Претражи Живе Речи Утехе

Идеју да се на достојан начин обележи 790 година од поклоничког путовања првог српског архиепископа у Свету земљу патријарху Иринеју представио је професор Гидеон Грајф. Професор др Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам”, и његови сарадници представили су у четвртак, 4. јула, Патријарху српском Иринеју иницијативу да у Јерусалиму буде подигнута меморијална плоча у част првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 1229. године. Тиме би било обележено 790 година од овог важног догађаја којим је, како су образложили предлагачи који су јуче били на пријему у Патријаршији у Београду, Свети Сава заувек повезао историју српског народа са синовима Израела. Идеја ће бити представљена и јерусалимском Патријарху Теофилу, а жеља је да спомен-плоча, чије је идејно решење већ урађено, буде постављена у Јерусалиму управо ове године, када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве – значајан догађај за који је такође непосредно везано име Светог Саве, првог српског архиепископа, творца самосталности српске цркве. „Оставио је свој траг у азуру неба изнад Свете земље пре 790 година, па ова меморијална плоча остаје поколењима да се сећају његове очинске љубави која је уистину подједнако обухватала све његове мисије‚ светосавског пацифизма у години када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве”, наводи се у образложењу иницијативе. Подсећа се да је Свети Сава подигао неколико задужбина у Светој земљи и да је откупио кућу Јована Богослова (Сионску Горницу) у којој се налазила соба где је одржана последња вечера, а која је изграђена изнад гроба краља Давида, јеврејског светог места. На свом првом ходочашћу у Јерусалим Свети Сава је посетио бројна света места, пре свега Христов гроб, и служио у њима, а између осталог ишао је и у манастир Светог Саве Освећеног. Монаси овог манастира даровали су му жезло светитеља и иконе Богородице Млекопитатељнице и Богородице Тројеручице, која је била власништво Светог Јована Дамаскина. Наиме, приликом посете Светог Саве манастирској цркви штап Светог Саве Освећеног је пао, што је протумачено као испуњење пророчанства Светог Саве Освећеног да ће доћи свештеник са запада, царског порекла и да њему треба да предају његово жезло и икону Богородице. Остало је забележено и да је први српски архиепископ приликом првог боравка у Јерусалиму саградио манастир Часног Крста, Цркву Светог Јована и Цркву Светог Ђорђа у луци Авр, коју је поклонио као метох манастиру Светог Саве Освећеног. Приликом посете Јерусалиму први српски архиепископ састао се и са јерусалимским патријархом, који му је поклонио вредан сребрни штап, на врху опточен дијамантима. Према неким изворима, боравак у Светој земљи био је и ходочасничко путовање, али и својеврсна црквено-дипломатска мисија: Свети Сава је желело да набави потребне црквене твари за младу српску цркву, али и да утврди подршку јерусалимског патријарха. Српски светитељ на поклоничко путовање у Јерусалим ишао је и 1234. године, а оба путовања описана су у његовим житијима која су написали хиландарски монаси, Доментијан и касније Теодосије. Идеју да Светом Сави буде подигнута спомен-плоча у Јерусалиму, професор Грајф изложио је и приликом претходног боравка у Београду почетком јуна. Он је тада рекао да ће настојати да се из Јерусалима уклони спомен-плоча Алојзију Степинцу постављена крајем априла ове године у Аустријском „хостелу” Свете породице, који се налази на Путу суза (Виа долороса) у центру Јерусалима. Плоча Степинцу постављена је поводом годишњице његовог ходочашћа у Јерусалим 1937. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска