Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, у пратњи отачавствених архијереја, након Евхаристијског сабрања у новосадској Саборној цркви, отишао је у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду где су освештани славски дарови и преломљен славски колач поводом славе града Новог Сада, на којем су присуствовали и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине и други представници државних институција. Овом приликом Патријарх Порфирије је нагласио да ми хришћани који славимо славу по правилу узимамо неког свеца као духовног заштитника пред Богом, пре свега због тога што славећи славу, ми се молимо светитељу да нас заступа пред Богом да се моли за нас. „Ми кад славимо славу исповедамо да нисмо само материјална бића, него да смо пре свега и изнад свега духовна бића. И оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром. Свим оним што смо добили од Бога да служи Њему и да служи другим људима“. Потом се бираним речима обратио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић. Извор: Телевизија Храм

Након торжественог евхаристијског сабрања у окриљу кивота Светог Петра Цетињског у храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, славско сабрање настављено је у свечаној дворани Богословије Светог Петра Цетињског. Поводом славе овог свештеног училишта славске приносе освештао је некадашњи ученик ове знамените Богословије - Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава (Бундало), викар Патријарха српског. Дан раније, Епископ марчански Сава је узео учешће на светој заупокојеној Литургији у Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици, поводом годишњице упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, док је у навечерје празника Светог Петра Цетињског служио свечано празнично бденије у Цетињском манастиру. Извор: Ризница литургијског богословља и живота Фото: Svetigora.com

У понедељак, 9. децембра 2019. године, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу прославио је своју крсну славу – Светог Алимпија Столпника. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован пререзао је славски колач у Деканату Факултета заједно са овогодишњим свечаром проф. др Жељком Мијаиловићем, као и са деканом факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем. Владика Јован пожелео је срећну крсну славу свим запосленима у овој високошколској установи. Извор: Епархија шумадијска

Телевизија Храм је 4. децембра 2019. године први пут обележила своју крсну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је преломио славски колач у присуству Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника општине Врачар др Милана Недељковића, запослених и гостију . Извор: Инфо-служба СПЦ

Председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић увеличала прославу крсне славе Мркоњић Града. У навечерје празника Светог пророка Илије, крсне славе Мркоњић Града, свештенство архијерејског намесништва јајачко-мркоњићког сакупило се код храма Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду како би дочекало Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија. Одатле се Епископ у пратњи свештенства упутило до плтоа испред зграде Општине Мркоњић Града где је предводио чин освећења славског колача и кољива. Саслуживали су архимандрит Варнава (Дамјановић), протонамесник Александар Ђурић, презвитери Драган Видовић и Чедо Ђурић и ђакон Немања Рељић. После свечаног чина којем су присуствовали председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, домаћин градоначелница Мркоњић Града гђа Дивна Аничић и многобројни пријатељи и гости Мркоњић Град, Извор: Српска Православна Црква

