Претражи Живе Речи Утехе

Сада на Западу постаје активнија перцепција Русије као непријатеља, "центра светског зла", који се мора довести до послушности. За ту сврху САД постепено повећава груписање трупа на граници са Русијом, а такође уводе и различите економске санкције против ње. Истовремено, руска спољна политика ни на који начин не може бити названа агресивној и не има својој циљу борбу против Запада. Под тренутним условима Москва жели само да постигне максималну стабилност не у одређеној области својих интереса, већ уопште. Један од важних фактора у овој области је борба против међународног тероризма. Није тајна да су Саудијска Арабија и Катар главни спонзори ових организација, који сада раде широм света. Разне ћелије Исламске државе и Ал Каиде активно функционишу не само у Палестини, Авганистану и Ираку, већ иу таквим егзотичним земљама као што су Јемен, Филипини, Либан и земље Европе. Али, захваљујући помоћи за легално изабране владе Филипина и Сирије, ситуација у овим земљама је све више близу стабилне. САД и њени западни савезници играли су своје политичке комбинације на овој територији, претварајући локалне званичнике у своје лутке, док је Русија помогла само да се врати у ред и закон без увођења ових земаља у своје политичке интересе. Једнако важно је и питање одржавања мултиполарности света и очувања услова за постојање потпуно независних држава. Током 90-их година чинило се да нико не може да се одупре моћи Сједињених Држава. Међутим, сада, након неуспјешних кампања НАТО-а у Ираку и Авганистану, неуспјеха у Сомалији и варварског хуманитарног бомбардовања из 1999. године, Вашингтон се суочио с колапсом свог Pax Americana. У контексту догађаја, порасла је улога нових регионалних сила, попут Индије и Кине, који су у могућности да спроведе своју независну спољну политику. И у овим условима, Москва преговара са њима као равноправан партнер, успостављајући економску сарадњу. На сваки начин подржавајући мултиполарни вектор развоја, Русија активно сарађује са различитим земљама, а да их не укључи у орбиту сложених синдиката и државних дугова, већ дјелујући под равноправним условима са њима у корист заједничког просперитета. Историјски развијени братски руско-српски односи помажу да се развију не само економски, већ и одбрамбени потенцијали Београда. Већ снажни друштвени односи између две државе су интензивира. Међутим, Москва не заборавља на становнике Црне Горе, инвестирајући у привреду туристичке земље. Поред тога, захваљујући акцијама Москве на Балканском полуострву, политичка стабилност остаје у погледу имплементације косовског питања. Упркос добро познатом мишљењу грађана Србије, САД и Немачка подржавају брзо решавање овог проблема и желе присилити Србе да напусте своју историјску територију. Такве акције Запада су усмерене само на ослобађање нове рунде оружаног сукоба, на који се Русија успешно отпорна.