који су покушавали да спасу живот преласком на римокатоличку веру. Писма су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства Српске православне цркве и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотив деловања надбискупа Степинца и римокатоличке хијерархије у НДХ, без обзира на цену у људским животима – истиче др Кољанин. Он истиче да писмо папи од 14. јуна 1941. показује да се надбискуп Степинац поново залагао за признање НДХ од Свете столице. О ћутању Степинца на злочине НДХ, али о његовој нетрепељивости према православној цркви, о покрштавању Срба, прозелитизму, убијању свештеника и епископа, али и о убијању деце у НДХ папи Фрањи писао је тадашњи патријарх српски Иринеј 2014. године у време када се очекивало да ће потпис поглавара Римокатоличке цркве на канонизацију блаженог Алојзија Степинца бити ускоро стављен, чиме ће се загребачки надбискуп уврстити у ред светих Католичке цркве. Као одговор на сада већ добро познату молбу патријарха папи да скине с дневног реда канонизацију и препусти Степинца непогрешивом суду божјем, основана је Мешовита православно-католичка комисија која је кроз неколико састанака разговарала о Степинчевом животу, спорним местима његове биографије. У њеном раду, на позив црквених великодостојника с обе стране, учествовали су и стручњаци, историчари, а међу њима и наш саговорник. – Рад мешовите комисије која је имала задатак да сагледа деловање надбискупа, потоњег кардинала, Алојзија Степинца током постојања НДХ је закључен, али не и окончан. Комисија је инсистирала на томе да се омогући истраживање извора из времена понтификата папе Пија Дванаестог, чему су следила одговарајућа обећања. Међутим, тек је одлука папе Фрање да се ова документација стави на увид научној јавности пре рока омогућила потпунија истраживања – истиче др Кољанин. Попут заседања, и закључци комисије за сада су недоступни јавности, али је упечатљиво да је један гласни део јавног мњења осудио што се о овој теми уопште разговара с „оним другима”. У Србији се тако могло чути мишљење да српски архијереји учествовањем у раду комисије дају легитимитет канонизацији Степинца, док су Хрвати све схватили као „треће суђење” загребачком надбискупу. Тешко је проценити шта би требало више да нас забрине: тај панични страх од сусрета с другим или наше незнање о догађајима из Другог светског рата. Надбискупови сведоци одбране Реагујући на изјаву патријарха Порфирија о проблематичним местима у Степинчевим писмима, свештеник Јурај Батеља, постулатор каузе за канонизацију Алојзија Степинца, навео је да сматра да би српски патријарх више допринео помирењу ако би споменуо како су владике СПЦ до 1935. одседале у двору загребачког надбискупа кад год би дошле у Загреб, као и да је владика Емилијан хтео да 1946. на суђењу надбискупу посведочи „о љубави и помоћи коју је Степинац пружио Србима у Другом светском рату”. Догађаји се не могу сагледавати у црно-белој техници, и то је у интервјуу хрватској телевизији поменуо патријарх Порфирије говорећи о Степинцу. После убиства тројице епископа и стотине свештеника на територији НДХ, а од последица мучења у усташком затвору преминуо је и загребачки владика Доситеј, православни епископ жели да сведочи у корист загребачког надбискупа који је о свему томе, у најмању руку, гласно ћутао? – Суђење надбискупу Степинцу октобра 1946. свакако није било у потпуности по данашњим мерилима праведног суђења. Уз остало, нису позивани сведоци који су хтели да сведоче о неким хуманим поступцима надбискупа што је оставило извесну сенку на судски поступак. С друге стране, суђење је недвосмислено показало да је надбискуп мирно посматрао како се пред његовим очима уништава једна хришћанска црква и масовно убијају њени великодостојници, свештенство и верници. Показало се да је одобравао одузимање њених храмова и имовине за сопствену цркву као и да је својим верским ауторитетом подржавао усташку државу до њених последњих дана – истиче Кољанин. Извор: Политика -
Драго Пилсел: Степинчева „домољубна блокада духа“
тема је објавио/ла Милан Ракић у Dijalog sa braćom rimokatolicima
