Претражи Живе Речи Утехе

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован обратио се видео-записом 24. октобра 2021. године на отварању Научног скупа посвећеног св. Краљу Милутину у Скопљу, изразивши своје задовољством овом значајном међународном научном манифестацијом, која се одржава са благословима Светог Архијерејског Синода СПЦ и Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије. Архиепископ Јован је посебно нагласио велику заслугу, труд и знање др Јасмине Ћирић и свих оних који су допринели да се на једном месту саберу научни делатници из великог броја земаља, што ће у наредна два дана моћи да виде и чују сви заинтересовани гледаоци, али и да прочитају сви у Зборнику радова који ће бити благовремено објављен. Звучни запис обраћања Архиепископ Јован је нагласио да је тема научног скупа веома важна и интересантна, али не само за српску историју, већ и за историју свих који живе на Балканском полуострву. Његово Блаженство је истакавши велики број научних дисципина и тема на овом скупу, као и велики број радова који је пристигао из свих крајева света, подвукао веома широк контекст скупа и рекао да то показује велики интерес научних радника за живот и дело св. Краља Милутина. И данас сви могу много научити од св. Краља Милутина, рекао је између осталог Његово Блаженство. Извор: Радио Слово љубве

У уторак, 12. октобра 2021. године, у Крагујевцу је одржан једнодневни стручни скуп за представнике верских медија, под називом: „Стратегија верских медија у управљању друштвеним мрежама за потребе остваривања јавног интереса у информисању, са посебним освртом на кризне ситуацијеˮ. Повезане вести: У Крагујевцу одржан стручни скуп "Наступ верских медија на друштвеним мрежама" Наступи верских заједница у медијима и слика сукоба у верским медијима Благословом Епископа шумадијског г. Јована, скуп је организовао Радио Златоусти Епархије шумадијске, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, у Богословији „Светог Јована Златоустаˮ. На стручном скупу учествовали су представници четрнаест медија православне, римокатоличке и исламске вероисповести. У име црквених радио-станица Епархије бачке учествовали су представници из Радио-Беседе и Радио-Тавора. Програм скупа је започео поздравним словом протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректора Крагујевачке богословије, који је пренео благослов Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована. Прота Зоран је, између осталог, истакао да је овај стручни скуп једна карика у побољшању рада црквених медија. Главни уредник Радија Златоусти, прота Милић Марковић, истакао је значај непосредне комуникације у раду медијских делатника при црквеним медијима и појаснио суштину теме скупа. Ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање савремених технологија Српске Православне Цркве, који је на овом скупу говорио на тему: „Наступи верских заједница у медијима – где су грешке и како их побољшати?ˮ, истакао је да треба имати свест о томе коме се обраћамо у медијима, да широки аудиторијум треба да разуме наш језик. Радио и телевизија, као медији, нису превазиђени, казао је ђакон Александар и додао да је улога ових медија додатно употпуњена учешћем на друштвеним мрежама. Ипак, сматра ђакон, нису све мреже подједнако пријемчиве за мисијску делатност Цркве. Цитирајући Патријарха српског г. Порфирија, ђакон Александар је истакао да ми треба да причамо о светлости, да се не бавимо тамом и да је то наша медијска мисија. Професор др Растко Јовић, са Православног богословског факултета у Београду, говорио је на скупу у Крагујевцу на тему „Медији и слика сукоба у Црквиˮ, указавши да поједини изазови произилазе из недостатка јасног идентитетског односа ко смо. Сузана Миличић, директорка ПР агенције „Контактаˮ, говорила је на тему „Традиционални медији и друштвене мреже – сарадници или супарнициˮ. Она је, представљајући и објашњавајући статистичке податке везане за медије и друштвене мреже, истакла да комуникација на друштвеним мрежама захтева озбиљне ресурсе и организацију, као и добро осмишљену стратегију комуникације. На скупу су говорили и поједини представници црквених емитера. Истакнуто је да су изазови о којима се говори заједнички, с обзиром на историјски тренутак у којем се налазимо. Такође, учесници скупа су се сагласили да је стратегија за унапређење кључна у усавршавању и професионалнијем деловању. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду. Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио: - Тема конференције, која је окупила еминентне стручњаке, тиче се пре свега целине личности али и целине једног народа, што се види и по секцијама којима сте поделили пројекат образовања: политика, економија, али и култура. Образовање подразумева развијање онога што су наши потенцијали и дарови у један непоновљиви етос појединца и личности, али и једног народа. Из тог разлога је важно да образовање подразумева и материјалне ствари односно и тело у смислу економије, као што обухвата и културу, али и један континуитет у контексту образовања. У њему не подразумевамо само тачку од које ми почињемо па убудуће, него подразумевамо наш ход уназад, и то не уназад неколико година или неколико деценија, већ уназад много векова, где ћемо пронаћи корене у којима су записани посебност и непоновљивост нашег народа. У исто време подразумева и опскрбљеност оруђем, а то су таленти, да се та посебност и оригиналост образује, формира тако да буде аутентична, да јесте идентитетска, али истовремено да је отворена ка глобалном, како би онда оно што је наше образовање, оно што смо ми формирали као свој етос и своју културу, могло да кореспонидира са глобалним, да обогаћује глобално, али истовремено да буде способно да без ризика прима и оно што није наше. - Враћајући се својим коренима не значи да само понављамо и реплицирамо оно што је у прошлости постојало, него и да хоћемо да се држимо принципа, да се држимо начела на којима смо се кроз векове образовали. Управо у духу латинске пословице Non nova, sed nove, дакле, не мењамо своју суштину, али се усклађујемо са новим тако што смо сачували своју суштину непромењеном, али кроз нове методе. У новим васпитним и образовним формама имамо могућност да ту своју суштину и свој етос пројавимо и прокажемо на нови начин који је прихватљив свима и кореспондира са свима при чему ми остајемо оно што јесмо, а у исто време нисмо без могућности да општимо са оним што је споља. У том смислу обогаћујемо то што је споља, али истовремено без ризика калемимо на себе оно што није наше, истакао је патријарх Порфирије. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије учествују, у име Српске Православне Цркве, на Међународном симпосиону уприличеном од 4. до 6. септембра 2019. године у манастиру Бозеу у Италији. „Призвани на живот у Христу“ – назив је 27. по реду научног скупа који има за циљ да укаже на значај хришћанског живота и позива на сведочење вере у савременом друштву. У раду симпосиона учествују представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве и протестантских заједница. Епископ Исихије је пренео благослове и поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Епископа бачког г. Иринеја, а Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије је 5. септембра изложио реферат под насловом „Православно богословље монашког призива“. Истога дана, представљајући Руску Православну Цркву, Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је о спасоносности живота у Христу, нагласивши да је центар хришћанског живота Личност Богочовека Исуса Христа. Нигде се та сушта истина тако реално не пројављује као у Тајни Тела и Крви Христове, истакао је Митрополит волоколамски г. Иларион. Извор: Инфо служба Епархије бачке

У Кузбаској богословији Руске православне цркве у сибирском граду Новокузњецку, одржана је Међународна научна конференција на тему мисионарског рада Свете браће Кирила и Методија – словенских просветитеља. Управо на дан кад православна Црква прославља ове светитеље, скуп је почео молитвом у школском храму, а настављен сесијама у конференцијској сали богословије. У раду овог скупа учествовали су богослови, филолози и историчари из Русије, Пољске и Црне Горе, као и представници православне и римокатоличке цркве. У првој сесији овог научног скупа, своја излагања су имали професори Цетињске богословије СПЦ: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор, и протојереј Арсеније Радовић. Отац Гојко је говорио на тему „Први плодови мисионарског рада Свете браће – на словенском југу“, док је отац Арсеније излагао на тему „Штампана издања јужнословенских богослужбених књига“. Њихова предавања је преводио г. Аполон Мишченко, такође професор Богословије Светог Петра Цетињског. Представници Цетињске богословије остаће у сестринској Кузбаској богословској школи до недјеље, како би узели учешћа у заједничком васкрсном богослужењу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У манастиру Стањевићи у петак 14. септембра одржан је први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи“. У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се у суботу 15. септембра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Радио Светигора

Звучни запис разговора