Радио Светигора на Духовски понедјељак прославила је своју крсну славу, Силазак Светог Духа на Апостоле – Тројчиндан. Славски колач у Његошевој сали у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје су просторије Светигоре, благословио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије. ЗВУЧНИ ПРИЛОГ СА СВЕЧАНЕ ПРОСЛАВЕ РАДИЈА "СВЕТИГОРА" Повезана вест: Честитајући славу владика је истакао значај овог васељенског радија који је благословом Патријарха српског Павла на Духове (7. јуна), прије 21. годину (1998) почео да емитује програм. Епископ Методије је пожелио да се ријеч Господња и даље шири преко таласа Радио Светигоре. „Ако Бог да да се до краја свијета и вијека, ријеч Господња, која је створила овај свијет, као што се и досад ширила, стварала и усавршавала овај свијет Божији између осталог и кроз таласе Радио Светигоре – васељенског радија, шири и даље, и усавршава не само овај, него све свијетове.“ Преосвећени владика Методије је казао да и звјезде сијају не саме од себе, већ силом Господњом: „И да благослов Господњи сиђе на све оне који су овдје радили, да се и њих сјећамо, и на оне који раде и да будемо све бољи, ако Бог да, из године у годину. На многаја и благаја љета славили и трајали! Живјели!“ Прослави крсне славе Радио Светигоре присуствовао је и Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, многобројни гости – пријатељи Светигоре. Протојереј-ставрофор Далибор Милаковића, директор Светигоре, за трпезом љубави је честитао славу и пожелио свима добродошлицу. „Хвала Богу и Светој Тројици већ 21. годину како наш васељенски Радио Светигора проноси глас Божији, прије свега широм Црне Горе а онда и читаве васељене, прије свега благословом Његове светости Патријарха почившег Павла а онда и благословом нашег Високопросвећеног оца и Митрополита господина Амфилохија.“ Отац Далибор је изразио захвалност Митрополиту чијом идејом, благословом, љубављу и трудом Радио Светигора опстаје и сваким даном све више узраста. Он је нагласио да без његовог благослова, труда и љубави, прије свега молитве, а онда и сваке друге подршке, радио не би постигао и остварио оволико дјело. „Митрополит је био спријечен због својих пастирских обавеза да буде са нама а молитвено, у духу и својом љубављу је стално уз нас и непрестано подржава наш труд и рад.“ Директор се захвалио владици Кирилу, дугогодишњем уреднику часописа Светигора, као и владици Методију који је благословио крсну славу. Такође се захвалио и свима који су током ових година својим трудом, љубављу и молитвом помогли да Радио Светигора постоји и опстане, и ако Бог да и даље ће то чинити. Он је упознао присутне госте да Радио Светигора своје дјело више од годину дана остварује у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. Тим поводом захвалио се братији ове свете обитељи на челу са протојерејем-ставрофором Драганом Митровићем. Говорећи о слушаности Светигоре, отац Далибор је истакао да се радио чује на читавој територији Црне Горе а путем интернета и широм васељене. Радио Светигору и Портал Митрополије црногорско-приморске, редовно посјећује близу 200 000 људи, а Светигора је данас по слушности једна од најслушанијих станица у Црној Гори. „На то смо сви заједно поносни и то нас мотивише да се још више трудимо да ово дјело које чинимо буде још веће, свјесни благослова који имамо да можемо дјелати на Радио Светигори и сајту наше Митрополије.“ Зато смо призвани на још већу одговорност и да љубав коју ширимо међу собом, буде љубав за све, поготово та Тројична љубав. На Свету Тројицу када је рођена Света црква, рођена је и Светигора, казао је отац Далибор и додао: „То је велика симболика и није случајно да се данас у ово вријеме које нам Бог даривао, као и начин комуникације, показује да су медији продужетак Свете цркве. И све што је Бог дао, дао нам је на корист. Свако дјело које чинимо на земљи, ако чинимо у љубави према Светој Тројици и љубави према Богу, постаје све веће и веће.“ Директор је пожелио да Господ утврди, укријепи све трудбенике и слушаоце Светигоре како би се још више сабирали у заједници и љубави, јер све што се чини, чини се у заједници и љубави. „Радио нас призива на заједницу, и ми који дјелимо на радију и они који нас слушају, сви заједно учествујемо у тој заједници. Већ двије године Радио Светигора преноси недјељом и великим празницима уживо Свету литургију и на тај начин Света служба Божија улази у сваки дом у Црној Гори. Ко жели да чује може да чује, и ко има уши да чује, може да чује ту љубав Божју коју преносимо. Светигора већ 21 годину, од кад је Митрополит зацртао тај циљ, преноси заједницу љубави и док год то буде чинила и радила ми ћемо постојати и Божија љубав и благодат ће бити на нама, а на то нас призива Света Тројица“, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковића, директор Светигоре. Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радио Светигоре који је почео са радом на Духове (7. јуна) исте године. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска

По завршетку овог свечаног чина, владика Иринеј је благословио славско жито и славски колач, дарове овогодишњег кума, градоначелника Новог Сада господина Милоша Вучевића. Овогодишње славље увеличано је и додељивањем високих признања Српске Православне Цркве великим и несебичним приложницима храма Светих царева Константина и Јелене. Орден Светог Саве другог степена додељен је Петру Матијевићу, док су Архијерејске грамате признања добили Мирко Караћ, Зоран Пакић, Гвозден Мучибабић, Крсте и Јован Дуброја, Слободан и Биљана Милић, Миша Ловре и, постхумно, Стеван Манојловић. У својој беседи, Преосвећени владика Иринеј, поучио је сабране, истакавши да се свака криза, била она економска, демографска или нека друга, превазилази духовном обновом. Управо је изградња храма на Грбавици један од доказа такве обнове у нашем народу. Напослетку је и протопрезвитер Стојан Билић, парох на Грбавици, заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју, свештеницима, награђеним парохијанима и верном народу Божјем, што су се одазвали на његов позив и што су својим присуством увеличали духовну радост у славу Божју, а у част Светих царева Константина и Јелене. Извор: Епархија бачка