Претражи Живе Речи Утехе

1. Не судите, да вам се не суди. Господ не забрањује да исправљамо друге, већ да их осуђујемо. Док је исправљање на корист ближњих, осуђивањем их исмевамо и презиремо, јер сами имајући велике грехове, осуђујемо друге који су мање грешни од нас и које ће судити Бог. 2-5. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега. Онај који жели да исправи друге мора сам да буде беспрекоран. Ако он има „брвно“ у оку своме, то јест велике и јавне грехове, а прекорева другога, који у оку има само „трун“, учиниће га још бестиднијим у своме греху. Господ нам показује да онај који много греши није у стању да јасно види грех брата свога, јер како ће човек који има „брвно“ у оку видети (грехове) човека који је мање сагрешио. 6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. „Пси“ су неверници, а „свиње“ верници који воде нечист и сраман живот. Зато не треба причати о тајнама вере пред неверницима, нити говорити прекрасне и скупоцене речи богословља пред нечистима. „Свиње“ ће презрети и погазити оно што смо рекли, а „пси“ ће се окренути и растргнути нас. То раде такозвани философи, јер када чују да је Бог распет, растржу нас својим силогизмима, мудрујући да тако нешто није могуће. 7-8. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се. У претходним поукама, Господ нам је предао велике и тешке заповести. Овде нам показује како се оне извршавају уз помоћ непрестане молитве. Рекао је: „Иштите“, дакле, непрестано тражите, а не „једном затражите“. После тога, Своје речи потврђује примером из свакодневног живота: 9-10. Или који је међу вама човјек у кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Овде нас учи да није потребно само да упорно тражимо, већ и да тражимо оно што нам је на корист. „Када вам деца“, каже, „траже оно што им је потребно, хлеб и рибу, ви им дајете оно што желе. Тако и ви, тражите оно што је духовно, а не телесно.“ 11. Када, дакле, ви зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту? Људе назива злим, упоређујући их са све добрим Богом. Наша је природа добра, јер је Бог такву створио, али зли постајемо својом слободном вољом. 12. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци. Укратко нам показује пут ка врлини. Ми, људи, сами по себи знамо како треба да се понашамо према својим ближњим. Ако желиш да ти други чине добро, чини и ти њима добро. Ако желиш да те твоји непријатељи воле, воли и ти њих, јер нас Закон Божји и Пророци уче исто оно што нам налаже и природни закон. 13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. „Уским вратима“ назива подвиге које добровољно прихватамо, дакле пост и друго, као и искушења која нам долазе мимо наше воље, на пример, затвори и прогони. Као што крупан човек, или онај који носи велики терет, не могу да прођу кроз уска врата, тако исто кроз њих не може да прође ни сластољубац или богаташ. Такви улазе на широка врата. Да би показао како је тескоба краткотрајна, а ширина пролазна, користи речи „врата“ и „пут“. Кроз „уска врата“, то јест, злострадања пролази онај који се злопати, док сластољубљем, као „широким путем“, иде човек који живи без уздржања. Пошто су оба пута пролазна, треба изабрати онај који је бољи. 14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. Ове речи изражавају чуђење, као да говори: „Авај, како је тесан тај пут.“ Али, како то да Господ на другом месту каже: „Моје бреме је лако“?[3] Оно је заиста лако, ако имамо у виду награде које нас чекају. 15-16. Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Јеретици су лукави и варалице, и зато Господ каже: „Чувајте се!“ Они говоре слатким речима и претварају се да живе часно, али у томе и лежи замка. „Одело овчије“ је кротост у коју се они преоблаче како би нам ласкали и преварили нас. Познаћемо их по њиховим „плодовима“, то јест, по њиховим делима и животу. Иако су у стању да се лицемерно прикрију за неко време, ипак ће их изобличити они који имају расуђивања. 16-17. Еда ли се бере с трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. „Трњем“ и „чичком“ назива лицемере. Они су као трње јер нас изненада убоду, а као чичак, због своје лукавости и превејаности. „Зло дрво“ јесте сваки човек који је искварен нечистим и распусним животом. 18. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло плодове добре рађати. „Дрво зло“ не може родити добра плода док год је болесно, али ако оздрави, може. Видиш, дакле, да није рекао „неће моћи“, већ само док је болесно не може (да роди добра плода). 19-20. Свако дрво које не рађа добра плода, сијече се и у огањ баца. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их. Господ се обраћа Јеврејима, и говори исто што им је Јован говорио. Дрво је слично човеку јер се може прицепити од бесплодног греха на врлину. 21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. Христос нам овим речима показује да је Он сам Господ и Бог. Такође нас учи да нећемо имати користи од своје вере, ако је не потврдимо делима. „Онај који твори вољу Оца мојега“ није онај који је само једном извршио вољу Божју, већ онај који је непрестано врши до смрти. Није рекао: „који твори Моју вољу“, да не би саблазнио своје слушаоце, већ „вољу Оца Мојега“, јер је увек једна воља оца и његовог сина, осим ако се син одметне од оца. 22-23. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње! На почетку проповеди, многи који су били недостојни изгонили су демоне. Они су бежали од имена Исусовог, јер је благодат деловала чак и у недостојнима, исто као што ми примамо освећење и од недостојних свештеника. И Јуда је чинио чудеса, чак и синови Скевини. Када Исус каже: „Никад вас нисам знао“, Он жели да каже, да их у време када су чинили чудеса није познавао, то јест, није их љубио, јер се овде под „знањем“ подразумева „љубав“. 24-25. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену. Ниједна се врлина не може задобити без помоћи Божје, те зато Христос каже: „Упоредићу га са човеком мудрим.“ „Камен“ је Христос, а „кућа“ је душа. Дакле, ништа неће поколебати човека који изгради своју душу на делању заповести Божјих; ни „дажд“, то јест, ђаво који је пао са неба, ни од дажда нарасле „воде“, које представљају зле и неправедне људе који се од толиког „дажда“ умножавају, ни „ветрови“, односно, зли духови, ни било какво друго искушење, не могу да оборе таквог човека. 26-27. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, а паде, и пад њезин бијаше страшан. Говорећи о човеку који верује, али не извршава заповести Христове, Господ није рекао: „Упоредићу га са човеком лудим“, него: „биће сличан човеку луду“, дакле, сам ће му се уподобити. Такав човек гради кућу своје душе на песку, од лошег материјала, (то јест, без врлинских дела која су чврст темељ). Зато и пада под искушењима. Када претрпи непогоду, то јест, када се на душу обруши искушење, она пада „страшним падом“. Неверници не падају, јер они стално леже на земљи, већ верник (који не живи по заповестима Божјим). Зато је и његов пад страшан, будући да је хришћанин. 28-29. И кад заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји. Нису се дивиле старешине, јер како би Му се дивили они који су Га презирали? Дивило Му се незлобиво мноштво људи, и то не Његовој речитости, већ одважности и ауторитету његовог говора. Он је говорио са већом влашћу него Пророци. Док су они говорили: „Тако говори Господ“, Христос се народу обраћао као Бог: „Ја вам кажем“. извор