Међуцрквена или мешовита католичко-православна комисија која треба да утврди улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата већ је после два састанка направила значајне помаке. Међутим, најважнији део посла тек следи, каже хрватски теолог и новинар Драго Пилсел. Када говоримо о Драгу Пилселу, говоримо о човеку који је много тога прошао — његов животни пут водио је од поклоника усташког покрета у Аргентини, којем је, због породице припадао, до проминентног новинара, антифашисте и борца за људска права. Пилсел је био један од првих хрватских новинара који је указао на злочине почињене над преосталим Србима тoком операције „Олуја“ и након ње. Живот и дело кардинала Степинца, Пилсел систематски проучава од 1991. године, па ће се тешко наћи новинар који о Степинцу зна више од Пилсела. Такође, каже, као хришћанин и теолог развија добре односе са представницима Српске православне цркве. Пилсел активно прати рад међуцрквене комисије која би требало да дâ историјску оцену улоге покојног загребачког надбискупа Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата. После првог сусрета, на коме се Комисија договарала о методологији рада, уследио је први практичан сусрет у Загребу, на коме је Комисија расправљала о улози кардинала Степинца откако је постао загребачки надбискуп, 1937, па до настанка НДХ. Комисија је такође затражила отварање архива папе из времена Другог светског рата, Пија XII и тадашњег ватиканског државног секретара Тисерана. НДХ и надбискуп Степинац су од Ватикана тражили признање, али папа Пије XII није хтео да призна НДХ, а из његове и архиве ватиканског државног секретара, Комисија ће моћи да види каква је била комуникација између Ватикана и Загреба, каже Пилсел. Модератор рада Комисије, отац Ардуро, обећао је да ће отворити ове архиве. Затражио је имена особа које би испред српских чланова Комисије ушли у ватиканске архиве и ускоро би тај посао требало би да крене, ексклузивно сазнаје Пилсел. Комисија је на загребачком састанку, каже Пилсел, покушала да апсолвира рад кардинала Степинца пре рата. Српска страна је, према Пилселовим речима, показала да су већ тада настали проблеми. „Наиме, тридесетих година Степинац постаје надбискуп, прво помоћни, па онда 1937. и пуног наслова и помогао је да се обликује Католичка акција и још неке друге црквене организације које су биле расадник кадрова за усташки покрет. Тако да некаква одговорност Степинца не почиње 1941, наравно да након те године она добија пуно другачију конотацију и тежину“, каже Пилсел. Да ли је Степинац, помогавши оснивање Католичке акције, био свестан куда то води? — Куда води шта? Морамо бити јако прецизни. Тешко је рећи је ли знао да ће се чланови Католичке акције радикализоват. Мени је занимљивије нешто друго, а на шта сам упозорио српске чланове у Комисији. Наиме, Степинац има антрополошко образовање, које му помаже да 1938. буде препознат од папе Пија XI, претходника папе Пија XII, као саветник у настанку врло важне енциклике. Пијe XI, суочен са грозотом нацизма, хоће да објави енциклику која је требало да добије име „Јединство људског рода“ — на латинском „Humani generis unita“. Пије XI дошао је у контакт са једним америчким теологом француског порекла, Џоном Лафаржом, који је докторирао на темељу америчког расизма. Тај ће докторат касније послужити Мартину Лутеру Кингу када је устројио покрет за људска права. Пије XI долази у посед тог доктората, јако задовољан зове тог америчког исусовца и каже му какав му је текст потребан и да, док буде истраживао, обавезно обиђе младог загребачког надбискупа, који први у Европи отвара Каритас за прихват избеглица из Трећег рајха. Махом су то били Јевреји који су након Аншлуса из Беча и других места бежали према југу. Степинац те 1938, да будем пластичан, апсолутно разуме опасност хипернационализма, нацизма и расизма јер као саветник учествује у стварању те енциклике, која, нажалост, никада није објављена јер је Пије XI умро три дана пре планираног дана објаве. Његов наследник, спорни папа Пије XII закључава ту енциклику. Она је откривена деведесетих година и објављена је. Ја сам је дао превести на хрватски језик. У својим мемоарима Џон Лафарж 1954. описује Степинца као изузетно луцидног, паметног и обавештеног човека. Поставља се питање и српским и хрватским историчарима у Комисији: како је могуће да 1938. Степинац тако добро разуме нарав