Претражи Живе Речи Утехе

Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине. Приликом откопавања на земљи Смајића је поред остатака цркве пронађено и 12 покојника, од којих је један број био прекривен свилом, златом и баршуном, тако да је сигурно да се ради о краљевској породици. Претпоставља се да је у првом гробу, највећем и најраскошнијем, сахрањена краљица Јелена Груба, која је престо наследила од супруга и која је владала у периоду од 1395. до 1398. године. Хусо, како га зову пријатељи, платио је све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из Федерације БиХ и саме државе није хтео да учествује у томе. – То је наша стварност, ми ћемо пре пустити да овако нешто пропада него да овде имамо толико туриста да не можемо проћи. То је ваљда та политика која нам долази из Сарајева – каже Смајић. Земља у којој је пронађено историјско благо у власништву је породице Смајић од 1953. године. Купили су је Хусини покојни родитељи и даље пренели њему, који је сасвим случајно открио шта се налази пар метара испод земље. – Радили смо на акумулацији за једну малу централу овде и тако дошли до првих открића – говори Хусо. Стари град Весела стража, како је прави назив богатог локалитета, сада је место достојно сваке похвале. Стара црква је сређена и очувана од заборава, ту су и велики крст, слика Исуса Христа, звоно, конак и мали објекат укопан под земљом где су уредно очишћене кости свих покојника. – Поп Славиша је велики човек и прави пријатељ, а данас је таквих мало – тврди Хусо. Због тога што људе не дели по вери и нацији Хусо је, каже, имао доста проблема, стално слуша погрдне називе који су му упућени, приче како га треба избацити из Исламске заједнице и слично, али он не мари. – Шта ја знам што се тако понашају, ваљда им смета та црква што се гради – истиче Хусо. Колико га не интересују приче злонамерних, како каже, показао је и тиме што радо звони на звонику изграђеном поред старе цркве, јер за Хусу црква коју гради није ништа негативно него објекат толеранције, љубави и мира. На Васкршњи/Ускршњи понедељак на Веселој стражи су имали изложбу експоната и дружење. Хусо каже да је позвао представнике све три највеће конфесије у БиХ, али да се „његови“ нису одазвали. – Сви су се одазвали осим припадника Исламске заједнице. Стварно не знам шта је са тим људима. Не разумем такво понашање, а овамо се стално прича о суживоту и целовитој БиХ – каже он. Додаје да му је тешко што нико из Исламске заједнице није дошао на тај дан, али опет му је срце било пуно када се толики број других људи појавио на дружењу. Славиша Ђурић, православни свештеник у Бугојну, каже да је српских повратника у том граду мало – око 300. Пре рата у Бугојну је било скоро 10.000 Срба. Парохијски дом, црква и други објекти у власништву Српске православне цркве паљени су неколико пута. Упркос томе, црква у којој он служи поседује неколико књига старих и по два-три века. – Од 2013. до 2015. године нисмо имали ниједно крштење у Бугојну. Прошле и ове само по једно – каже отац Славиша. На гробљу иза цркве сахрањени су и преци Александра Вучића, премијера и новоизабраног председника Србије. Свега километар од цркве у месту Чипуљић живе и чланови породице Вучић, а то су Драго и Анђелка. Извор: Седмица.ме

Ходочасници из Епархије бачке боравили су у дводневној посети Косову и Метохији – светој српској земљи – 18. и 19. маја 2019. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан када Српска Православна Црква слави спомен на Пренос моштију Светог Саве, у недељу, 19. маја 2019. године, предвођени протонамесником Милорадом Мировићем, парохом при Светоуспенском храму у Новом Саду, поклоници из Новог Сада и околине посетили су манастир Светих Архангела код Призрена. Литургију је служио отац Милорад, а саслуживао је архимандрит Михаило, игуман манастира. По прочитаном одељку из Јеванђеља, парох новосадски истакао је да је Цркву Божју немогуће разрушити и да она опстаје и упркос многим нападима и недаћама. Све што је зидано на крајеугаоном камену – Христу, све што је зидано од Светога Саве на томе камену, то остаје и то ће васкрснути. Зато не треба да тугујемо. Једина је туга ако живимо без Христа. Са Христом је све могуће, навео је отац Милорад. По завршетку Литургије, за манастирском трпезом, отац Михаило је позвао госте да буду као апостоли и да се на тај начин изборе са свакодневним искушењима. Протонамесник Милорад Мировић захвалио је игуману и братству манастира код Призрена на срдачном и надасве топлом дочеку. Госпођа Оливера Радић, професор српског језика у Гимназији у Ораховцу и новинар, направила је кратак интервју са оцем Милорадом, са којим је разговарала о важности доласка у Стару Србију, о благослову и Косовском Завету, као и о многим другим темама. Извор: Радио Беседа