Претражи Живе Речи Утехе

У част јубилеја Осам векова аутокефалије (1219-2019) и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду биће од 10. до 14. децембра 2018. године домаћин међународног научног скупа посвећеног самосталности и читавом осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа на Балкану и шире. Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: [email protected]. Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски. Теме I Историјски пут Српске Православне Цркве 1. Црквене прилике у донемањићком периоду 2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe 3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве 4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића 5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића 6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића 7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија) 8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт 9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве 10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква 11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет 12. Српска Православна Црква у доба туркократије 13. Карловачка митрополија 14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку 15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку 16. Српска Православна Црква у дијаспори II Путеви српског богословља 1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве 2. Богословље Светог Саве 3. Српско богословље у средњем веку 4. Богослужење у Српској Православној Цркви 5. Византијски утицаји на српско богословље 6. Западни утицаји на српско богословље 7. Руски утицаји на српско богословље 8. Богословље у Карловачкој митрополији 9. Српско богословље у 19. и 20. веку 10. Савремено српско богословље III Српска Православна Црква у српској и европској култури 1. Српско средњовековно рукописно наслеђе 2. Српска средњовековна књижевност 3. Српска средњовековна уметност 4. Српска барокна уметност 5. Српска Црква и просветитељство 6. Српска Црква и просвета 7. Српска Црква и савремена књижевност 8. Српска Црква и савремена уметност 9. Српска Црква и савремена наука 10. Српска Црква и савремено друштво 11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом 12. Српска Црква у дијалогу са исламом 13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом View full Странице

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље ПБФ УБ организовали су једнодневни тематски научни богословски скуп Испунило се време и приближило се Царство Божје; покајте се и верујте у Јеванђеље (Мк 1, 15) Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури Епархија браничевска ове године прославља значајан јубилеј – два века оснивања манастира Покајница. Тим поводом, са благословом епископа браничевског, проф. др Игнатија (Мидића), Одбор за просвету и културу Епархије и Институт за систематско богословље ПБФ УБ, организовали су једнодневни богословски научни скуп, који има за циљ промишљање широке и изазовне теме покајања у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву. Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, организатори су предвидели као оквирни предлог следеће аналитичке опсеге проучавања теме покајања, праштања и спасења: библијске претпоставке покајања; учење о покајању у светоотачком Предању; покајање, исповест и Евхаристија Цркве; сотириолошки аспекти покајања; покајање, праштање и кинонија; покајање као антрополошки феномен; покајање и праштање у новом социолошком контексту. Предавачи: епископ браничевски проф. др Игнатије (Мидић) проф. др Богољуб Шијаковић протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић проф. др Предраг Драгутиновић протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо проф. др Дражен Перић проф. др Раде Кисић протођакон доц. др Предраг Петровић доц. др Србољуб Убипариповић ђакон доц. др Здравко Јовановић јереј доц. др Зоран Деврња јереј доц. др Александар Ђаковац протођакон доц. др Златко Матић јереј асистент др Вукашин Милићевић Извор: Телевизија Храм View full Странице

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, Православна Епархија бачка – Црквена општина Бачка Паланка и Друштво наставника историје Бачке Паланке организују 21. октобра 2017. године у Вили Гранде Бачкој Паланци научни скуп Епископи Епархије бачке – Епархија бачка кроз векове. На овом научном скупу резултате својих истраживања представиће реномирана имена из области историје, теологије, историје културе и уметности, архивистике и сродних научних дисциплина. Преузмите плакат у ПДФ формату Од првог Епископа бачког чије име је сачувано, Митрополита сегединског Филипа са почетка XVI века, до данас историја је сачувала имена 33 епископа. Њихови животописи, духовна делатност, национални и културни рад заслужују пажњу историјске науке, која појединачним приступом сваком од епископа може да нам донесе нова сазнања о њиховој пастирској и историјској мисији, значају и личном подвигу. Епархија бачка такође представља захвалну тему за историографска истраживања, која увек теже ка новим открићима и промишљањима. Простор на коме се налази Епархија представља саставни део културне, историјске, политичке мапе европских збивања и као нераскидива веза и мост повезује различите културе и народе који живе на том подручју. Богато историјско наслеђе Епархије бачке настало у временском периоду од XVII до XX века нуди довољно тема за истраживаче из различитих научних области. Тематски научни скуп националног значаја има за циљ да сагледа улогу и значај Епархије бачке кроз историју. Кроз сусрет историчара, теолога, историчара уметности и архивиста који ће изнети резултате својих истраживања о овим темама, доћи ће се до нових сазнања, која су врло важна за разумевање културно-историјског значаја простора Војводине за српски народ, а нарочито Бачке као њеног саставног дела са Новим Садом који је био центар српског препорода у XIX веку. Извор: Епархија бачка View full Странице