Претражи Живе Речи Утехе

Уз подршку Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, која делује при Епархијском савету града Москве, заједница научника са Института за руски језик Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука, Национални истраживачки технолошки универзитет Московски институт челика и легура и Национални истраживачки универзитет Виша економска школа, помоћу вештачке интелигенције и машинског изучавања, реализују пројекат формирања старословенске збирке – јединствене базе старословенских рукописних текстова. Стварање збирке старословенског језика ће пружити истраживачима, лингвистима и историчарима вишеструко користан алат за проучавање савремених словенских језика и културе, и постаће јединствен кључ за разумевање њиховог наслеђа. Она представља одабрану и на посебан начин обрађену збирку старословенских текстова који се користе као основа за проучавање речника и граматике наведеног језика. Старословенски текстови су дошли до нас у разним рукописним споменицима од једанаестог до осамнаестог века. Потреба стварања систематичне збирке старословенског језика, која је повезана са дуготрајним, деликатним и мукотрпним радом, објединила је заједничке напоре стручњакâ из различитих области и, према научницима, то је пројекат од националног значаја. Према речима јеромонаха Родиона (Ларионова), заменика председника Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, тренутно „не постоји збирка рукописних словенских текстова, а њено стварање научници разних дисциплина сматрају као важан задатак”. Највећи део старословенских (староруских, бугарских, српских) текстова од 11. до 17. века, који су до нас стигли, су неколико хиљада богослужбених рукописа. Језик се мења из века у век. За научнике је важно разумети, прво, због чега се ове промене дешавају и шта утиче на њихов облик; и друго, шта саме те промене проузрокују, рекао је отац Родион. Прва етапа пројекта биће дигитализација и распоређивање старословенских минеја (црквених књига које садрже богослужбене песме за сваки дан црквене године) од 11. до 17. века на староруском, бугарском и српском језику. Рукописи се чувају у колекцијама Државног историјског музеја, Руске националне и Државне библиотеке, Руског државног архива старих дела и Тројице-Сергијеве лавре. Пројекти за коришћење дигиталних приступа у анализи културне баштине активно се развијају у Европи и представљају савршен пример интердисциплинарне интеракције. Што се тиче овог пројекта, могу се уочити два главна правца рада – претварање скениране слике у машински читљив језик и изградња језичких модела, што поједностављује анализу и разумевање текстова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке