Претражи Живе Речи Утехе

Марковић је јуче позвао Kустурицу да се огради од споменика Стефану Немањи који ових дана постављају градске власти на Савски трг у Београду. Марковић је споменик назвао катастрофом истакавши да је убеђен да се ни славном редитељу не свиђа оно што је комисија, ћији је он био члан изабрала, и позвао га да то јасно и гласно каже, упитавши га: “Иначе, где ће ти душа… Емир Kустурица му је данас одговорио отвореним писмом објављеном на порталу Искра. Текст који почиње речима “Драги Горане Србине” преносимо у целости: “Не знам са којим спомеником Стефана Немање си упоредио овај који ти се не свиђа. Вјерујем да ти знаш и ако је тако, молим те да ми јавиш. Kада бих ја знао да постоји скулптура праоцу Србије у посљедњих осамсто година, рекао бих ти лично. Сигурно ти не бих јављао преко Пешчаника. Има хиљаду начина да се повежу познаници са филмских фестивала и са рекреативних утакмица у фудбалу које су одигране за вријеме мог служења војног рока у Београду када ти је Петар Божовић уђелио снажан комплимент називајући те краљицом тијела. Било би неукусно када бих ја тебе на јавном мјесту упутио на много мање одрицање од оног на које ти мене тјераш. Тражиш да се морално дистанцирам не само од споменика имењаку Немањи, него и од аутора који је у Њујорку поставио споменик Ленону, у Москви руском цару, и да не набрајам све украсе које је руски умјетник и академик Александар Рукавишњиков расуо по свијету. Kада бих био присиљен да те јавно прозовем да нешто мијењаш, инсистирао бих да се одрекнеш борбе против „малигног Руског утицаја” (ово је само једна у низу акција у којима ти учествујеш од деведесетих откад ђелујеш на сцени достављања и пријављивања свог народа западном хегемону и сада си се окренуо против мене ). Умјесто тога, рецимо, позивам те да изоштриш смисао за страдање хришћана на Kосову и Метохији или у Црној Гори? Не само због хришћанске културе него и твоје секуларне грађанске политике којом се, за разлику од мене, бавиш, а не знаш да она не постоји без историје коју је управо Стефан Немања, имењак, започео на Балкану. Није добро, Горане Србине, када безбожник спомиње душу, тако да твоје питање „гђе ће ми душа“ ако се не оградим од одлуке жирија која ће, наводно, уништити Београд, није само произвољност филмаџије чије су стваралачке бисаге пресушиле, између осталог избјегавајући годинама политичку димензију у твојим филмовима и вјеровању да је та делатност само забава. Сада је политика постала твоја судбина рођена у „ужасу празнине“ твог филмског жанра. Послије свега бринеш за моју душу? Ти и ја се не разликујемо само у бризи и небризи према хришћанима Kосова и Црне Горе, разумјевању политике и историје. Сумњам да ти вјерујеш у вјечност душе као ја, јер да је обрнуто не би могао да правиш филм о Бернар-Анри Левију, псу рата, човјеку који гђе год се појавио у вијетнамки пријатне кафа боје, ту је почињао рат. Он је служио као претходница пљачкашким походима Обаме, Kлинтонових, Саркозија! Ђе ти се потопила душа, земљаче. Човјек који направи филм о Бернару Левију губи лиценцу јавног делатника и никоме нема право да кроји моралне норме, а камоли да се интересује за судбину нечије душе и брине о њеном кретању. Дакле, твој вапај за мојом душом, био је признање празнине у којој живи један бездушни тип. Разумио сам да си тада био декинтиран, па те морално посрнуће одвело репатом вампиру Левију и да си направио филм због ког си забетонирао властити дух у блато незадовољства и лошег старења, а оно мало душе коју си давно извртио у својим филмићима, процурило је кроз празне џепове и сада звецка кроз ситниш који си добио заузврат од француског ратнохушкача. Видио сам твоје лице на Јутјубу када је овај философски кепец у Београду попио торту у фацу и није ти било драго, али на твом лицу није било сажаљења према инвеститору. Ниси се ти никада до краја поистовјећивао са идејама, а за тај филм вјероватно ни лова ни није била велика!” Извор: nova.rs

Са страхом и молитвеним трепетом ишчекујући Распеће Христово, идући на Голготу заједно с Њим, вријеме је да свако од нас стане пред двери сопствене смрти, да стане и да се молитвено загледа у питања у чијим ће одговорима спознати истинског себе. Тако и ти, Србине, брате, стани пред самог себе, сагледај сопствене падове у амбису овога свијета, да би се могао вратити себи, да заједно са Разбојником, док још није касно, завапиш: „Сјети ме се, Господе!“ (Лк. 23, 42). Србине, брате, упитај себе: Ако ниси све опростио ближњем своме, како ће Господ опростити теби? Ако си брата оговарао, да ли си узалуд постио? Ако си брату завидио, да ли си узалуд на кољена падао? Ако си сиромашног презрео, како ће тебе Господ удостојити блага из своје Ризнице? Ако си се одрекао свога оца, како ће тебе препознати Небески Отац? Ако си заборавио своју мајку, како ћеш умолити Богородицу Марију? Ако си заборавио сопствену земљу, како ћеш тражити Небеску Отаџбину? Ако си се одрекао сопствених предака, како ћете молитвено заступати свети преци? Ако ниси у брату видио брата, како ћеш у Христу видјети Исуса? Ако те није забољела бол другог човјека, како ћете забољети ране Богочовјека Христа? Испитај своје заспало срце, Србине, брате, да би у њему пронашао себе, онаквог каквог те Господ жели, покајаног и преображеног, достојног и Земље и Неба. Времена је све мање, Господ је близу! Извор: Епархија бихаћко-петровачка