национализма, а 1941. бива глув и слеп пред навалом усташког дивљања. То је, дакле, проблем. На то треба квалитетно аргументима и документима знати одговорити и зато ми се чини да ће се сада направити кључан искорак, када у фебруару у Новом Саду почне поглавље где ће се разговарати о ратном Степинцу. Али већ сада можемо рећи да је Комисија направила неке важне кораке. Степинац је у младости био солунски добровољац. Шта се у њему догодило да порекне Југославију? — Мислим да се о томе не може једнозначно говорити. Он као млади војник још не размишља о свештеничком позиву, мисли да ће постати агроном, има девојку. Наравно да он тада има свест о лојалности према Југославији. Међутим, догађа се убиство хрватских првака у југословенској скупштини и након тога почиње диктатура која је за Хрвате била неприхватљива. Посебно за Степинца. Он тридесетих година бива доста везан за структуре Хрватске сељачке странке (ХСС). Мислим да Комисија то није успела обухватити, можда ће у коначном извештају о томе бити речи, међутим Србима је прилично непозната улога Степинца пре рата и његова повезаност са ХСС-ом, странком која се 1941. распада. Након договора Цветковић—Мачек и након стварања Бановине Хрватске, постоји један тренутак оптимизма, али 1941, након успоставе НДХ, ХСС се распада. Једна фракција иде у усташе, друга остаје пасивна, трећа иде у партизане, четврта подржава владу у Лондону. Степинац је у проблемима, јер се Католичка акција и ХСС, чији су односи умрежени, разводњују и он губи тло под ногама. Он, дакле, више нема квалитетну комуникацију као надбискуп, као црквени вођа и ту настају проблеми. Он је био интелектуалац, али није имао за то време потребне пасторалне и комуниколошке вештине. Степинац тада показује неспособност да разуме околности. Тај феномен називам „домољубна блокада духа“. Шта под тим појмом подразумевате? — Наиме, толико желите тај политички пројекат који се зове „слободна Хрватска“, да сте спремни да зажмурите и на најсвирепије злочине. Зато је патријарх Иринеј у име СПЦ написао писмо, које сам први на простору бивше Југославије објавио, наравно, сажето, али ускоро ћу га објавити у целости, јер мислим да је потребно да српска јавност има целовити увид у аргументе које је папа Фрањо уважио предложивши СПЦ да се формира речена Комисија, у коме се каже да је Степинац углавном ћутао. Шта то значи ћутање? Није тачно да је увек и у свему ћутао, али доминантан називник за његово понашање јесте једно компромисерско понашање. Оно не смета само Србима, то смета Јеврејима и Ромима. Ромска заједница је највише настрадала. Када гледамо документе усташког покрета, којима се Роми шаљу у Јасеновац, видимо да их уопште нису пописивали по имену и презимену, него су само поручивали да шаљу толико и толико вагона Рома. То је нешто престрашно. Дакле, и Степинац, када реагује на расне законе и чињеницу да се Јевреји воде сточним вагонима у Јасеновац, реагује отприлике — па добро, ако их већ морате тамо одвести, дајте им воде. Карикирам, али хоћу да кажем, нису само Срби са правом љути на Степинца. Наравно, постоји и нас неколико Хрвата који постављамо питање из те исте перспективе из које је он деловао. Из хришћанске антропологије. Као теолог постављам питање зашто му је била потребна Дијана Будисављевић да се организује спасавање козарачке деце? Зашто то није изашло из њега самога? Степинац је знао шта се дешава. На пример, мостарски бискуп Алојзије Мишић му је доставио детаљан опис усташких злочина над Србима у Херцеговини. — Зато је јако важно ово што ће комисија радити у Новом Саду, Подгорици и Славонској Пожеги, три постаје те расправе о „ратном Степинцу“. И јако је важно да Комисија не буде изиграна од стране Свете столице и да Ватикан испуни обавезу и отвори архиве Пија XII и кардинала Тисерана, да српска страна тачно види каква је била комуникација и шта се све говорило између Загреба, где не делује само Степинац већ и легат, опат Марконе као изасланик Свете столице (нека врста отправника послова, јер Света столица, понављам, није имала амбасаду у Загребу) и Ватикана за време НДХ. Мислите ли да ће Ватикан испунити обавезу? — Морају, обећали су. СПУТНИК- 5 нових одговора
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.